Kada bi fudbal imao sposobnost da sam odabere svoje naslednike, da bira talente koji će oblikovati budućnost sporta, teško da bi mogao da pronađe ikoga ko bolje odgovara toj ulozi od Lamina Jamala.

Dečko iz Barselone, sin marokanskog oca i majke iz Ekvatorijalne Gvineje, još jednom je pokazao da fudbalska zvezda nove generacije već sija na nebu, i to najsjanije.

U prvom meču polufinala Lige šampiona između Barselone i Pari Sen Žermena, u spektakularnom remiju 3:3, 17-godišnji Jamal je bio ključna figura. Postigao je gol, ali tu se njegov uticaj nije završio – pogodio je prečku i stativu, ostavio protivničku odbranu u haosu, a publiku širom Evrope bez daha. Njegov nastup bio je savršen spoj tehničke elegancije, mladalačke drskosti i taktičke zrelosti koja retko prati godine koje ima.

Lamin Jamal je tim golom postao najmlađi strelac u istoriji polufinala elitnog evropskog takmičenja. Učinio je to protiv kluba čija se odbrana meri stotinama miliona evra, na stadionu gde su stasavale neke od najvećih zvezda savremenog fudbala.

JAMAL ROĐEN ZA VELIKE UTAKMICE

Ipak, ni trenutka nije izgledao uplašeno. Delovao je kao da je rođen za ovakve utakmice – i možda jeste.

U poređenjima mladih talenata s fudbalskim velikanima često se greši. Prečesto se veliki pritisak stavlja na dečake koji nisu ni završili srednju školu, pa se njihova karijera slomi pod teretom poređenja sa Lionelom Mesijem, Kristijanom Ronaldom, Ronaldinjom... Ali, u slučaju Lamina Jamala, brojke ne lažu – i govore zastrašujuću istinu - pred nama je fudbaler koji ne juri tuđe rekorde, već ih postavlja.

Sa samo 17 godina već je odigrao 100 zvaničnih utakmica za Barselonu i reprezentaciju Španije. U tom periodu postigao je 22 gola i upisao 33 asistencije. Ukupno je učestvovao na taj način u 55 golova, što je prosek učinka koji se očekuje od iskusnih ofanzivaca u najboljim godinama. Za jednog dečaka koji još uvek ne sme da vozi automobil bez staratelja – to je nadrealno.

Za poređenje, Mesi je u tom uzrastu imao samo devet profesionalnih nastupa. Postigao je jedan gol. Kristijano Ronaldo je bio nešto iskusniji sa 19 odigranih mečeva, pet pogodaka i četiri asistencije. Nijedan od njih, ni Mesi ni Ronaldo, nije u tako ranoj fazi karijere bio ni blizu onoga što Jamal danas prikazuje. I to ne u nevažnim utakmicama – već u nokaut fazi Lige šampiona, najtežem mogućem terenu za dokazivanje.

RAZLIKA IZMEĐU DOBRIH I BRILJANTNIH

Brojevi su jedno, ali Jamalov uticaj prevazilazi statistiku. Njegova igra je poezija. Pokret bez lopte, osećaj za prostor, sposobnost da prevari čuvara na malom prostoru i trenutna promena ritma – to je ono što pravi razliku između dobrih i briljantnih. A Jamal već sad pripada ovom drugom sloju.

Njegova vizija igre i hrabrost u donošenju odluka čine ga magnetom za loptu. Saigrači mu veruju. Treneri se na njega oslanjaju. Navijači ga obožavaju.

Ne treba zaboraviti da mu je tek 17 godina. I da nije ni blizu svog fizičkog i taktičkog maksimuma. To znači da će ono što danas vidimo kao vrh, sutra biti samo temelj. Ako izbegne povrede i ako mu karijera bude vođena pažljivo, svet će u njemu gledati superstara narednih decenija.

Iako Barselonu u Milanu čeka pakleno težak revanš u pokušaju da se domogne finala, nije ni čudo što mnogi navijaju da to uspe zbog Jamala. Uostalom, možda bi u ovom trenutku dobili i najspektakularniji mogući duel sa Pari Sen Žermenom koji je pobedom u Londonu od 1:0 nad Arsenalom napravio dobru zalihu pred revanš kod kuće.

Bio bi to okršaj Lamina Jamala i Osmana Dembelea kojeg je Barselona prvo projektovala za naslednika Mesija, ali je procvetao tek u Parizu. Revanši će dati odgovore hoćemo li gledati duel dva uzbudljiva mlada fudbalera, ili će ipak Inter i Arsenal doneti neki drugi narativ.