Iz Argentine za Nova.rs o Maradoni: Tišina koja cepa srce

Njegova zemlja, njegov grad u kojem je spojio nespojivo, njegovi ljudi. Neponovljivi El Pibe, sin nacije, koji će nadalje igrati na nebeskom terenu. Ovaj put dribling nije prošao, verovatno i jedini put.Dan posle... Ispratili su idola, ispratili su, za njih, najvećeg svih vremena. Otišao je Maradona u večnost i obojio Buenos Ajres neobičnim notama - nikad tako nije izgledao.Ekskluzivno za Nova.rs, Nikolas Gomes Surita, kolega sa argentinskog "La Sekta Deportiva", priča kako su Argentinci doživeli jedan od najtragičnijih dana u istoriji."Celoj naciji srce je prepuklo na pola, ulice su puste, a tišina tako mnogo govori. Samo se ponekad, iz komšiluka, začuje urlik "Ne, Dijego, neeee", kada neko shvati da ga zaista više nema. Suze i neopisiva bol obuzeli su celu Argentinu", priča Gomes Surita za naš portal.Dan posle sahrane, ulice glavnog grad bile su neobično tihe, mirne, što je nemoguće ako se zna da njima koračaju uvek temperamentni i emotivni "gaučosi".

"Sve do danas, verovali smo da je sve samo košmar, noćna mora iz koje ćemo se probuditi. Nismo znali, nismo verovali da Dijego može da izgubi... Često je vrebao smrt, ali bi uvek našao pravi dribling da pobedi i najtežeg protivnika".Argentinski novinar ispričao nam je i jednu angedotu u vezi sa čuvenom utakmicom između Engleske i Argentine na Mundijalu 1986."Poslednji kapiten koji je Argentini doneo svetsku titulu je otišao, neko ko je bio sve ono i najbolje i najlošije što može da bude jedan Argentinac. Dijego, svedočanstvo 'Božje ruke' i driblinga za najlepši gol u istoriji svih svetskih prvenstava", seća se Nikolas i dodaje:

"Predvodnik čopora... Znate, za taj gol protiv Engleske asistirao mu je Hektor Enrike, koji dan pred Mundijal nije imao kopačke. E, pa, Dijego je bio taj koji mu je dao svoje kopačke. To je bio on, uvek posvećen porodici, uvek spreman da se nađe ljudima u nevolji".I, kako će Argentinci dalje, vreme će sigurno deliti na život za vreme Dijega i posle njegovog odlaska u večnu slavu."Oni koji imaju 40 i više godina ne prestaju da plaču, oni sa 30 pate, osećaju bol, a oni u 20-tim godinama tek spoznaju veličinu najvećeg u istoriji fudbala. Plače i lopta, a celoj Argentini su se 'odsekle noge'. Iz malog, veoma siromašnog sela Fjorita, otišao je na vrh, postao je najbolji na svetu, ali nije znao šta to sve znači i nosi sa sobom. Ne znam ni da li bi iko mogao da zna u takvoj situaciji", slikovito priča Gomes Surita.

Za kraj stiže i važna poruka iz Buenos Ajresa, čijim ulicama će suze još dugo, dugo proticati..."Ljudi u Argentini umeju da kažu: 'Ne sudimo vam prema onome što ste uradili u životu, već prema onome što ste napravili od naših života'. Uspeo je da okrene Napolitance protiv njihove države, bio je poštovan na svakom stadionu u Argentini... A, jednostavno, niko nikad nije bio spreman da se ovo dogodi", jasan je naš kolega iz glavnog grada Argentine.Dijego Maradona će za Argentince živeti večno.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramhttps://youtu.be/-pBbcT40Z3s