Podeli
Foto: Privatna arhiva

U Napulju se na spavanje odlazi sa Dijegom Maradonom, ustaje se da Dijegom Maradonom. To sam shvatio u proleće 2019. kada je moglo da se putuje i kada je upravo fudbalski Jerusalim bio destinacija.

Kada se od centralne stanice “Garibaldi” u Napulju polako popnete do grotla starog grada i počnete da se probijate krozu uske ulice i pasaže iz pravca “Via dei Tribunali”, baš i nećete stići da se “na prvu loptu” divite Karavađu, čudite redu ispred picerije “Sorbillo” ili “zapucate” da upoznate podzemni svet grada kroz “Napoli Sotterranea”  – na svakom uglu vas ipak prvo čeka Dijego.

Iako je svoju igračku avanturu na jugu Italije završio još 1991. godine, delovaće vam da će već ovog vikenda istrčati na teren “San Paola”, a posebno će urezana u pamćenje ostati šetnja od smeštaja do autobuske stanice pred odlazak na aerodrom, u vreme kada se grad tek budi.

Foto: Privatna arhiva

Svi lokali i prodavnice su zatvoreni, neki se neće ni otvoriti pre 10, jer valja se dobro naspavati ako ste južnjak iz Italije. Na najvećem broju njih, rešetke i ograde su zapravo grafiti sa, ne morate pogađati dva puta, čijim likom. Dijego je “čuvar” i njegov lik prisutan je koliko i grb kluba – slobodno se može staviti znak jednakosti, sa njim grad leže i budi se.

Foto: Privatna arhiva

Naravno, kada se i najlenji prodavci razbude i do podneva razviju svoju ponudu, najveći prostor zauzimaju figure fudbalskog božanstva, podrazumeva se, sa često kičastom i ogromnom krunom. Ipak, nešto najlepše što sam video u Napulju, video sam u večernjoj šetnji kada se sve raščisti i svi se pokupe i odu na spavanje, veče pred odlazak iz grada.

Foto: Privatna arhiva

Na jednoj zgradi blizu smeštaja, stajao je poster Dijega, crno-beli, i sasvim je jasno da možda datira čak i iz te 1984. godine, kada je došao iz Barselone da zabavlja sirotinju sa juga Italije. Star, odrpan, ali taman toliko da mu lik nije narušen. Dovoljno prepoznatljiv, i odavno već srastao sa zgradom kao svedočanstvo večnosti u koju će otići kao najveći svih vremena.

Foto: Privatna arhiva

Supruzi nije bilo jasno zašto bi se iko uopšte fascinirao jednim običnim posterom starim više od tri decenije, ali tako je to sa Dijegom. Fotografija sa njim ostala je najdraža uspomena iz Napulja – nemaš priliku svakog dana da nazdraviš fudbalskom bogu u njegovom gradu, upravo sam se tako osećao tada, još više sada kada su javili da je otišao u večnost.

Ako korona uopšte dozvoli skorije, preporučio bih svakom da obiđe Napulj i tu vidi šta je Maradona – on živi u duhu ljudi koji nepotrebno urlaju, bacaju gajbice sa povrćem preko vas i jurcaju na skuterima kao osice. I probajte italijansko pivo “Guerilla” i nazdravite Dijegu, maradonasto je.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar