INTERVJU Poledica: Ponižavaju nam decu i prave ih budalama

Kako smo došli do toga da dečko, koji povredi bubreg na utakmici, nema pravo na lečenje ili dotle da inspekcije ne smeju ni da privire preko praga fudbalskih klubova dok se u njima sa igračima postupa kao sa stokom?Klupski fudbal u našoj zemlji je loš šou karikatura, u kom svi zavise od države i njoj se mole kao kakvom božanstvu da bi dobili mrvice.Smešno je i ujedno ironično to što je fudbal upravo slika države od koje zavisi – slab je i siromašan, šta god sa TV ekrana pričali o nekakvim “brutalnim ekonomskim džinovima” i ostalim bajkovitim konstrukcijama.U takvim okolnostima, većina ljudi i aktera je prinuđena da igra kako im se svira i kada se desi suprotno, dobijemo izolovane pojedince koji se tuku s vetrenjačama, a ne mogu da ih pobede, ali jasno štrče i “bodu oči”.Jedan od takvih je i Mirko Poledica, predsednik sindikata profesionalnih fudbalera “Nezavisnost”. U žižu javnosti dospeva redovno zbog tvitova kojima pokušava da ukaže na nepočinstva u najvažnijoj sporednoj stvari sveta.Problemi u koje je nedavno zapao Ognjen Koroman, bivši fudbaler Crvene zvezde, bili su povod da pozovemo i pitamo Poledicu šta misli o celom slučaju, ali se priča prirodno proširila, jer nema govora o posledici (npr. privođenje Koromana), ako nema uzroka.“Uvek ima nekog posla, kod nas nema nikad ‘sutra ćemo’, nego je sve urgentno... Savez je napravio sistem gde stranci imaju mnogo više prava od domaćih igrača, ukazujem na to godinama”, počeo je Poledica priču za Nova.rs.On je i sam bio profesionalni fudbaler, ali je već desetak godina unazad posvetio radu i pravnoj zaštiti drugih igrača. Na neke stvari može da se utiče, na druge ne može jer dolaze spolja. Jedna od takvih su i pravilnici FIFA, što, čini se, posebno pogađa Poledicu.“Kad imamo situaciju gde stranac i naš igrač identičan problem u istom klubu imaju, za stranca ga rešimo za pet minuta, za našeg to traje. Nemaju nikakva prava, to je nešto najnepoštenije. Zamislite vi i vaš kolega na radnom mestu imate isti problem i vi imate sve privilegije i sve vam je besplatno, a vaš kolega problem može da reši tako što sve mora da plati i tako što mu se komplikuje. A radite u istoj firmi, pod istim uslovima, ali vas štite različiti zakoni kad dođe do problema”, kaže Mirko.

Veruje da je to jedna od glavnih posledica u dugom nizu gde sve polazi od novca kog nema, kako u džepovima prosečnih navijača, tako i u novčanicima građana Srbije.“E zato i gledamo ovu bruku i zato nas kazni Bog, pa ne odemo na Evropsko 20 godina. Mi našu decu iskorišćavamo, a strancima ne možete ništa jer ih štiti FIFA. Našu decu pravite budalama, vređate, ponižavate, maltretirate, a strancima ne smete da kažete ništa”, dodaje on.Slovo zakona za strance jasno kaže da ako klub ne poštuje ugovor, igrač ima pravo da mu pošalje opomenu. Ako klub to ignoriše 15 dana, odmah 16. dana stranac je slobodan igrač.Srbi koji bi da “kotrljaju loptu” i od toga žive, prolaze Tantalove muke.“Srbin mora da tuži klub, mora da plati sve troškove i da čeka sud da se smiluje, a sud praktično ne radi zbog ove situacije i naša deca ne mogu da reše svoj problem. Oni se osećaju poniženo u svojoj zemlji, isto kao i naši radnici, poniženi. Naš čovek ne može da dobije besplatno zemlju i da dobije subvenciju 10.000 evra po radnom mestu i ne može da bude oslobođen poreskih obaveza, ne, mora sve da plati. A strancima 'izvolite, još ćemo mi i da vam napravimo firmu'. E tako je i u fudbalu”, tvrdi Poledica.On je član FIFpro i do njega dolaze informacije sa raznih strana, dok često ni akteri u srpskom fudbalu nisu svesni koliko je on zapravo pod prismotrom sa strane."Da odemo sutra u UEFA i da zatražimo monitoring utakmica, videćete da se najveći monitoring dešava u Srbiji. Sve sam to čitao i video svojim očima. I onda mi je potpuno jasno”.

Na pitanje da li očekuje da će se nešto promeniti i da li država može da izdejstvuje pozitivne promene, ostaje vrlo skeptičan i kategoričan u tom stavu.“Ne očekujem nikakvu reakciju države, zato što ljudi koji vode klub su ljudi koji vode državu. Pa neće niko da seče granu na kojoj sedi”, kaže Poledica.Ovakvim unutrašnjim pitanjima Srbije UEFA ne želi da se bavi, zato što nju naše tržište i naši marifetluci ne zanimaju.“I kad ih pitam 'zašto to ne rešavate', znate šta mi kažu? 'Zašto bismo se mi bavili problemima Srba u Srbiji? Ako vi nećete da rešavate što bismo se mi bavili. Mi statutarno nemamo nadležnost za to i sa Srbima. Možemo samo da zaštitimo stranca, ako postoji problem, ali to što vi Srbi radite, nas ne interesuje'”.Ipak, kada je reč o primeni pravila da bi se igrala evropska takmičenja, onda se tu potpuno zalazi na teren UEFA i mora striktno da se igra po njenim pravilima. Iz evropske kuće fudbala su svesni da svi klubovi teže da igraju Ligu Evrope, Ligu šampiona ili eventualno, da će želeti u Ligu konferencija i tu regulative UEFA uredno čekaju sve klubove, pa i one iz Srbije.Poznat je slučaj da je Crvena zvezda 2014. izbačena iz evropskih takmičenja zbog dugova prema poveriocima, kao i zbog finansijskih malverzacija.

“Evo daću vam jedan primer. Bio je spor za jednog igrača kome klub nije dao ugovor. Nije mu dao primerak ugovora i recimo ja tamo imam prijatelje koji rade u tom sektoru. Pozovem ih i pitam samo da mi izvuku iz sistema i da mi pošalju. Znate šta mi kažu? 'Mogu, ali to je nezakonito. Vi morate zvanično nama da se obratite i zvanično da pošaljete zahtev i mi kad to dobijemo, poslaćemo vam'. Mi smo to naravno uradili. Šta hoću da vam kažem. Ovde kod nas to ne radi tako, nego 'e je l' možeš da mi vidiš to' i dobijete odgovor 'ma mogu, evo šaljem ti za pet minuta'. Sve može, ali tamo se poštuju pravila”, objašnjava Poledica.Dodaje da je sedište UEFA u Nionu, sedište FIFA u Cirihu, a Sud za sportsku arbitražu je u Lozani. Sva ova mesta vežu granice iste zemlje – Švajcarske, sve zbog pravičnog suđenja i najboljih zakona.Međutim, iako imaju međunarodni karakter, ni UEFA ni FIFA ne rešavaju probleme srpskog fudbala, ali ga prate i na greške i nameštanja ukazuju.“Oni vas obaveste i onda Savez traži neki model kako da se svi zadovolje, iako mi znamo da je najveći deo srpskog fudbala u nameštanju i da toga ima od pionira do seniora u svim rangovima”.Kad upoređuje po rangovima, Poledica veruje da nameštanja još i najmanje ima u Superligi Srbije gde se iz sezone u sezonu Partizan i Crvena zvezda svađaju saopštenjima žaleći se na sudijske odluke."Svi mi znamo da u svim rangovima takmičenja, od pionira do seniora ima nameštanja. Možda čak i najmanje u Superligi jer je najviše medijski ispraćeno i ima dosta i TV prenosa. A ako i tu ima neregularnosti, možete da zamislite šta se radi u omladinskim ligama. Imam prijatelje koji kažu 'znaš šta, neću uopšte da vodim decu na sledeću utakmicu jer znam da će mi trojica dobiti crvene kartone'”, rezignirano tvrdi Poledica.Prisećajući se perioda kad je odrastao, kaže da su tada makar mlađe kategorije bile pošteđene nameštenih mečeva, a sada ih tamo ima najviše.

“Pogledajte na Jutjubu kako je Srđan Obradović vodio utakmicu omladinaca Jagodina - Napredak iz Kruševca. Vi to pogledate, imate tri minuta i smuči vam se život, smuči vam se šta je čovek radio. Korner, onaj iz Jagodine šutira glavom preko gola, on opet svira korner. Nema nigde nikog, on šutira sa pet metara sam glavom i ovaj svira korner. Igrač iz Napretka mu oduzme čistu loptu, ovaj mu da crveni karton", navodi Poledica.Iako Fudbalski savez Srbije predstavlja krovno telo srpskog fudbala, Poledica mu ne zamera reprezentativne neuspehe, ali ga smatra direktno odgovornim za strašnu korupciju.“U praksi sam imao slučajeve gde, evo baš utakmica Borac - OFK Beograd 2008. godine, gde su ljudi iz Borca tražili od igrača da puste OFK Beograd. Tražili! Bio sam tu i nisam hteo da igram tu utakmicu. Rekao sam igračima 'hoćemo li da igramo pošteno, ili nećemo da igramo'”.Ostalo je nejasno i bez logičnog obrazloženja zašto tužilaštvo nije reagovalo, jer su se igrači Borca prethodno obratili policiji da bi prijavili pokušaj nameštanja.“Mi smo to prijavili policiji, oni nas saslušali sve, 15 nas. I znate kakvu je odluku donelo tužilaštvo? Kažu 'nema materijalnih dokaza'. Pazi, materijalnih dokaza, kao da smo mi otišli da kupimo stan, pa smo potpisali ugovor. Nema materijalnih dokaza da je utakmica bila nameštena, čekaj, pa šta znači 15 ljudi?”, pita se Poledica.“Dobri i pošteni momci. Rekli su mora da se pusti. Koga bre da pustim, imam 30 godina, brata rođenog ne bih pustio... Kažu da je 'stiglo takvo naređenje'. Kakvo naređenje, o čemu pričate, nije ovo 15. vek. Pričamo o 2008, to je bilo pre 12 godina”.Taj meč je bio jedan od okidača zbog kojih je nekadašnji defanzivac Borca, Vojvodine, Leha iz Poznanja, Sparte iz Praga, Legije iz Varšave i drugih klubova odlučio da se penzioniše rano.Fizički je mogao da igra još, ali je glavom već zaključao kopačke u nekoj fioci i više ih nije vadio.“Ja sam se razočarao strašno posle toga i posle sam prestao da igram. Pitali su me ljudi, 'čekaj, čoveče, što prestaješ da igraš, imaš 30 godina, u najboljim si godinama i zdrav si'. Ma ljudi da ne mogu da ih gledam više, svaka druga nameštena utakmica. Igrao sam pre toga u inostranstvu, kakvo bre nameštanje, nikad niko nije spomenuo. Došao u Srbiju, kažu 'ovaj će pustiti ovoga, onaj onoga. Ovi vraćaju ovima neke bodove od pre tri godine'. Zgadili su mi fudbal”, naglasio je naš sagovornik.“Pravila” nameštanja su se u međuvremenu promenila, pa sad, kada arbitar želi da dosudi penal, obično sačeka korner, kaže Mirko.“Dođem u situaciju posle utakmice da udarim sudiju. Pričam iskreno. Nikad nisam to uradio, ali sam već osetio da sam postao jako agresivan, možda i prema nekim ljudima koji to ne zaslužuju. Ne mogu da verujem, kradu me na sopstvene oči. Čovek padne pored mene na dva metra, on svira penal”.Kao direktnog krivca za čitavu situaciju vidi Fudbalski savez jer, kako kaže, “FSS prvi krši zakon” pošto je “kod njih ključ od kapije”.A kada se to dešava sistemski na svim mogućim nivoima, često i na onim najvišim, čemu onda mogu da se nadaju oni koji se bave fudbalom…

“Tako što su recimo doneli odluku, pre nekoliko meseci izađe (Jovan) Šurbatović i kaže 'doneli smo odluku, španski model popunjavanja liga, ko plati više, dobije mesto u ligi'. Oni ubace u ligu klubove, niko jedan dinar. Evo pitajte Novi Pazar - koliko ste vi platili, a bili ste deseti u drugoj ligi? Njih sam pitao. Sloga iz Kraljeva nije platila ništa, Dubočica nije platila ništa, Sremska Mitrovica ništa, to je sve politički doneto. Čekajte ljudi, kažete ko plati više, uđe u ligu i sve pustite besplatno? Sloga iz Požege druga, ne može u ligu, a Sloga iz Kraljeva 11. i njih ubace”, prepričava Poledica.Nakon toga, Sloga iz Požege je zapala u tešku situaciju i preti joj ispadanje iz lige.“A to su ljudi za primer. Za primer. Umesto da takav klub nagradiš i daš mu šansu da igra Prvu ligu Srbije, a drugi je na tabeli, ti ubaciš nekog ko je 11. samo zato što je to politički interes. I onda se pitaju što je tako kako je”.Mirko tvrdi da u kladionici ne bi tiket umeo da sastavi, iako mnoge rezultate uverava da zna napamet i pre nego što utakmica počne.“Jedino bih mogao da pogodim gde je toalet, ništa više”, šali se Poledica, ali je ozbiljan kada kaže da gde god se spomene “kako ne treba” u fudbalu, eto Srbije kao primera.“Imao sam skoro neka predavanja i bio sam u Majamiju. 'Ajmo loš primer, prvi primer Srbija! Idemo praksa, sudijska odluka, evo primer Srbija. Ja nisam ni znao neke stvari. Nas drže bukvalno kad treba da se održi neko predavanje da kažu 'evo da vidite kako ne treba'. I onda op, izađe nam spor Moreira - Vojvodina. Ja nisam ni znao da je on igrao u Vojvodini”, priznaje Poledica.Pojašnjava da je Vojvodina zbog lošeg dogovora izgubila novac u tom slučaju sa Moreirom, a nijedna suma nije mala kada se bezveze odliva iz džepova građana Srbije.

“Onda ok, da vidimo dalje šta imamo, evo primer kako se perfidno namešta utakmica i op, Spartak Subotica - Radnički Niš, penal za Spartak. Kad je lopta pogodila igrača u nogu, a Srđan Obradović svirao penal. Šta je ovo, mene sramota. Posle mi se izvinjavaju, kažu da nije ništa lično. Ma znam da nije ali me sramota što dolazim iz zemlje u kojoj se to dešava. To je strašno, horor”, istakao je Poledica.U pesimističnom tonu zaključuje da će se klubovi u Srbiji pogasiti ako neko odluči da “zavrne slavinu” državnih para. Nešto tako zvuči nezamislivo, jer iza klubova stoji i deo biračkog tela, ali i partijski kadrovi koje “treba” uhlebiti negde.“Trenutno finansiranje klubova u Srbiji je neodrživo stanje. Pitate kako se finansira Vojvodina, Zlatibor, kako se finansira Radnički Niš. Svi iz budžeta. Vlasti se menjaju i u jednom trenutku će verovatno doći neka druga i reći 'čekaj, vi dajete velike pare u fudbal, a tim parama možemo da servisiramo sve sportove u gradu'. Nema zdravih prihoda. Da nema države i državnih para, klubovi bi se pogasili. Pa i Zvezda i Partizan bi se ugasili”, uveren je Poledica.U prilog ovom uverenju, navodi činjenicu da se u poslednjih pet godina ugasilo nekoliko klubova koji su, ne tako davno, bili superligaši.“Plašim se da ćemo doći do tačke pucanja. U poslednjih pet godina, ugasila se Jagodina, Sloboda iz Užica, Borac iz Čačka, Hajduk iz Kule i Smederevo. Pet ugašenih klubova za pet godina. Superligaša. Nema ih više. I onda su napravili neke nove, preregistrovani, iz nekih sela, pa im promenjeno ime. To nisu klubovi koji su nekad postojali. U Čačku ima neki Borac 1926, to nije taj klub, nego iz nekog sela Provo koji je promenio ime i adresu. Nema veze sa Borcem”.Navikli smo da je u Srbiji sve naopako, pa se tako u Užicu pravi stadion za klub koji će se ugasiti, Jagodina je prošla isto, kao i čačanski Borac, odakle je Poledica poreklom. Koliko je ceo krug začaran, vidi se i po tome što nadležne inspekcijske službe ne smeju da reaguju na nepravilnosti, ma kakve one bile.

“Evo sad u Prvoj ligi Srbije, 80% klubova nije prijavilo igrače u radni odnos. Toliko ih ne plaća poreze i doprinose. Ne sme inspekcija da uđe u fudbalski klub. Velikim slovima 'NE SME', zab-ra-nje-no! A trafiku sutra da držite i da ne platite porez i doprinose, zatvorili bi vas za sedam dana. 'Ajde što bi vas zatvorili, nego što bi vam takvu kaznu odrapili, ne biste se oporavili narednih deset godina”, kaže Poledica.Fudbalerima se po ugovorima plaćaju tanke zarade u dinarima, a hiljade evra na računima idu kao “naknada za iskustvo”. Oni koji imaju jače naknade, uglavnom stranci ili popularniji igrači ne moraju posebno da brinu kako će se lečiti, jer novca na računu imaju.Nažalost, ima i onih drugih, koji zbog nemanja ugovora, nemaju ni svoje ime u evidenciji i zvanično ne plaćaju poreze, doprinose.“Ti momci nemaju zdravstveno osiguranje, ne mogu sutra da ostvare prava na penziju, ne mogu ništa, država im ne da. Neće da kazni klubove koji to rade. Užas. I onda kažu Mirko preteruje, ja nikoga ne vređam, samo pričam kako jeste. Neka me demantuju, evo sutra neka me ministarstvo demantuje, ja ću reći ok, evo pet klubova ću da nabrojim”.Kada će se stanje popraviti i hoće li uopšte, ne može niko da zna. Po onome čemu svedočimo godinama unazad, deluje da volje za promenom nema, jer ovakvo stanje odgovara onima koji “love u mutnom” i tako zarađuju od fudbala. Ostali se ponekad i doslovce poput kolateralne štete bore za “živu glavu”."Bio je slučaj igrača koji je povređen na utakmici i oštećen mu je bubreg, a on zdravstveno neosiguran. Pitaju ga gde mu je knjižica, on je nema. Operisali su ga samo da bi mu spasili život", zaključio je Mirko Poledica.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramhttps://youtu.be/g7ikfCKLyis