0
Milan Kosanović je od petka zvanično preuzeo funkciju sportskog direktora Vojvodine, a u razgovoru za Nova.rs tačno je locirao glavne probleme rada sa mladim fudbalerima u Srbiji, te govorio o planovima i ambicijama Novosađana.
U klubu su u toku završne pripreme jer će več u četvrtak „lale“ krenuti put Turske, a tamo ih očekuje šest mečeva.
„U četvrtak ujutru idemo na pripreme, već 16. igramo protiv Altaja, 19. protiv Zorje Luganska, onda 22. protiv Mure, 25. protiv Slavije iz Sofije, a 28. nas očekuje duel sa Ahmedom Groznim. To su protivnici sa kojima očekujemo da igramo sledeće godine u Kup konfederacija. Znamo da ove godine nema izlaska u Ligu Evrope, taj Kup će biti novost i birali smo protivnike otprilike te težine koji nas mogu očekivati ove godine. Poznato je da kada mi krećemo pripremu u junu i da kada se pripremamo u domaćim uslovima nema takvih protivnika, pa su ovo pretpripreme za neke stvari u Evropi. Očekujemo da će Vojvodina ponovo biti u Evropi,“ započeo je Kosanović za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Vojvodina bi već u sredu trebala da ozvaniči ime novog pojačanja, a onda će ostati još samo jedna meta u prelaznom roku.
„Igrač koji bi u sredu trebalo da pojača Vojvodinu je već u završnoj fazi pregovora. Vojvodina nema puno igrača koje bi dovela u ovom prelaznom roku. Praktično se radi samo na dve pozicije, da se Mrkajiću napravi društvo u špicu, da bude špic drugačijih motoričkih sposobnosti, da bude brži i da traži prostor. I uz to nam je potreban i jedan brži vinger, tj. igrač koji igra na tri ofanzivne pozicije na kojima nam je neophodna brzina i da se tako pripremamo za Evropu. Ne volim da otkrivam imena, znate šta se dešava u fudbalu, mnogo toga može da se desi preko noći – tek kada potpiše biće član kluba. Novi igrač će biti dokazano brz, to će mu biti glavna karakteristika.“
Podsetimo, Kosanović je godinama bio deo stručnog štaba Vladana Milojevića najpre u Crvenoj zvezdi, a kasnije i u Al Ahliju koji je napustio krajem ove godine.
„Bio sam u Saudijskoj Arabiji od marta do septembra, do završne Lige šampiona u Kataru. Posle toga sam imao prelom metatarzalne kosti, pauzirao sam dva meseca, pa kasnije još dva meseca i to mi je bila inicijalna kapisla da prelomim da odem. Imao sam ponude iz Vojvodine, hteo sam u tom momentu da budem koristan jer ne mogu da budem na terenu. Nisam želeo da u Saudijskoj Arabiji budem samo gledalac, nego sam se opredelio da pomognem Vojvodini i ona meni. Ova funkcija može da bude samo plus za mene, poznato je da sam obavljao gotove sve funkcije u fudbalu, bio sam pomoćnik, trener, selektor…“
Na predstavljanju je Kosanović pomenuo da je upravo on odavno preporučio da Nenad Lalatović preuzme Vojvodinu.
„To je bila moja opaska. To je bilo na poziv mojih prijatelja koji su tada bili u klubu, zanimale su ih karakteristike trenera koji bi u tom momentu bio za Vojvodinu i on je bio prvi izbor. Trebalo je Vojvodinu vratiti na scenu i napraviti takmičarski rezultat, te je zbog toga pao izbor na njega. Ispostavilo se da je to bio pun pogodak. Nas dvojica imamo kvalitetan odnos, a sada očekujem da bude još bolji jer smo na istom poslu.“
Otkrio nam je i zbog čega je tačno odlučio da prekine saradnju sa Milojevićem.
„Bilo je vezano samo zbog povrede, nema ničega drugog tu. Nisam mogao da obavljam posao na adekvatan način i želeo sam da budem od pomoći stručnom štabu. To se tako namesti u životu. Vidite da sve više trenera dobija i druge poslove u fudbalu: Buvač je bio pomoćnik Klopu, sad je sportski direktor Dinama iz Moskve, Flik je bio u Hofenhajmu. Sve to u fudbalu može da bude samo plus jer su to zahtevi modernog fudbala: kreiranje tržišta, prepoznavanje igrača na tržištu i naravno sve vezano za teren“.
Zaštitni znak je njegov rad sa mladim fudbalerima, među njima je najpoznatije ime Sergeja Milinkovića-Savića, ali daleko od toga da je jedino…
„Naravno, Sergej je samo jedan od igrača koji su igrali u Vojvodini kod mene, tu je i Mijat Gaćinović, Srđan Babić, Mirko Ivanić, Radovan Pankov, Bojan Nastić i da ne zaboravim nekog, jer mislim da je to bilo ogledalo mog rada. To me je preporučilo na fudbalskom tlu Srbije i posle sam bio selektor reprezentacije, tada je Dušan Vlahović igrao za dve godine stariju generaciju igrača, pa Veljko Nikolić, Uroš Račić, Njegoš Petrović. Bilo je to dosta igrača sa kojima me spominju u fudbalskom razvoju, pa je to možda upečatljivo za srpsko tržište – rad sa mladim igračima.“
Zbog toga planira da promeni sistem rada i u Vojvodini.
„Vojvodina je lutala par godina, izgubila je nit omladinske škole i prvog tima. Naravno, tu zavisi od obe strane, obostrana saradnja se zasniva na što kvalitetnijim igračima, džabe pričamo o omladinskoj školi, ako iz nje ne izlaze kvalitetni igrači… Treba da se napravi prohodnost za prvi tim, a za to je neophodno razumevanje šefa stručnog štaba da se vodi računa o njihovom razvoju i postizanju rezultata. Vojvodina, kao i svi klubovi u Srbiji, počinje da razmišlja tržišno, da bude samoodrživa. Mora da uzme stvari u svoje ruke, to zahteva obiman i velik posao i to nije lako. Ne može za mesec, šest meseci, potreban je dug period. Nakon što sam u Vojvodini bio 2012, 2013. i 2014. kao završnica je stigla titula na Novom Zelandu gde je bilo pet fudbalera Vojvodine.“
I tu dolazimo do problema, jer se čini da nema adekvatnih mladih snaga koji bi mogli da popune kopačke zlatnih „orlića“, a Kosanović govori otvorenih karata i pogađa u centar.
„Iskreno da vam kažem mislim da je kriza među mladim igračima. To se najviše ogleda u malom fondu radnih časova za mlađe igrače, to je meni najveća zamerka omladinskih školama širom Srbije. Danas igrač sa sat i po treninga dnevno ne može da bude uspešan, da bude vrhunski. Potreban je veći rad, od po četiri, pet sati dnevno, pa onda možemo očekivati igrače sa što manje mana i više vrlina i da se tako nadoknadi ono što nas je krasilo osamdesetih i devedesetih – to je ono što se dešava na ulici. Fudbal koji se igrao mimo treninga, brže su se usavršavale veštine, sada treba da se naprave uslovi da se to uradi na drugi način jer se ta praksa izgubila“, podvlači Kosanović i objašnjava šta je rešenje:
„To mora da se uradi kroz trening, a klubovi moraju da postanu fabrike koje će raditi u dve smene i proizvoditi igrače jer je evidentno da je jedino to moguće uz kvalitetniji, obimniji rad i uz dodatak psiho-fizičkih karakteristika. Uostalom tu je i primena nauke da bi igrači bili kvalitetniji. U Srbiji se malo pažnje posvećuje tom dodatnom radu i da je to ključ svega – da radite više i kvalitenije nego drugi. Tako ćete imati manje problema, to je poznato kod klubova koji sada doživaljaju ekspanziju. Primer toga je Salcburg i nemački klubovi, to je veliki broj radnih sati, dobra selekcija i promena razmišljanja, odnosno navika koje su nekada bile u fudbalu. Kod nas to i dalje ostaje na snazi.“
Novi sportski direktor Vojvodine ističe i koja je glavna razlika između naše i stranih škola fudbala.
„Kad odete, vidite kvalitetan rad, koji traje kontinuirano. Igrač dođe ujutru u devet sati, sve obavi do pet sati. Kod nas još razmišljaju da odradim dva, tri sata i sve je gotovo. Svi moramo da se zamislimo u čemu je problem. Jedna strana je što hoćemo da proizvodimo, ali uz nedovoljan broj sati i onda se brzo razočaramo i opada nam entuzijazam. Tek kada vidimo da kasnimo za evropskim fudbalom, onda se zapitamo, ali teško rešavamo problem.“
Prokomentarisao je da li će srpski fudbal imati benefita od propisa po kojima u startnoj postavi moraju da budu dva igrača mlađa od 21 godine.
„Oni će pomoći, svi tvrde da je to nametnuto. Ipak, ako nešto ne možete da uspostavite, vi probate da uradite to na veštački način. Sada imate veliki broj mladih igrača koji igraju, koji možda ne bi dobili šansu u neko dogledno vreme. Ako ste u Srbiji i ako igrač ne može da igra sa 17, 18 ili 19 godina ne znam šta da očekujete. Kada se pravi statistika prodatih igrača, mislim na transferovane igrače, a ne poklonjene. Samo mlađi fudbaleri! Srpski fudbaler sa 27, 28 godina ima malo tržište, on je osuđen na domaće prvenstvo. Možda je on trenutno bolji od mlađeg igrača, ali u perspektivi ne donosi ništa. Treba promeniti sistem rada, kako bi Srbija koristila svoje resurse i gradila bazu za rezultate. Lakše je postići rezultat na kratke staze, ali dugoročno… To je kratkog daha, rezultat može da bude posledica godinu, dve rada, a šta posle? Dobrom analizom se vidi ko je poslednja generacija koja se plasirala. Poslednja na Svetskom prvenstvu je bila generacija igrača do 19 godina i to 1995. godište…“, završio je Kosanović za Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
