Bila je kapitenka muškog tima u svom uzrastu, trenirala je sa devojkama starijim od sebe i tri, četiri godine u Bajern Minhenu, a već u prvoj polusezoni među seniorkama Srbije je postala najbolja u ligi - sa samo 15 godina.

Sve ovo je Nina Matejić, devojčica iz Velike Plane koja se fudbalom bavi u prethodnih devet godina i koja je fudbalsku loptu po prvi put zakotrljala slučajno, gledajući brata.

#related-news_0

Dok je počinjala da se bavi „najvažnijom sporednom stvari na svetu“, čak i u njenoj kući su bili malo nesigurni u njen izbor, ali se vremenom vera u Ninu učvršćivala i sada je sve podređeno njenim treninzima.

Ona igra za ŽFK Požarevac i već je dvocifrena po broju golova u ligi. Svesna je da je i najplaćenija fudbalerka planete Karli Lojd iz Skaj Blu Nju Džersija ima „svega“ 518.000 dolara godišnje, koliko pojedini fudbaleri zarađuju za nedelju i po dana, ali je to ne zanima. Ona uživa da igra fudbal i opisala nam je zašto je pored Bajerna zainteresovala i većinu srpskih klubova.

„Ovde su počeli moji prvi fudbalski koraci, skroz slučajno. Došla sam da gledam brata na utakmici, bilo je poluvreme, tu su igrali neki dečaci. Ja sam stajala sa strane i malo gledala. Čovek koji je bio tu mi je rekao ‘ako hoćeš, slobodno uđi’ i ušla sam. Odmah me je vuklo da dajem golove i tako je krenulo“, počinje Nina priču za naš portal.

Tokom razgovora sa njom, postane vam jasno da ima „glavu“ za nivo profesionalca, mada ju je ispočetka vodio samo instinkt.

„Radili smo neke vežbe, bile su merdevine, mreže, ništa od toga nisam znala da odradim, samo sam išla ka golu i šutnula, dala i tako je izgledao prvi trening. Posle toga je bila prva utakmica na kojoj sam dala tri gola, ni to ne znam kako“

Priznaje da je bilo malo animoziteta među dečacima kojima nije baš prijalo kada ih devojčica predribla ili nasamari na terenu.

Ipak, ispostavilo se kao pozitivno što su klinci u Plani u svom timu imali jednu devojku „za pelcer“.

„Imala sam to i u svom klubu, ali zahvaljujući treneru, trener je taj koji pravi tu hemiju u ekipi i zato sam zahvaljujući Bratislavu Živanoviću, dospela dotle da me saigrači gledaju kao sebi ravnu. Čak i kada ih pređem, predriblam, biće tu malo možda, nije im svejedno, ali na kraju bude sve kako treba“, kaže Nina.

Trenira već devet godina, ali tek pola godine među seniorkama. Tih šest meseci među odraslim devojkama pokazalo se lakše podnošljivim posle osam godina sa muškarcima.

„Od svoje šeste godine, pa do 14. godine sam igrala sa dečacima. Među seniore sam prešla sa ženama da igram i bilo mi je malo čudno. Navikla sam sve sa dečacima na treninzima, na utakmicama i onda kad sam krenula sa devojkama, bilo je teško. Ali opet trener je otišao da trenira klub u Požarevcu ŽFK Požarevac i adaptirala sam se posle nekog vremena“.

Ženska Superliga u Srbiji broji deset ekipa, pa je jasno da konkurencija nije tako razvijena kao u muškoj konkurenciji, ali je svejedno za pohvalu što je brzo postala starter.

„Ima raznih godina 25, 30. Meni je čast što sam u prvoj postavi. Na svakoj utakmici hoću da pokažem ono najbolje jer tako jedino možemo da pobedimo i napravimo najbolji mogući rezultat“.

Protiv Radničkog je Matejićeva izvela majstoriju koja se ne može često videti ni u muškoj konkurenciji, a pripada redu onih koje smo, ne tako davno, zvali „žoga bonito“. Varka grudima, pa „sombrero“, a onda trk preko pola terena i gol iz duela.

„Iskreno, na terenu mi je za taj gol bilo svejedno i onda kad sam došla kući i odgledala snimak, shvatila sam da uopšte nije bilo lako to što sam uradila. Začudila sam se i rekla bih da je moguće da se ponovi ali opet nije svejedno i nije najlakše napraviti taj dribling, pretrčavanje, opet duel i gol. To je zahvaljujući treninzima, vredno radim, trudim se da radim svakog dana što više na sebi, da usavršavam tehniku i na kraju se sve to pokaže“.

Na pitanje o idolima, odgovara kao „iz topa“. Ima po jednog u muškoj i ženskoj konkurenciji, a kada se vidi način kako izvodi „biciklicu“, postane jasno da je u muškoj idol Kristijano Ronaldo.

„U muškoj konkurenciji mi je Kristijano Ronaldo, a u ženskoj Jovana Damjanović. Dva profesionalca velika, imaju svoj cilj, zacrtali su ga. Jako profesionalno žive, počev od ishrane do treninga, posvećeni su maksimalno sportu koji vole“, opisuje Nina.

Mada nije htela pred kamere, njena majka kaže da je sve podređeno Nininoj rutini i relaciji trening – škola.

Čim je prešla u seniorsku konkurenciju, skauti su je primetili i usledio je poziv iz Minhena i bavarskog velikana Bajerna.

„Ovako, tamo sam otišla i bila sam tri dana sa devojkama koje su 2001. godište, 2000, znači starije su od mene tri, četiri godine i na sva tri treninga sam se pokazala super, oni su zadovoljni. Ali, za sada to stoji u mestu jer nemam dovoljno godina, pa tek kad napunim 18 mogla bih da idem preko. Do tada mi ostaje da treniram i vredno radim“, kaže Matejićeva.

Iako je postajala opcija da se sklopi dogovor za budućnost, Nina i njena porodica nisu bili sigurni šta će se dešavati u naredne dve i po godine.

„Nismo želeli da unapred napravimo ništa da budem ugovorno vezana za njih, već jednostavno da radim, pa možda bude Bajern, možda neki drugi klub“, vedro konstatuje ova 15-godišnjakinja.

U međuvremenu su se i drugi klubovi iz Superlige raspitivali za nju, a ona dodaje da i u našoj zemlji ima šta da se vidi kada je reč o ženskom fudbalu.

„Nije rasprostranjen, ali u našoj ligi ima dosta potencijala, kvalitetnih igračica, stvarno igraju vrhunski, odlične ekipe. Opet nije lako, sa 15 godina igrati protiv takvih devojaka, ali dobra sam za sada“.

Do sada je već nastupala za mlađe selekcije Srbije, do 15 i do 17 godina, ali nije isključeno da će i za taj osećaj ponavlja da je – neopisiv.

„Prvi put je bilo 2019. godine, išli smo na turnir u Crnoj Gori. Tamo smo osvojili prvo mesto. Isto sam postigla, ne znam koliko golova. Ta atmosfera u reprezentaciji… Znamo da igramo za sve ljude u našoj državi, da branimo grb, za selektora, trenera, roditelje. Himna, neopisiv osećaj“, kaže Nina.

Sada dok je pauza, njeni treninzi se nastavljaju sa dečacima, ali joj je jasno da jedan trening dnevno ne znači baš mnogo za nekog ko ima najviše ambicije.

„Treniramo jedanput dnevno, ali radim dosta i kod kuće. Imam trening sa dečacima, onda dođem kući i ako smo tog dana na treningu radili tehniku, ja odradim snagu, a ako smo radili snagu, gledam da uklopim dosta toga“, kaže Matejić.

ŽFK Požarevac tokom jeseni nije briljirao i nalazi se na osmom mestu Superlige sa samo osam bodova (16 datih golova). Čak 11 od tih 16 golova dala je Nina i time podelila treće mesto na listi strelaca sa Miljanom Ivanović iz Mašinca, ali i priznanje za igračicu polusezone.

Na prvom mestu je neprikosnovena Tijana Filipović iz Spartaka, a drugo mesto dele Mina Čavić iz zemunske Sloge i Tijana Matić iz Spartaka.

Dominantan je Spartak sa 37 bodova i čak 82 postignuta gola, ali uprkos tome što su na vrhu liste strelaca Spartakova

„Da, dobila sam priznanje Protein global za igračicu polusezone i jako mi je velika čast što sam dobila baš ja jer imam 15 godina i zahvalila bih se svim igračicama što su birale baš mene i naravno mojim saigračicama, treneru. Bila sam i u idealnom timu polusezone, pa sam i zbog toga počastvovana“, zaključila je Nina Matejić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram