Odlazak večitog romantičara našeg fudbala

Petković je fudbalski prohodao u Dinari iz rodnog Knina, da bi u 19. godini obukao dres OFK Beograda. U dva igračka mandata sa "romantičarima" (1964-1973, 1976-1983) Petko je odigrao 417 utakmica, postigavši 68 gola, dok je u sezoni 1965-1966. podigao Kup SFRJ. 'Tajfun sa Karaburme', kako je Petković dobio nadimak zbog brzine i eksplozivnosti, od 1973. do 1976. igrao je za francuski Troa.Od 1968. do 1974. godine reprezentativni dres Jugoslavije oblačio je 43 puta i postigao šest golova, a prva dva su bila na debiju, 24. aprila 1968, na stadionu Crvene zvezde, protiv Francuske u revanšu četvrtfinala Kupa nacija. Posle samo tri minuta na terenu upisao je prvenac, a zatim u 33. minutu još jednom pogodio mrežu Francuza koje je Jugoslavija deklasirala 5:1 (u revanšu bilo 1:1) i tako se plasirala na završni turnir u Italiji.Posle pobede nad Engleskom od 1:0, "plavi" su igrali za pehar protiv domaćina. Ipak, konačnih 1:1 nisu bili srećni za Jugoslaviju, već su po tadašnjim pravilima, dve reprezentacije morale da igraju novi meč koji je Italija dobila 2:0 naš nacionalni tim oslabljen neigranjem povređenog Petkovića.Osetio je legendarni fudbaler OFK Beograda u tadašnjoj Saveznoj Republici Nemačkoj 1974. godine i duh Svetskog kupa, posle čega je završio reprezentativnu karijeru.Za razliku od drugih kolega, Ilija nije odmah seo na trenersku klupu nekog kluba po okončanju igračke karijere, već se prihvatio posla sportskog direktora OFK Beograda, s tim da je bio član stručnog štaba čuvenih "Čileanaca", čiji je glavni trener bio Mirko Jozić.Nažalost, zbog smrti majke, Petko nije otputovao u Južnu Ameriku kako bi do kraja bio aktivni učesnik jednog od najvećih reprezentativnih uspeha jugoslovenskog fudbala. Predvodio je i Mediteransku reprezentaciju kao i Vojni tim kog su činili fudbaleri na redovnom odsluženju vojnog roka.

Petković je prvi trenerski posao u klubu prihvatio 1990. kada je preuzeo "svoj" OFK Beograd koji je vodio do 1993, kada je internacionalnu trenersku karijeru počeo u švajcarskom Servetu koji je trenirao dve godine.Tim iz Ženeve doveo je 1994. do švajcarskog trona.Tokom sezone 1997-1998. bio je trener u štabu reprezentacije koju je vodio Slobodan Santrač, njegov dugogodišnji saigrač iz OFK Beograda.'Plavi' su se plasirali na Svetsko prvenstvo u Francuskoj, ali Petković nije bio bio član ekspedicije, jer je prihvatio poziv japanskog prvoligaša Avispe iz Fukuoke.U Japanu je, kao svuda, ostavio dobar utisak, što je uslovilo kasnijim pozivima kineskih prvoligaša – Šenhua i Sečuanu. U sezoni 1999-2000. trenirao je solunski Aris.U dva navrata je bio selektor nacionalnog tima, prvi put od jula 2000. do februara 2001. godine, a u tom razdoblju je reprezentacija ostvarila pobedu u prvoj utakmici Prve grupe kvalifikacija za SP 2002. godine. Savladan je Luksemburg u gostima. Nacionalni tim SR Jugoslavije, na čelu sa Petkovićem je u januaru 2001. osvojio je prvo mesto na 'Sahara kupu' u Indiji. Ubrzo potom Petković je dobio poziv iz Kine.

Na mesto selektora se vratio krajem jula 2003, u izuzetno teškom trenutku za domaći fudbal, jer je samo mesec ranije reprezentacija poražena od Azerbejdžana u Bakuu 2:1 u utakmici kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2004. Pod Petkovićevim rukovodstvom su u nastavku kvalifikacija zabeležene dve pobede nad Velsom i remi protiv Italije.Kao selektor je proveo SCG kroz kvalifikacije do Svetskog prvenstva 2006. u Nemačkoj bez poraza u deset mečeva i primljen je samo jedan gol.Sa mesta selektora povukao se posle neuspeha na pomenutom Mundijalu, da bi se početkom 2009. Petković vratio u Aziju, preuzevši korejski Inčon junajted s kojim je osvojio peto mesto u prvenstvu.U julu 2010. preuzeo je katarski Al Ahli, a u maju 2013. korejski Gjeongnam. Veliki Petko pridružio se fudbalskim gromadama koje više nisu sa nama.

Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram