16
Izvesni Riki Lambert podlo uličarski udario ga je laktom u lice. Dok su se očevici hvatali za glavu, Nemanja je obrisao maramicom svoje krvavo lice, gurnuo dva čepa u nos, sebi u bradu rekao da je sve u redu i nastavio da radi svoj posao.
I to nije bio jedini put kada mu je na poslu slomljen nos. Zbog toga je stekao poštovanje, on je bio onaj „radnik“ koji bi podmetnuo glavu tamo gde drugi ne bi krenuli ni đonom. Zato nismo bili iznenađeni kada nam je jednom prilikom, i to u eri fenomenalnog Novaka Đokovića, u južnoafričkoj „zabiti“ Port Elizabetu, udaljenom oko 8.600 kilometara od Beograda, prišao mladić i pitao nas odakle smo, verovatno fasciniran našim govorom prepunim slova ž,ć,č,š,đ,dž. „Iz Srbije“, odgovaramo. „Aaaaa, Nemandža Vidik, Mančester junajted“, odgovara navijač isto nekog Junajteda, samo s kraja afričkog kontinenta.
PROČITAJTE JOŠ
Taj Nemanja Vidić završio je u autobiografiji jednog od najvećih fudbalskih trenera u istoriji, ser Aleksa Fergusona.
„Vidić je hladan, beskompromisan lik. On je ponosan Srbin. Jednom mi je prišao i rekao mi da će možda dobiti poziv. Pitao sam ga na kakav poziv misli. Rekao mi je ‘Kosovo. Hoću da idem. To je moja dužnost’. Videlo mu se u očima da je spreman za to“, bile su reči Fergusona.
I sad se verovatno pitate otkud ovaj hvalospev o Vidiću (?!).
Ali ovo nije hvalospev, a ne bi trebalo da bude ni priča o Nemanji Vidiću, već o srpskom fudbalu.
Nemanja se oglasio posle poraza Srbije u baražu za Evropsko prvenstvo i javno rekao šta misli o našem fudbalu i ljudima koji ga vode.
„Dosta više! Imam potrebu da kažem ono što mi je na srcu. Ovaj sistem je destruktivan i kratkoročan. Troši fudbalske radnike, pravi fudbalere i trenere za kratku upotrebu, postavlja ljude na funkcije sa sumnjivim namerama. Ceo sistem radi u interesu menadžera i funkcionera, a ne u interesu fudbala. Dozvoljava ljudima, blago rečeno sa sumnjivim biografijama, da zarađuju ogroman novac. Sposobni ljudi kod nas u fudbalu su oni koji manipulišu sistemom i zakonom! Samo ih pitajte odakle im novac i kako su ga zaradili. Sram vas bilo“, napisao je Vidić pomalo proročki.
Mnogi su se ponadali da je to – to. Vidiću je pukao film ili mu je neko dao signal da se oglasi.
Tada su uglas povikali: „Krenulo je, sada nema nazad, ljudi iz Fudbalskog saveza moraju da se promene“.
I onda tajac. Ni Vidića, ni promena.
Sve dok predsednik Slaviša Kokeza nije podneo ostavku zbog istrage, politike i duboko razočaranog predsednika države ponašanjem svog dojučerašnjeg saborca.
E, to je upravo srpski fudbal.
Nije problem što sve selekcije pretvoriš u smeće, što nemaš nijedan ozbiljan rezultat, što su utakmice nameštene, što osumnjičena ili osuđivana lica vode klubove… Ali, ako razočaraš predsednika, e onda je to kraj.
Nemanja Vidić nije naivan čovek i dobro zna kako stoje stvari u Srbiji. Dakle, to što je veliko fudbalsko ime, što je legenda i bivši kapiten Mančester junajteda i što ima autoritet i želju da pokuša da stvari u srpskom fudbalu postavi na svoje mesto, u našoj zemlji ne znači ništa.
PROČITAJTE JOŠ
On zna da je lakše preboleti kad ti neki Riki slomi nos, nego kad ti neki Bata Mića, Žića, Đora slomi ponos, pa tako zna i da bez „poziva države“ nema šta da traži u trci za predsednika Fudbalskog saveza Srbije. Sistem kod nas je tako napravljen da bi samleo i ispljunuo i najboljeg, najpoštenijeg i najvrednijeg među nama.
A Vidić ne voli da gubi i neće da se valja po našem fudbalskom blatu. I neće da mu o sudbini odlučuje neki aparatčik, profesionalni partijski vojnik, hvala predsedniku fudbalski delegat…
I pretpostavljamo da Nemanja zato ćuti. I čeka poziv. Koji je predložio i Nemanja Matić, nedavno penzionisani fudbalski reprezentativac.
„Rešenje za spas našeg fudbala je jednostavno – Nemanja Vidić. Smatram da je svojim radom, poštenjem, fudbalskim znanjem, profesionalizmom, posvećenosti fudbalu sposoban da naš fudbal odvede na vrh Evrope, gde je i sam bio kao igrač. Veliki Nemanja Vidić na čelu FSS, dok ovo pišem, suza mi u oku od sreće na pomisao da ovo može da se desi. Nemanja bi vratio nadu fudbalskoj Srbiji, narod bi se vratio na stadion, da podrži svoju zemlju. Mora dobiti i podršku države Srbije, jer je fudbal veoma bitan. Svi znamo da je predsednik Aleksandar Vučić veliki ljubitelj sporta, stoga ga pozivam da da svoj doprinos tako što će pokušati da ubedi Nemanju da preuzme tu odgovornost i krene u akciju spasavanja srpskog fudbala“, napisao je Matić.
I dok je i nama suza u oku dok ovo pišemo, poznato je da politika i fudbal ne idu zajedno. Tako bar misli Evropska fudbalska federacija (UEFA). A zna to i Nemanja Matić. Ali zna i da nema funkcije dok se ne dobije „poziv koji se ne odbija“.
Da li je to ispravan put? Sigurno da nije, ali ako već svi strepimo zbog tog poziva neka bar na telefonu ne bude broj nekog novog Slaviše ili Novice, Ivice, Dragana…
I napinjemo se iz petnih žila da verujemo da niko neće cimati državu da izabere Slavišinog naslednika, da su čaršijske priče da je država pregovarala sa kineskim klubom da se otklone sve nedoumice na relaciji Gvangžu – Dragan Stojković Piksi, da je predsednik FSS zaista podneo ostavku kako bi zaštitio njegov ugled…
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
