Između uređenih ili napuštenih "salonaca" Budimpešte, stakala njenih poslovnih zgrada i vode Dunava, krije se jedan mali fudbalski smaragd.
Na njega će fudbaleri Crvene zvezde u četvrtak uveče od 21 sat istrčati i probati da još jednom potuku domaći Ferencvaroš, pod svetlima „Grupama arene“.
Nije slučajno što se ova arena zove smaragdom, jer je uveče okupana zelenim svetlima boja koje krase i grb i dresove mađarskog kluba.
Ispred stadiona se nalaze spomenici Florijana Alberta i Šandora Kočiša, kao deo svedočanstva o slavnim danima u mađarskom fudbalu.
Stadion je izgrađen 2014. godine i ima 28.750 kvadrata pravljenih za razne sportske, kulturne, ali i poslovne događaje. Koštao je skromnih 34 miliona evra po današnjem kursu.
Ako to uporedimo sa gigantskih pola milijarde, milijardu za koje se grade ili rekonstruišu stadioni Real Madrida, Totenhema i ostalih velikana, onda ovih nekoliko desetina miliona evra dođe kao sića. A izgleda uređeno i skupo.
Kad dođete do Uloj ulice i broja 129 može se desiti da stadion čak previdite zbog džinovskog staklenog „čudovišta“ od poslovne zgrade pored, uz koju je stadion ušuškan.
Međutim, kad vidite u metalu izrađenog orla, najveću statuu ptice u Evropi izrađenu od nerđajućeg čelika, onda znate da ste na pravom mestu.
Orao vas dočekuje ispred stadiona i kao da vam 16 metara raširenih krila poručuje da ćete postati njegov plen.
Na stadionu će se naći do 22.000 navijača, od čega će deo iz svojih grla pevati Zvezdine pesme, ali će većina ipak biti naklonjena mađarskom klubu.
Grupama arena je pravi primer modernog stadiona, lep u svojoj jednostavnosti. Mađari i arhitekte Agneš Strejt i Sabolc Kormos kao da su bili svesni da će malo, ali lepo uklopljeno zdanje biti dovoljno reprezentativno za jedan klub, koji bi dobio najbolje moguće uslove, ali nedovoljno za nacionalni tim koji ima Puškaš arenu.
Na tribine se ulazi direktno u nivou zemlje, slično kao na Marakani u Beogradu i do njih se dolazi tek koju desetinu metara iza ograde oko stadiona, pa se spolja može videti trava Grupama arene.
S jedne strane staklo, s druge gvozdena zavesa, unutra sve čisto i uređeno, slika je i prilika zemalja koje bi da poguraju svoj klupski fudbal sa mrtve tačke.
Nije teško, a lepo je zamisliti ovako nešto i u srpskim gradovima poput Požarevca, Kragujevca, Niša, Užica, Smedereva. Samo manjeg kapaciteta, jer je Budimpešta ipak veliki grad.
Problem je što treba uložiti novac i uz to imati jasnu, preciznu i zdravu ideju, što kod nas u zemlji nije uvek bio slučaj.
To je posebno tako kad se priča o lokalnom fudbalu, pa se titule samo šetaju od jednog do drugog stadiona udaljenih jedva oko kilometar u Beogradu.
BONUS VIDEO: Atmosfera na tribinama pred utakmicu Zvezda – Ferencvaroš