Dve dobre i dve loše stvari u Veljkovoj Srbiji i delimično uspela audicija

Bilo je teže nego što smo se svi nadali čemu je kumovala jedna kardinalna greška, ali je sa druge strane to bio i dobar test karaktera koji je uspešno prošao položen.

Videli smo u meču potpuno drugačijem od onog protiv Španije neke obrise ideje koju Veljko Paunović želi da sprovede sa ovim timom, ali i probleme koji će morati da se rešavaju za fudbal na ozbiljnijem nivou.

Uz ogradu da je rival daleko slabiji od Španije koja nas je nadigrala, ipak treba reći da protivnik nije tim bez kvaliteta. A ponekad su i ovakvi mečevi potrebni kada se stvara novi tim.

Što se tiče pozitivnih stvari, prva koja upada u oči su presing i intenzitet sa kojim je Srbija odigrala ovaj meč.

Od prvog sekunda smo krenuli da pritiskamo zadnju liniju i terali rivala na veliki broj izgubljenih lopti, preskakanje igre i greške.

Da nije bilo nekoliko situacija u kojima su tehničke greške kao katastrofalan pas Terzića kod prvog gola i previsoko postavljena zadnja linija koja je bila ranjiva na tranziciju, taj je deo igre bi bio gotovo savršen.

Nedostaci su kroz izmene i bolju konncentraciju otklonjeni u nastavku i bez obzira što rival nije tehnički na visokom nivou, presing Srbije je izgledao kao nešto što igraju vrhunski timovi i što daje razlog za optimizam.

Naročito je upečatljiv bio segment kada bi posle izgubljene lopte odmah uspevali da povratimo posed. Uz to kako je rekao i selektor Paunović posle meča, Srbija je uspevala da dođe do velikog broja drugih lopti što je bila posledica agresivnosti koju smo od starta nametnuli.

Druga stvar vredna pomena bila je sposobnost da se konstantno dolazi u završnu trećinu protivnika i ispred samog kaznenog prostora. Tu je ključna bila uloga Segeja Milinković a-Savića koji je dobio dosta slobodniju rolu u ovoj reprezentaciji i priliku da žargonski rečeno bude gazda.

Vraćao se nazad u liniju sa Aleksandrom Srsnkovićem odakle je znao da jednim dubokim dodavanjem otvori krila ali je odlazio i napred i levo i desno i iz među prostora inteligentim rešenjima kreirao i dirigovao igru. On je stvorio dve velike šanse u prvom delu, spajao linije tima i bio sjajan u pomenutom pritisku po oduzetoj lopti. Uz to, onaj sprint kada je istrčao nazad tokom jedne opasne kontre i uklizao u blok prilikom jednog udarca u kaznenom prostoru pokazao je i koliko mu je stalo.

Kada govorimo o problemima, prvi koji je upadao u oči bio je način na koji smo te silne dolaske u završnu trećinu pretvarali u šanse i shodno tome u golove. Tu je veliki problem bila igra Lazara Samardžića, koji je ostao potpuno mlak i nedorečen i uz to napravio mnogo grešaka čak i kod jednostavnih dodavanja. Nije se ni dobro kretao plejmejker Atalante na čiju vrhunsku partiju u reprezentaciji i dalje čekamo.

Drugi problem je bio i taj što smo po krilima mnogo pretili, a malo toga uradili. Birmančeviću treba odati priznanje za to što je pravio mnogo problema svojim kretanjem i ponavljanjem ali je u završnici bio loš. Na stranu promašene šanse, ali kao da nije znao kako da kada probije prvu liniju bedema ispred gola Saudijske Arabije.

Zbog odluke da počne sa Erakovićem kao bekom koji to po prirodi nije, a koji je verovatno i ciljano ostajao pozadi jer je njegov parnjak Aleksa Terzić visio pred kaznenim, nije bilo ni dovoljno podrške ni dupliranja da se optereti rival.

Na levoj strani smo to imali ali su nas tu "zaklale tehničke greške". Terzić je mnogo toga radio što rade moderni bekovi, mnogo puta se sjajnim dodavanjima otvarao i nudio i dobijao lopte, ali je pravi hronične greške u dodavanjima, klizao se, olako gubio lopte i na kraju direktno doveo do gola rivala. Ipak Paunović je odlučio da mu veruje svestan da nemamo izbor na toj poziciji skoro nikakav i ostavio ga u igri, pa je utisak u drugom poluvremenu bio mnogo bolji, a deluje i da mu je iskustvo Filipa Kostića koji je zamenio Mijata Gaćinovića olakšalo dosta.

I Gaćinović je žargonski rečeno mnogo zujao a malo meda dao i nije preneo igru iz kluba, bar ne još uvek.

Na kraju, problem u napadu je bila i uloga Luke Jovića kojem ne prijaju ovakvi bunkeri i kome će verovatno više odgovarati igra protiv rivala koji će želeti malo više da igraju.

Drugo poluvreme i izmene su donele promene i ponudile neka nova rešenja. Filip Kostić sa klupe i Aleksandar Mitrović koji na svežinu protiv iscrpljenog rivala može mnogo više da donese kao džoker i iskusni veteran sa klupe nego kao starter promenili su tok meča, a treba dodati i ulogu Ognjena Mimovića koji je pokazao da ke prirodno rešenje za poziciju desnog beka i to ne samo zbog asistencije kod gola. Sada je bitno da pronađe stabilne minute na duže staze na klupskom nivou i da dobijemo desnog beka na duže staze.

Treba reći i da je onako visoka zadnja linija kao u prvom poluvremenu protiv Saudijaca potencijalno veliki rizik iako imamo za štopera brzog Strahinju Pavlovića. Kada su povremeno uspevali da probiju presing, Saudijci su napravili veliki problem i to će jače selekcije znati mnogo bolje da eksploatišu. Ipak, realno je očekivati i da će se Paunović prilagođavati i da je ovo bio samo test mogućnosti.

Kako je prošla audicija?

S obzirom na to da je selektor istakao da su ovi mečevi svojevrsna audicija i filter kroz koji će dobiti bolju sliku sa čime raspolaže, neke stvari koje smo već znali ili naslućivali su manje više jasne.

Srbija ima dugoročno rešenje na štoperskom tandemu i tu više ne bi trebalo da bude mnogo dilema. Pavlović i Milenković su tandem za narednu deceniju, izuzetno komplementani i sve drugo su samo alternative i opcije na klupi.

Jasno je i da na bekovima nemamo dubinu, ali i da u tandemu Mimović - Terzić ipak ima materijala za rad.

Što se tiče sredine terena, Aleksandar Stanković je pokazao da za njega mora da ima mesta u prvih 11 bilo u defanzivno orijentisanoj postavi sa još jednim zadnjim veznim ili u ovakvim varijantama gde su je igrao pored Milinkovića-Savića.

Sergej je pokazao da ima odličnu konekciju sa Veljkom i da ako ovako nastavi može da bude srce ove priče u veznom redu i da sada ostaje da se pronađe treća opcija koja će to kompletirati. Samardžić to još uvek nije i možda bi već u narednoj prijateljskoj trebalo u vatru ubaciti Vasilija Kostova koji može da donese drugačiju dinamiku. Debitant Petar Stanić je pokazao neke zanimljive momente, ali je izgoreo na kraju u prevelikoj želji.

Veliki posao za selektora biće pronalazak glavnih opcija po krilu. Filip Kostić u ovoj fazi karijere može da donese dobrih 30 minuta sa klupe ali ne i više od toga, dok su Birmančević i Gaćinović ipak nedorečeni. Možda se to nadomesti i sistemskim rešenjima poput ofanzivnijih bekova, pojačane sredine ili nekim novim licem, ali za sada deluje da imamo gomilu solidnih rezervnih opcija.

Što se napada tiče, ako uloga Aleksandra Mitrovića kao veteranskog lidera i džokera sa klupe ostane ovakva, mnogo toga smo rešili na tom polju. Ostaje da se sačeka povratak Dušana Vlahovića pa da u zavisnosti od rivala on ili Luka Jović pa čak i obojica donesu više opcija za različite rivale.

Jasno je da je u ovom trenutku sve ovo daleko od onoga što svi želimo da gledamo ali utisak je posle ovog meča da neka jasna ideja postoji. Jer ako je neko očekivao čuda, onda nije pažjivo pratio srpski fudbal poslednjih desetak godina.