Nespremno je delovala Zvezda za ovaj meč, a morala je da zna šta je čeka.
Fudbaleri Crvene zvezde pružili su jednu od najslabijih partija ove sezone i sasvim zasluženo su doživeli debakl od Monaka rezultatom 4:1.
Gledajući utakmicu činilo se da je Monako propustio još bezbroj šansi, a Zvezda je od samog starta upala u vrtlog iz kog nije uspela da se izvuče. Naprotiv, bilo je samo gore.
Trener Miloš Milojević veoma otvoreno na konferenciji je pričao o slabostima i prednostima Monaka, delovalo je da zna šta radi, a do poslednje sekunde su svi bili u dilemi koju će postavu izvesti na teren. Odlučio se da Zvezda pokuša napadački, bez klasičnog zadnjeg veznog i sa brzim krilima. Međutim, greške su skupo i brzo plaćene.
PROČITAJTE JOŠ
Strahinja Eraković i Nemanja Milunović platili su ceh neuigranosti u tandemu (osetio se izostanak Aleksandra Dragovića), ali je činjenica da su se našli na vetrometini, jer gotovo niko sem njih „nije ni igrao odbranu“. Milan Rodić i Marko Gobeljić su bili poprilično zbunjeni veći deo utakmice, bez jasne uloge i odlučnosti na obe strane terena.
Što se tiče veznog reda, ni tu gotovo ništa nije polazilo za rukom crveno-belima pogotovo u prvom delu. Nije da Zvezda nije imala dovoljno lopte u posedu, ali je previše grešila, a u trenucima i kada je mogla nešto da uradi, ona je olako (pre)davala lopte rivalu.
Stefan Mitrović jeste mlad igrač, jeste da ništa posebno nije pogrešio, ali je činjenica da igra po krilima iz Milojevićevih zamisli i pravljenje prednosti na tom delu terena nije urodilo plodom.
Aleksandar Pešić bio je potpuno odsečen od igre i lopte, dok je i Aleksandar Katai imao mnogo više loših nego dobrih poteza. Ne znamo koliko je i od kada Milojević uigravao sa igračima ono što je zamislio, ali se na delu pokazalo da to nije dovoljno.
Sa druge srane, trener Monaka Filip Klemon se nije mnogo „zaletao“ pred duel sa Zvezdom, znao je koje su slabosti njegovog tima, pa je sve „rupe“ pokrpio na vreme. Verovatno je iskusni strateg „prisluškivao“ šta se dešava u taboru crveno-belih, a znao je da ima početnu prednost od jednog boda i domaćeg terena.
Njegovi bekovi su odigrali više nego dobar meč, dok su štoperi praktično jedini propust ili bolje reći glupost napravili kod skrivljenog penala. Sve ostalo bilo je na izuzetno visokom nivou. Protiv tri gorostasa u odbrani bilo je teško Pešiću i ostalima da se izbore za dobre prilike, prednost u trčanju nije ostvarena, pa bedem nikako nije probijen sem sa penala. Nije trener Monaka mnogo odstupao od onoga što inače igra, ali je ipak bio spreman da iskoristi „promaju“ na sredini i kazni greške veoma brzo.
Od početka do kraja Monako je sve držao pod svojom kontrolom, nije bilo izletanja, preteranog rizika, odstupanja od taktičkih zamisli… Dok za Zvezdu sve to ne možemo da kažemo. Možemo samo sve suprotno.
I na kraju valja pomenuti i junaka meča, Kevina Folanda, koji je uspeo da opravda poverenje koje je dobio. Prednost, a ujedno i slatke muke na kojima se stalno nalazi Klemon su tri kvalitetna napadača. Visam Ben Jeder, inače kapiten, Foland i Brel Embolo su tri izuzetno „potentna“ fudbalera, ali skoro nikada ne mogu da igraju sva trojica u isto vreme. Monako igra uglavnom sa dva špica, a u većini najava se Foland nalazio na klupi, a Embolo na terenu.
Na kvalitete sve trojice ponaosob sada nećemo trošiti reči, ali je Foland bio pun pogodak kao starter. Kod prvog gola se sjajno kretao Milunoviću iza leđa, te bio brži i skočniji od Borjana, dok drugog je ostao neometan, a kod trećeg je ponovo nadigrao štopera Zvezde koji ga je potpuno zaboravio.
Foland nije visok igrač, ali je odlično iskoristio svoju prednost nad Milunovićem i pokretljivo, te je kaznio Zvezdu sa tri gola. To će čak možda biti i dovoljno da ga selektor Nemačke pozovo na Mundijal u Kataru, s obzirom da će odsutan biti Timo Verner zbog povrede.
Sve u svemu, Zvezda nije dorasla Monaku u ovom momentu, a rezultat 4:1 neka bude opomena za sve ono što sledi u nastavku sezone van evropskih takmičenja.
