0
Fudbalska demografija uplivom novca sa Istoka doživela je velike promene, nekada osrednje ekipe poput Mančester sitija i Pari Sen Žermena su zauzele sam vrh, dok su dva velikana, Mančester junajted i Barselona, zapali u poprilično veliku krizu iz koje se ne vidi izlaz u skorije vreme.
Kroz istoriju fudbala veliki broj klubova je postizao fantastične rezultate, nakon čega bi pali u čeljusti prosečnosti. Tako su titule šampiona Evrope osvajali Benfika, Seltik, Fejnord, Notinhem Forest, Aston Vila, Hamburger, Steaua, Crvena zvezda, u finalu su svojevremeno igrali Rems, Ajntraht iz Franfurta, Benfika, Panatinaikos, Lids, Sent Etjen, Borusija Menhengladbah, Malme, Klub Briž…
PROČITAJTE JOŠ...
Ono što je zajedničkog za sve te klubove jeste to da su, što pogrešnim odlukama (Notingem Forest, Fejnord, Aston Vila), što razvojem situacije u samoj zemlji iz koje dolaze (Crvena zvezda), izgubili snagu na evropskom nivou.
Tim putem su krenula dva giganta, jedan iz Mančestera, drugi iz Katalonije.
Junajtedov pad započeo je onog trenutka kada je Ser Aleks Ferguson odlučio da je došlo vreme da se povuče.
Od tog 8. maja 2013. godine, kada je najtrofejniji trener u istoriji tima sa Old Traforda saopštio tu odluku, Junajted je započeo strmoglavi pad. Od te sezone, Junajted je osvojio samo jedan važniji trofej, i to u Ligi Evrope u 2017. godine, mada su u vitrine dodali i trofeje FA kupa (2016), Liga kupa (2017) i Komjuniti šilda (2016).
Ništa bolje Junajtedu ne ide ni ove godine, s obzirom na to da su peti na tabeli Premijer lige, muče se, a na meču sa Liverpulom su dobili proprilično snažan šamar, s obzirom na to da su susret sa najvećim rivalom završili sa pet golova u svojoj mreži.
Taj rezultat dodatno je poljuljao status Olea Gunara Solskjera, pa je pitanje trenutka kada će na „Teatru snova“ preseći i odlučiti da krenu u potragu za nekim novim imenom.
U istoj situaciji našla se i Barselona, ali su Katalonci presekli i otpustili Ronalda Kumana naon katastrofe protiv Rajo Valjekana, kada su poraženi 1:0. Katalonci su na poslednjih pet mečeva u La Ligi slavili samo jednom, i to protiv Valensije, nakon čega je usledila serija od tri meča na kojima je osvojen samo jedan bod, i to na svom terenu protiv Alavesa.
Barsa će u potragu za novim trenerom koji će imati poprilično nezahvalan zadatak da pokuša da spreči ono što se dogodilo Junajtedu.
Naime, Dejvid Mojes, u tom momentu dugogodišnji trener Evertona, stigao je u Mančester potpisavši šestogodišnji ugovor, ali je praznina nastala odlaskom čuvenog SAF-a bila tolika da je „pojela“ Mojesa, potom Rajana Gigsa, Luja van Gala, Žozea Murinja, i poslednjeg – Solskjera.
I trener Barselone, ko god da to bude, će morati da popuni popriličnu rupu, s obzirom na to da neće imati podršku Lionela Mesija i poneće teret kreiranja jedne sasvim nove Blaugrane, od koje će navijači očekivati isti rezultat, uz nekoliko poprilično velikih „ali“, te je jasno da je pred Barsom izuzetno neizvesna budućnost.
Poslednja zajednička „osobina“ koja krasi ova dva kluba u poslednje vreme jeste izuzetno „siromašan“ doprinos omladinskih škola ova dva kluba, pogotovo ako se uzme u obzir da su oba tima – Junajted u vreme Aleksa Fergusona, Barselona sve do poslednje 2-3 sezone – najviše snage i kreativnosti „crpili“ iz svojih mlađih kategorija, što je trenutno na veoma malom nivou.
No, ova dva tima imaju i jednu veliku razliku koja bi mogla da bude ključna. Naime, Katalonci se nalaze u izuzetno teškoj situaciji, pa je pitanje kada će uspeti da se izvuku iz problema i vrate u kakav-takav ritam. S obzirom na poslednje trendove, i Kataloncima i Junajtedu će biti potrebna poprilična finansijska sredstva, pa se čini da je budućnost engleskog tima ipak nešto svetlija, dok Barselonu očekuje poprilično buran period tokom kog će Katalonci igrati pre svega za mesto u Ligi šampiona pre nego što će se boriti za šampionsku titulu bilo u Španiji, bilo na međunarodnoj sceni.
BONUS VIDEO: Ronaldov izliv besa
Pratite nas i na društvenim mrežama:
