Partizanov čudesni preokret i putokaz koji mora da sledi

Partizan je nakon pobede protiv Bajerna od 67:63, izveo još veći podvig i nadoknadio zaostatak od 27 poena razlike i posle produžetka srušio lidera Evrolige Hapoel sa 104:101.

Iako pobede u rezultatskom smislu Partizanu ne donose ništa u borbi za doigravanje u Evroligi, imaju mnogo veću psihološku težinu. Crno-beli su se odbacili sa dna i uhvatili dobar zamajac za ostatak sezone i borbu za trofeje koju klub kao što je Partizan uvek mora da ima na umu i pre svega konačno spoznali kuda dalje treba ići.

I jedna i druga pobeda su, svaka na svoj način, izvojevane ratničkim mentalitetom i stalnom pružanju otpora da se izgubi. To Partizan nije imao ove sezone, a pogotovo ne u poslednje vreme gde kada bi kola krenula nizbrdo, ekipa je samo dodavala gas.

Pokazalo se da ipak ručna postoji. Partizan je protiv Hapoela pokazao da kada je sve delovalo kao preslikan košmar, ipak postoji ponosa i karaktera. I za ovaj tim je možda i bolje što je tako došao do pobede, umesto da je sve išlo kao po loju.

Prvo, psihološki efekat je veći, bolje se zbijaju redovi i veći je nalet samopouzdanja. Drugo, pokazalo se da u ovoj ekipi postoje oni koji su spremni da "okrvave kolena" i oni koji su tu samo lepa dekoracija i u skladu sa tim moraju u nastavku da se dele i uloge.

Iako je statistički bio najbolji igrač ove sezone, Dvejn Vašington nije bio u sastavu za ove utakmice i već su neke stvari bile vidno drugačije. Iako je trenutno ofanzivno potentniji od Kamerona Pejna koji i dalje hvata konce, ne pokazuje želju da previše razigrava ekipu osim kada je pod velikim pritiskom, a tek ne pokazuje želju da igra odbranu.

Pejn greši na oba kraja parketa, ali je njegova energija zarazna, želja da se bori za svaku loptu i u svakom duel, deluje kao pozitivan virus na ekipu.

A taj virus možda i najbolje širi Arijan Lakić. Čekao je na šansu i gledao razmažene kvazi-zvezde kako ne pokazuju trunku žara, a onda je u meču protiv Hapoela ušao u igru umesto još jedne "primadone", Sterlinga Brauna, i pokrenuo lavinu. Partizan je krenuo da gine, pratili su to i Toni Džekiri i Nik Kalates, dvojica veterana koji se ponašaju kao juniori željni prilike, a kada je tako, i Isaku Bongi to postaje prirodno okruženje.

Ispratili su to i Bruno Fernando i Vanja Marinković, a bila je to dobra poruka koju je u produžecima shvatio i pomenuti Sterling Braun kada je uskočio u igru nakon što je gledao kako saborci vraćaju ono što je i on isprosipao i konačno pokazao da može, kad hoće.

Na treneru Đoanu Penjaroji je sada da kroz podelu uloga pokaže da će svi sad morati tako, da se bacaju i bore i da na taj način zasluže svoje minute i mesto ma kakve brojke imali i koliko im dobre bile statistike.

Šteta je što je Marinković platio ceh povredom, ali su putokazi jasni i ne sme se više drugačije. Prvi ispit je Armani u četvrtak od 20.30, a više od rezultata biće bitan pristup meču.