Partizan dobio bitku za goli život, sve jači signali krize u Zvezdi

Bio je to drugi trijumf u nizu od odlaska Željka Obradovića i u situaciji kada poraz nije alternativa kada se priča o šansama za plasman u doigravanje. Jer, rupa u kojoj su crno-beli i dalje je solidno velika.

Partizan zaostaje dve pobede za Olimpijakosom koji je na 10. mestu i ima utakmicu manje, ali malo ko očekuje da će se istinski velikan naći u borbi za tu poziciju i da neće krenuti ka vrhu.

Zato je objektivna razlika upravo u odnosu na večitog rivala i, recimo, ekipu Žalgirisa tri pobede čak i posle ovog trijumfa i da bi eventualni poraz bio veliki udarac za ambicije crno-belih.

A delovalo je u jednom trenutku da se upravo takav scenario sprema za domaćina koji je imao verovatno i najbolju atmosferu ove sezone na domaćem terenu. Ipak, uspeo je Partizan da nađe način da preživi i ostane u trci i ako proba da iskoristi period povoljnijeg rasporeda koji mu sledi.

U tome mu je pomogla i Crvena zvezda koja je sada pretrpela treći poraz u poslednja četiri meča, što nisu dobre vesti jer joj sledi možda i najteže gostovanje u ovom trenutku.

Kada je o samom meču reč, nismo gledali preterano atraktivnu, a u solidnom delu meča ni kvalitetnu košarku, ali je bilo stvari o kojima i te kako ima materijala da se priča.

Sa jedne strane, to je pitanje balansa u Partizanu, sa druge strane problemi u Zvezdinoj igri koji polako izbijaju na površinu kako je rivali sve više čitaju.

Problem uklapanja petorki Partizana

Ponovo je pokušao privremeni trener Mirko Ocokoljić da meč otvori sa petorkom u kojoj su bekovski par činili Sterling Braun i Šejk Milton uz Bruna Fernanda u reketu. Partizan se u ovom trenutku, zbog lošije forme pomenutog dvojca, muči da pronađe napadački ritam, a sa druge strane ta postava zbog prisustva Džabarija Parkera ima ogromne probleme i odbrambeno.

Parkera je suvišno i komentarisati, jer u ovom trenutku ne donosi čak ni onu pretnju zbog koje širi igru i olakšava saigračima, pošto ga i protivničke odbrane sve manje agresivno brane i pomažu na njemu.

Zbog toga je u ovoj varijanti pomenuta trojka Milton, Braun, Fernando u problemu na oba kraja parketa. Tako su u 19 poseda koje su odigrali zajedno imali užasan ofanzivni rejting od 78,9 i Partizan se žestoko mučio.

Nije sa druge strane briljirala ni Zvezda, iako je imala bolje situacije i pozicije, jer je utisak da sada u ovom trenutku Saša Obradović previše robuje nekim ustaljenim petorkama sa kojima otvara meč. Problem je bio što sa Kodijem Miler-Mekintajerom Zvezda ni blizu nije opasna kada se igra pozicioni napad, a Partizan je uspeo u dobroj meri da brani tranziciju i svede Zvezdu za ceo meč na 13 poena iz kontranapada.

Kada se igra pozicioni napad, situacija se menja i Zvezda tu ima dosta problema ove sezone koje je delom skrivala sjajnom igrom u izolacijama nekolicine igrača. Mekintajer nije jedan od tih i, iako je imao nekih dobrih šuterskih partija, to nije njegov forte, a uz to u ovoj eri u dresu Crvene zvezde ima problem u svakom derbiju.

Partizan ga je i dok je bio Željko Obradović usmeravao u slabiju levu stranu, a isto je radio i Ocokoljić, pa je meč završio sa šutem iz igre 2/11, što kada se dodaju i derbiji iz prošle sezone sada donosi učinak od 7/27.

Uz to, kada on ima loptu u pozicionom napadu, trpi kreacija Zvezde i protivnicima je lakše da to brane.

Zvezda je počela da pravi razliku i preuzima kontrolu kada je u igru ušao Džered Batler, koji je u takvoj igri neuporedivo bolji, što se i videlo kada je sa lakoćom stvarao prednost.

Ipak, Partizan je u tom periodu uspeo da ostane koliko-toliko u igri i zbog činjenice da Zvezda nije uspevala da iskoristi veliki broj šansi i otvorenih šuteva za tri, jer je na ovoj utakmici podbacio i Devonte Grejem koji se propisno ispromašivao.

Drugi problem za Partizan i Ocokoljića bio je što, izuzev Isaka Bonge, nije imao nikakvo rešenje na poziciji četvorke jer je morao da odustane od svih pokušaja sa Parkerom koji su štetili timskoj hemiji i dovodili tim u problem, a neuspeh je bio i pokušaj sa Dilanom Osetkovskim na startu treće četvrtine.

Ovoga puta nije bilo ni doprinosa Nika Kalatesa na njegov uobičajeni način, kroz razigravanje i dobru odbranu. Imao je i seriju izgubljenih lopti i loših faulova.

Sve je to dovelo do toga da Ocokoljić gotovo ceo meč traži petorku i rotaciju na koju može da računa i to je Zvezda umalo kaznila kada je na krilima Džordana Nvore u trećoj četvrtini napravila separaciju i 16 poena viška.

Tek u završnici treće i tokom četvrte četvrtine Partizan je uspeo da pronađe formulu. Dvejn Vašington je „otčepio“ napad, a kombinacija Vašington – Milton – Braun uz Bongu na četiri i Tajrika Džonsa na poziciji pet donela je preokret na oba kraja parketa.

Ta petorka je odigrala 12 poseda i napravila nestvaran ofanzivni rejting od 191,7 i defanzivni od 91,7 i prelomila utakmicu u korist Partizana.

Partizan je na kraju iskontrolisao defanzivni skok i dozvolio Zvezdi 11, uz jedan više na drugoj strani, ali i pet poena više iz takvih situacija, čime je uz dobar šut za dva kompenzovao činjenicu da je Zvezda postigla sedam trojki više.

Sve više izazova za Obradovića

Zvezda polako ulazi u period težeg rasporeda, ali i rešavanja izazova u vidu sve težeg uspostavljanja igre kakvu želi. U poslednje četiri utakmice, Zvezda je dobila samo Olimpijakos i na tom meču je uspela da postigne 19 poena iz kontranapada uz gomilu poena u ranom napadu koji ne ulazi u te brojke, dok je u tri meča koja je izgubila mahom jako dobro bio zaustavljen taj segment igre, gde se posebno istakla Valensija koja je dozvolila samo sedam poena iz kontranapada.

Veliki izazov biće dinamika na plejmejkerskim pozicijama. Kodi Miler-Mekintajer se nametnuo kao lider u dosadašnjem delu sezone, ali on jako teško pronalazi rešenja u igri pet na pet i kada se ne trči, što postaje tendencija.

Sa druge strane, kako vreme odmiče, i Batler i Grejem traže sve više protagonizma i to će biti nešto o čemu će Obradović morati da povede računa. Grejema za sada pokušava da koristi kao beka šutera, ali deluje da Amerikanac želi više lopte i izolacija, dok sa druge strane Batler pokazuje klasu, ali i određenu dozu indolentnosti u smislu nedostatka osećaja značaja svakog poseda i utakmice.

Ima i dalje prostora da se to reši i situacija nije ni blizu kritična. Biće i lakše sa Čimom Monekeom na terenu, povratkom u ritam Ebuke Izundua koji će olakšati Donatasu Motiejunasu i rasterećenjem Semija Odželeja dužnosti na poziciji pet van nekih specijala.

Ipak, deluje da će u hodu morati da se nađe više rešenja i za kombinacije postava i raznovrsniju igru u pozicionom napadu, makar kroz pametnije biranje izolacija i raspodele lopti. Ne zaboravimo da je napadački sezonu najbolje od svih otvorio Nvora i da i on očekuje kvotu lopti, kao i Moneke kada se vrati, i da sada treba naći bolji balans.

Utisak je i da se uloge moraju malo drugačije raspodeliti u smislu ko je glavni, a ko sporedni igrač, a period pred Zvezdom je prilično težak.

Hapoel je sledeći rival i to u Tel Avivu, poraz bi bio četvrti u poslednjih pet mečeva i to bi samo dodatno uticalo na atmosferu i stavilo imperativ na pobedu protiv Virtusa kod kuće u duplom kolu koje sledi.