Pada li Bugarin sa trona? Žestoka borba za MVP-ja Evrolige, Karlik istakao kandidaturu

Prošle sezone najkorisniji igrač elitnog evropskog takmičenja bio je bugarski reprezentativac Saša Vezenkov - po drugi put u karijeri.

Pre njega za najbolje su proglašavani: Kendrik Nan, Majk Džejms, Nikola Mirotić, Vasilije Micić, Jan Veseli, Luka Dončić, Serhio Ljulj...

Ove sezone već sada imamo nekoliko ozbiljnih kandidata za prestižnu individualnu nagradu, te će biti uzbudljivo pratiti i tu borbu, pored onih timskih.

Trenutno su samo Panatinaikos i Valensija neporažene ekipe. S obzirom kakve sve pojedince ima trener Željko Obradović na raspolaganju u Panatinaikosu, teško je očekivati da će se neko toliko izdvojiti da će ući u uži izbor za MVP-ja.

Matijas Lesor je bio najbolji u prošlom kolu, Silvan Francisko je takođe u veoma dobroj formi, ali na terenu tek treba da se pojavi Kendrik Nan, koji je ipak prva "violina", bar u napadu. Tu su još i Najdžel Hejs-Dejvis i Geršon Jabusele, ali s obzirom da je Obradović pazio i na raspodelu minuta, više šansi u MVP borbi dajem nekim drugim igračima.

U Valensiji jedini koji može da konkuriše za tu nagradu je Ti Džej Šorts, koji se posle ne baš uspešne sezone sa Panatinaikosom vratio u ekipu gde je dominantan. Ranije je u Parizu bio vođa, sada je sa Valensijom ponovo najprijatnije iznenađenje.

Suvišno je i spominjati da je Vezenkov opet jedan od glavnih kandidata. Jeste odigrao nešto ispod svog nivoa u poslednjem meču protiv Efesa, ali takva njegova partija (indeks 7) je više izuzetak nego pravilo.

Fenerbahče je takođe ozbiljan kandidat za titulu, ali u pitanju je tim sa nekoliko izuzetno kvalitetnih pojedinaca, od kojih je zaista teško izdvojiti samo jednog.

Drugačija situacija je u Partizanu, gde je Karlik Džons alfa i omega. Svi znaju da je on glavni i u ovom trenutku ima drugi najveći prosečni indeks u Evroligi - 24,8. Radi se o trećem strelcu Evrolige i čoveku koji ima veliko samopouzdanje, ali i pokriće na terenu za njega.

Ako se pitate ko je ispred Karlika po indeksu, evo i odgovora - Elajdža Brajant iz Hapoela iz Tel Aviva (26,8).

Već godinama unazad Brajant je jedan od najboljih pojedinaca u Evroligi, puni sve kolone, a ni defanzivno nije zanemarljiv njegov doprinos.

Bitno je i to što Elajdža skoro svaku utakmicu igra preko 30 minuta, trener Dimitris Itudis mu maksimalno veruje, a Hapoel je takođe ozbiljan kandidat za plej-of. Ako se njega domogne, nemojte se iznenaditi da Brajant bude MVP.

U ovom trenutku izdvojio bih još nekoliko igrača koji bi mogli da se uključe u MVP trku, ali trenutno nisu baš u prvom planu. To su Jonas Valančunas (Žalgiris, premalo minuta), Dvejn Bejkon (Dubai, upitna njegova konstantnost) i Dario Šarić (Efes, ima šansu da se istakne u odsustvu Majka Džejmsa, ali mora da pravi veću razliku na terenu).

Ima i igrača poput Nadira Hifija, koji ima veliku slobodu u Parizu, ali ne puni sve kolone i često ga promašaji sputaju u tome da ima veći indeks od broja poena.

U timu Real Madrida se za sada ne izdvaja nijedan pojedinac, a i novi trener Pedro Martinez voli mnogo da menja i kombinuje, pa se retko kad kod njega dešava da jedan igrač "pleše" na terenu duže od 25 ili 30 minuta.

Takođe, zaista je teško, da ne kažem nemoguće, očekivati da će MVP Evrolige za sezonu 2026/27. doći iz neke od sledećih ekipa: Crvena zvezda, Bešiktaš, Barselona, Virtus, Asvel, Bajern, Makabi Tel Aviv, Baskonija i Armani Milano.