0
Tužiću Novaka Đokovića za duševnu bol. Ili još bolje Australiju.
Zaista toliko puta mi je to prolazilo kroz glavu, ali sam odlučio da često prećutim. Ipak, nakon 10 dana agonije i drame kakvu ne bi režirao ni Alfred Hičkok sve češće i ostali dele moje mišljenje. Rekao bih da sam kao na iglama, da to možda neki zluradi ne bi malo „zategli“.
PROČITAJTE JOŠ
0
4
8
1
3
Trebalo je da ovo bude priča o tome kako sam odlazio u krevet s jednom informacijom, budio se u pola noći i proveravao telefon, a onda ustajao da bih čuo potpuno nove informacije o boravku Novaka u Australiji. Biće deportovan, neće, odložena odluka, poništena viza, prvi, pa drugi put…
Imao sam razloga da me to i te kako lično pogađa jer sam i sam po prvi put trebalo da idem na Australijan open. Sve je bilo spremno za skupu novinarsku ekskurziju odakle bih po prvi put uživo mogao da gledam velike teniske zvezde.
Trebalo je to da bude i moje „vatreno krštenje“. Pišem trenutno u potencijalu jer u trenutku pisanja teksta sve je i dalje bilo ni na nebu, ni na zemlji. Trebalo je po prvi put da letim avionom i to jednom od najdužih linija sveta. Umesto da sve prođe glatko, svakodnevni stres je učinio da ćete vašeg novinara videti sa podočnjacima kao da danima nije spavao.
I sada na starnu taj režim spavanja Nikole Tesle (dva sata budan, pa 15 minuta sna), zaista je i u mom slučaju sve kulminiralo u petak.
Nakon dva meseca prikupljanja dokumentacija, popunjava svih mogućih i nemogućih obrazaca, potrage sa svim potrebnim stvarima i na kraju PCR testa (negativan, hvala bogu) – sve je stalo u 15 minuta.
Naime, na široj teritoriji Beograda sam udario u automobil sa diplomatskim tablicama.
Da, neverovatno! Krenuo je, pa stao prilikom uključenja i bum. Stao je sa strane, a ja logično nisam želeo da šmugnem.
I dok sam se približavao automobilu nesrećnika kome sam malo „začinio“ jutro udario sam ga još jednom! Bilo je leda kao na jezeru, pa nije pomogla ni nožna, ni ručna kočnica. Na moju sreću (ako se to može tako nazvati) moj branik je napukao, ali je njegov bio netaknut. I dok je on izlazio iz svog diplomatskog automobila, ja sam mu glasno vikao: „Please, don’t ban me from Grand slam“… Da toliko je to daleko otišlo jer sam, da vam to uzgred napomenem, dva minuta pre toga na radiju u automobilu saznao da je Novaku još jednom ukinuta viza.
I vratimo se sada na trenutka nakon drugog „bum“ (očigledno da postoji neka privlačna sila između branika). Supruga ambasadota iz automobila zove ambasadu (na trenutak pomislih da je poziv otišao na drugu adresu, uf) da izvrši uviđaj i dok mi ćaskamo ja im dajem sve podatke u slučaju da kasnije pronađu oštećenje (koje nikada nisu našli, p.a.).
Dolazi džip iz ambasade (zemlja poznata redakciji, p.a.), stariji gospodin parkira džip i kada izlazi iz njega, dešava se još veće „čudo“. Da li je slomio ili je samo uganuo nogu, tek u pokušaju da se zadrži za džip u kojem nije povukao ručniu gurnuo ga je napred ka našim parkiranim automobilima. Udario je prvo u diplomatski automobil koji je bio parkiran ispred mene, a udarac se lančano preneo na moj auto koji je bio samo 30 centimetara iza.
Gledam i ne verujem. Za nekoliko desetina minuta treći put se sudaram s ambasadorskim autom.
Koliko filmskih momenata, da mi i sada zvuči kao „baronija“, preuveličavanje ili šta već… Okrećem se, a na suvozačevom mestu supruga stranca se drži za glavu, a onda imitira onaj „smajli koji plače“.
Neverovatno.
I tu se mi polako raziđemo jer shvatimo jednoglasno da su veću štetu naneli sami sebi, nego što sam ja mogao da uradim (jer štete nije bilo).
Paranoja u Beogradu, ali bukvalno.
I posle svega trebalo je da pakujem stvari za Australiju, ali ne pre nego što sam uveselio mnoge pričom.
Nadam se i vas na portalu Nova.rs, koji će te se slatko nasmejati mom debiju na Grend slemu.
I dok se ja nadam da ovakvih gluposti neće biti u Australiji, sa novinarske strane bi bilo sjajno jer bi vama predstavljalo pravu zabavu. Borba čoveka i novinara na delu. Kao čovek sam užasnut jer sam napravio sebi štetu na automobilu i pretrpeo sam stres zbog moguće diskvalifikacije sa Grend slema, a kao novinar srećan jer sam dobio uvodnu reportažu kakva se samo poželeti može.
Uostalom čitamo se narednih dana iz Mielburna, imaću još mnogo toga da vam napišem.
Recimo, kako sam se mimoišao s Novakom u na aerodromu u Melburnu za pola sata. Ja slećem, a on poleće. Palim telefon, a poruke iz Beograda samo „pršte“. „Novak je na aerodromu, batali stvari, pusti sve, juri na ‘odlaske’.
Nisam zatekao Đokovića. Odleteo je. Kakav poraz za Australijan open, za tenis, za sport…
I pored svega budite s nama. Krenućemo Novakovim putem, od imigrantskog hotela, suda, „Rod lejver arene“.
Očekujte dobre priče, jer samo tako mogu da povučem tužbu protiv Novaka i Australijan opena za pretrpljenu bol.
Žao mi je, šampione, što se nismo sreli u Melburnu!
I…
Vidimo se na sudu!
BONUS VIDEO Đoković odradio trening u Melburnu dok su ga snimali dronom
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram