0
"Nisu vremena opasna, opasni su oni koji umisle da su svemoćni, pa se u toj svojoj umišljenosti malo preigraju. Hapšenje Ane Lalić usred vanrednog stanja, pa onda i targetiranje pojedinih medija da svojim izveštavanjem "ugrožavaju zdravlje gradjana" je nešto što ne bismo smeli da zaboravimo kada se ovo sve završi. Baš kao što treba stalno da se podsećamo i afere Krušik i mnogih drugih afera zbog kojih niko nije odgovarao. Svi oni koji bi trebalo po zakonu da odgovaraju zbog zloupotrebe položaja, sukoba interesa, bogaćenja na račun države, suspendovanja pravne države, svi oni vlasnici lažnih doktorata i diploma, lokalni šerifi, nasilnici i spopadači računaju upravo na kratko pamćenje građana", govori Zoran Kesić u velikom preduskršnjem intervjuu za Nova.rs, komentarušići današnje društvno u Srbiji, hapšenje i pretnje novinarama i vladajuću elitu.
Zoran Kesić, autor i voditelj emisije „24 minuta“ koja se od skoro emituje na televiziji „Nova S“, ujedno i jedan od najpoznatijih i najvoljenijih TV lica današnjice, u velikom preduskršnjem intervjuu za Nova.rs, govorio je o odnosu vlasti i građana, pandemiji koronavirusa u Srbiji i svetu, svom proslavljanju sutrašnjeg velikog praznika, „vakcini za SNS“, ali i o budućnosti u kojoj Srbiju vidi, kako kaže, kao pravi hit u svetu.
On se u intervjuu dotakao i današnjih pretnji folk pevača Ace Lukasa, koji je za državni tabloid „Srpski telegraf“ izjavio da će „Ivanovića i Kesića baciti kroz prozor sa desetog sprata ako mu majka umre od koronavirusa“, lažno ih optužujući da šire neodgovorne poruke u svojim emisijama. Kako je u razgovoru za Nova.rs otkrio, planira da ih tuži, a novac od tužbe doniraće u humanitarne svrhe.
Iako je povod za intervju bio mnogo lepši i ticao se sutrašnjeg praznika, moramo početi sa današnjim pretnjama smrću upućenih Vama i Ivanu Ivanoviću. Kako komentarišete ponovno targetiranje novinara od strane državnih tabloida?
„Navikli smo od tabloida na njihove gadosti, laži itd. Sada su pomerili lestvicu gadosti, jer u toku vanrednog stanja, na ovaj način stavljati metu na čelu novinarima je nešto što nije nepoznato. Nekada su to bili naslovi „Ćuruvija prizvao bombe“, a danas je to hapšenje Ane Lalić i ovaj slučaj, u kome smo Ivan i ja krivi ako nečija majka umre. To je laž. Mi u našim emisijama, koliko vidim, i Ivan i mi, od početka pandemije pozivamo ljude da ostanu kod kuće i to radimo na najkreativniji mogući način. Sve naše emisije se svode na poruku „ostanite kod kuće, budimo složni i budimo zajedno“. Još jedna stvar je čudna, tabloidi su me do sada uvek zvali za izjavu – iako su pre toga smislili priču, naslov i pravac teksta, ali me radi reda pozovu za izjavu. Ja im izjavu uvek dam, ali ovoga puta me nisu zvali i nisu pitali za drugu stranu. Što se mene tiče, a i Ivana pretpostaljam, moraće na sudu da dokažu na koji način smo mi krivi ako nečija majka umre. Namera mi je da ih oderemo, i Acu Lukasa i „Srpski telegraf“ i da to uplatimo u humanitarne svrhe.“
PROČITAJTE JOŠ
Živimo u opasnim vremenima i u društvu gde se novinari i neistomišljenici hapse. Nedavno smo imali primer i naše koleginice Ane Lalić. Da li ste zbog kritike koju upućujete političkim liderima ikada imali problema van studija? Da li se nekada bojite za svoju sigurnost, ili sigurnost svoje dece?
„Nisu vremena opasna, opasni su oni koji umisle da su svemoćni, pa se u toj svojoj umišljenosti malo preigraju. Hapšenje Ane Lalić usred vanrednog stanja, pa onda i targetiranje pojedinih medija da svojim izveštavanjem „ugrožavaju zdravlje gradjana“ je nešto što ne bismo smeli da zaboravimo kada se ovo sve završi. Baš kao što treba stalno da se podsećamo i afere Krušik i mnogih drugih afera zbog kojih niko nije odgovarao. Svi oni koji bi trebalo po zakonu da odgovaraju zbog zloupotrebe položaja, sukoba interesa, bogaćenja na račun države, suspendovanja pravne države, svi oni vlasnici lažnih doktorata i diploma, lokalni šerifi, nasilnici i spopadači računaju upravo na kratko pamćenje građana. I donekle su u pravu. Gradjanin nije u obavezi da pamti. Ali mi koji se bavimo ovim poslom, nama je radna obaveza da pamtimo i podsećamo. Ja lično nikakvih problema nisam imao. Komentare i pretnje na internetu ne računam. Na ulici i među narodom dobijam isključivo ljubav, simpatiju, potrebu da mi se stisne ruka i da me se poljubi u obraz. Mislim da ću rukovanja i ljubljenja malo redukovati u narednom periodu.“
Da li ste optimista ili pesimista, ako govorimo o tome da će se vlast u Srbiji uskoro promeniti?
„Neću da kažem. Umesto toga želim da izrazim nadu da će istina pobediti laž, da će pristojnost i lepo vaspitanje pobediti prostakluk, da će humor pobediti glupost, da će ljubav pobediti mržnju. Pa vi sada napravite timove. Jedan tim istina, pristojnost, humor i ljubav. Drugi tim laž, prostakluk, glupost i mržnja. Odaberi svoj tim i srčano se bori za njega, čime god da se baviš. Moje profesionalno opredeljenje oduvek je bilo da prvotimce ovog drugog tima nazivam pravim imenima i da ih stavim tamo gde im je mesto. To što mi taj posao predstavlja i veliko lično zadovoljstvo, smatram izuzetnom srećom i privilegijom. Fino se poklopilo.“
Trenutno se nalazimo u najdužem policijskom času do sada – kako to sve Vama izgleda i kako uspevate da izdržite u kući sa decom? Ima li nervoze? Kako provodite vreme?
„Nije nam ništa mnogo različit ovaj policijski produženi vikend od uobičajenih pandemijskih dana. U stanu smo, u večitoj borbi majke i oca sa svojim mladuncima oko mobilnih telefona. Povremeno uspevamo da im nečim skrenemo pažnju i otmemo im naše telefone. Vrlo retko izlazimo i štreberski se pridržavamo svih propisanih mera. Bilo bi i licemerno i lažno da u našoj emisiji apelujem na građane da ostanu kod kuće, a onda da vozim bajs na Adi, ili da igram basket na Košutnjaku. Naravno da bih voleo da sam sad na suncu i lepom vremenu, ali ako smo zajedno u ovome i zajedno se borimo, hajde onda i zajedno da se lišimo ovog proleća, da bismo posle zajedno još više uživali u letu. Ili jeseni ako se ovo baš oduži, ali priznajem, sve moje nade usmerene su ka letu i moru. Poenta je u reči „zajedno“. I čini mi se da smo kao građani zaista solidarni i disciplinovani, koliko god nas vlast tretirala kao nerazumnu decu kojoj valja povremeno podviknuti.“
Sutra je Uskrs, da li ste uspeli da odradite prazničnu nabavku pre početka policijskog časa i po čemu će se ovaj Uskrs najviše razlikovati u Vašem životu od svih prethodnih?
„Moja voljena žena Ika je mnogo aktivnija i sposobnija od mene u procesu…kako bih to nazvao…održavanja naše porodice živom. Napunila nam je frižider, kupila jaja, ofarbala uz pomoć ovog starijeg sina, kupili smo i hleba za tri dana. Dobro, treći dan se prave prženice ili popara, ali bitno je da hleba ima. Nećemo se za Uskrs videti sa našim roditeljima, neće biti porodičnih ručkova kod baba i deda i žao mi je zbog toga. Meni su svi ti praznici i državni i verski dragi najviše zbog te porodične svečane atmosfere. I zbog trpeze. Šta je, tu je. Tucaćemo se preko vajbera i skajpa.“
Tokom proteklih dana imali smo različite navode vlasti, ali i zahteve SPC da se vernicima dozvoli poseta liturgiji u nedelju. Kakav je Vaš stav o tome? Da li bi u takvom slučaju izlaženje iz kuće bilo opravdano i da li je to generalno u redu?
„Drago mi je što se SPC urazumila i uvažila preporuke medicinske struke. Mada, ako ćemo pravo, verovatno nije struka ta koju su poslušali već “stručnjak”, ako me razumete. Bilo bi sumanuto da se sav trud i odricanje svih nas i vernika i nevernika, sada prospe zbog masovnog gomilanja ljudi, pa kakav god da je povod. Nemam nikakvog razumevanja za one koji veruju da su njihova prava važnija od prava drugih ljudi i koji su spremni da zbog svojih ubeđenja ugroze i druge i sami sebe. Stvoritelj ljudi, kupusa i zmija sigurno će imati razumevanja što ovaj Uskrs proslavljamo onako kako diktira virus. Uostalom i virus je valjda čedo Njegovo. A ko veruje i slavi, verovaće valjda i slaviće gde god se našao. Nemojte mi samo reći da su vam liturgija, pričest i Crkva neophodni da biste verovali. Onda je možda i vaša vera zrela za testiranje.“
Znamo da ste proteklih nekoliko emisija snimali u studiju bez publike – da li je osećaj drugačiji kada gledate u prazne stolice iza kamera?
„Pravo da vam kažem, uživam. Naša publika nije profesionalna publika koja organizovano ide na snimanja raznih emisija i po komandi disciplinovano tapše. Ovi naši su totalno nedisciplinovani. Tapšu ako im se tapše, a često se niko ni ne smeje, pa moram da zaustavim snimanje i da ih najlepše zamolim da se smeju, makar na silu. Ponekad ih malo i izgrdim. I da vam kažem, radi. Onda počnu da se smeju, valjda od straha. Naša publika su naši gledaoci koji se sami prijave da dođu na snimanje i često dolaze porodično. Ima i male dece, ima i baka i deka, mladih parova… Sada sam u studiju sam, sa jednim kamermanom i jednim Ivanom koji fotografiše. Sale Saničanin, naš reditelj je u režiji sa ekipom realizatora emisije i to je to. Dodjem već obučen u odelo, Ika mi veže kravatu, našminka me u kolima, izadjem iz kola, uđem u studio, snimimo i pravac kući. Nema stresa, nema publike koja me nervira, nema gostiju sa čijom tremom treba i ja da se borim, nema benda da sto sati pravi tonsku probu…brzo, čisto i efikasno. I naravno, jedva čekam ceo taj stari stres ponovo. Pogotovu našu “smaračku” publiku. Neodoljivi su u svojoj zbunjenosti.“
Novu sezonu započeli ste na „Nova S“, pa nije loše osvrnuti se i na taj momenat. Šta se u Vašem radu i životu od tada promenilo iza kamera? Da li se nešto uopšte promenilo?
„Izborili smo se kao ekipa Sale, Marko, Viktor, Grafa, Nenad, Darko i ja…odnedavno i Vlada, da se u samoj emisiji, u našem pristupu emisiji, u izboru tema i gostiju, ne promeni ništa na kojoj god televiziji bili. Prosto mi smo „24 minuta“. I gde god nas gledali, to ćemo biti mi. Ali priznajem, prijala nam je promena sredine. Trebao nam je novi izazov, trebalo nam je da se nađemo u okruženju kvalitetnih, dugovečnih i voljenih emisija I autora, pa da se tu iznova dokažemo i potvrdimo. I to smo i dobili. Na „B92“ smo bili incident. Štrčali smo i odskakali. Na „Novoj“ smo deo jakog tima i to tima koji se konstanto pojačava. Evo nedavno nam je stigla i Rada i srećan sam zbog toga. I čisto da bih nervirao konkurenciju, izazivam bilo koju TV stanicu da mi odgovori boljom večernjom TV ponudom od petka do nedelje od ove naše: petak Ivanović, subota „24 minuta“, nedelja Olja. Izvolite, slušam.“
PROČITAJTE JOŠ
Još uvek ne znamo ništa o vakcini za koronavirus. Međutim, da li mislite da će u skorije vreme neko uspeti da pronađe vakcinu protiv SNS-a i kada?
„SNS je mutirani virus. Nekada su bili poznati kao SRS, ali kao i svaki virus i taj traži način da se održi, prilagodi, da se razmnoži i preživi. I to mu je uspelo. Ne samo da je preživeo, nego se i fino raširio po Srbiji. Moram doduše da priznam da se ponekad osećam kao oni teoretičari zavere koji “nisu videli nijednog obolelog od korona virusa”. Jer ja ne poznajem nijednog člana SNS. Ne znam nikoga ko glasa za SNS. Nemam čak ni među širim krugom poznanika nikoga ko čita Srpski Telegraf, Informer i ostale gadosti tog Alo profila. I onda naravno da čovek pomisli da je i taj SNS virus jedna izmišljotina i zavera, jer kako je moguće toliko biračko telo i toliko članstvo ako ga ja nigde ne vidim? Kako je moguće da ja još uvek hodam na dve zdrave noge, ako je svuda oko mene toliko vatrenih ljubitelja onih koje već godinama naša emisija tako posvećeno kritikuje? Gde su oni? Ko su oni? Zašto mi nikada niko ne dobaci nešto uvredljivo? Zašto mi policajci govore u pola glasa “odlični ste, udrite još jače”. Zašto mi potpukovnik u uniformi na pešačkom prelazu u Takovskoj ulici, dok moj sinčić zadivljeno gleda u “vojnika” kaže “pominjite nam češće ministra. Još je mnogo gore u vojsci nego što mislite”. Je l’ me svi lažu, pa čim se okrenem odu da nastave da vole taj SNS virus? Ili je cela ta masovnost, ili su sve te hiljade spontano okupljenih, ili je tih 98,7 posto osvojenih glasova u Donjem Prčilovcu samo igrana forma. Film. Odglumljena ljubav i odglumljena vernost odglumljenim likovima. Meni je ceo taj virus jedna velika, masna, dosadna, predvidljiva i izreprizirana laž. Vakcina je istina. I neću da lažem da neće da ih boli.“
Ko Vam je u dosadašnjem radu bio najveća inspiracija? Da li imate, ili ste imali uzore?
„Pa uzori i to direktni za ovu emisiju bili su nam Džon Stjuart i to pre svega u etičkom smislu, a meni lično Stiven Kolber u nekim voditeljskim tehnikama i upadanjima u uloge. I u preterivanju i blesavosti. Moji lični uzori, nezavisno od emisije, ali koji se često jave u mom medijskom liku svakako su Monti Pajtonovci i moja ogromna ljubav Endi Kaufman. Voleo bih da imam bar mrvicu propovedničkog talenta i mudrosti Džordža Karlina, a da u isti mah budem i smešan kao on. Ali nemoguće. Sa naših prostora jedan jedini i najdraži Zoran Radmilović. Ponekad zamišljam kako sedim sa njim u kafani i ne pričam ništa, samo gledam i slušam i srećan sam što sam tu. Zbog njega volim što sam Zoran.“
Ukoliko bismo sada mogli da se teleportujemo kroz vreme i da zamislimo da je danas Uskrs 2030. godine – gde i kako vidite sebe? Šta se oko Vas promenilo?
„Ono što me najviše plaši je da će za deset godina ova naša dvojica klinaca imati šesnaest i trinaest godina. Trenutno su mali i tuku se samo između sebe. Šta bi mogli u tim godinama da nam rade, ne smem ni da pomislim. Sebe za deset godina vidim kao nekog Džordža Klunija. Prosed sam, ali kažu da mi godine sve bolje i bolje stoje. Počeću da nosim skupi sat i da se razumem u vina. Odradiću presađivanje kose u Turskoj, ćelavljenja se ne bojim. Pošto će deca već biti velika, moja lepa supruga i ja ćemo za deset godina konačno moći i bez njih negde da odemo. I da zaglavimo, ne javljamo im se kad nas zovu. Srbija je za deset godina hit u svetu. Ozbiljan sam sad, ne ironišem. Naš talenat, humor, gostoljubivost, vedrina i širina nisu samo fraze u turističkim vodičima. Mi smo se u međuvremenu podsetili da zaista jesmo takvi, a da smo se učaurili, oglupeli, umračili i prozlili ne našom krivicom, već zbog nekakvog virusa koji nas je zadesio. Dobro, možda malo i našom krivicom. Ali ozdravili smo. I za deset godina dobri smo ko zdravlje!“
Koja je univerzalna poruka mira i jedinstva koju biste na sutrašnji praznik uputili građanima Srbije?
„Hrist nas uči da budemo dobri ljudi, da brinemo o drugima, da ne povredjujemo, ali pre svega da volimo. Pa eto, sledimo to učenje…nezavisno u šta verujemo ili ne verujemo. Ujedinimo se oko nečega što bi trebalo da se podrazumeva – zajedničke borbe i podrške jedni drugima u cilju ozdravljenja. Od virusa, ali i od mržnje, gluposti, laži i zla. Hristos vaskrse! A može i “ostani kod kuće, tamo ti je ćeps”.“
Humoristično – satiričnu emisiju „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, možete pratiti svake subote od 21 čas na televiziji „Nova S“.
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
