Zašto najluđu trku na 100 metara nisam snimao i šta je pet hiljaditih delova sekunde

Između Olimpijskih igara i trke na 100 metara stoji znak jednakosti, to je događaj koji prati cela planeta, kad sve stane na tih 10 sekundi. Sve zanima ko će biti najbrži, ko će prvi kroz cilj, da li iko prići svetskom rekordu Juseina Bolta (9,58 sekundi) od pre 15 godina.

Sve oko Noleta i njegovog zlata na Olimpijskim igrama 2024 završili smo oko 20 časova, ostala je dilema - da li idemo na finale trke na 100 metara? U momentu smo shvatili da to, ipak, ne može da bude dilema. Gledanje trke zbog koje svet stane ne bi smelo da se dovede u pitanje.

Jedino što smo i mi morali najbrže moguće da rešimo našu trku sa vremenom, da stignemo pre 21.50 za kada je bio zakazan start. Pariz je toliko ogroman, zamislite nešto baš veliko i dodajte puta tri i dobićete prestonicu Francuske.

“Soccerbet iz Pariza – sponzor izveštavanja”

Gde god da krenemo, u proseku je potrebno 40-50 minuta metroom. Ovaj put i nešto jače, od Bulonjske šume do stadiona "Francuska", koji je domaćin atletskom takmičenju, prevozom je trebalo sat vremena i pet minuta.

Ta opcija je u startu otpala, da ne bismo baš i mi morali sprint da udarimo više puta na po 100 metara, od metroa do stadiona. Potraga oko neke vrste taksija oduzela nam je još vremena, pošto nigde u blizini borilišta ne mogu da priđu. Nekako smo uspeli i kada nas je dovezao do stadiona, ostalo je još 20-ak minuta peške. Nije bio baš sprint, ali dobra trka na 1.500 metara po Sen Deniju (ozloglašeni deo Pariza) je pala.

I što bi rekli, sve to, sat i kusur vremena samo zarad 10 sekundi, ali bukvalno? Da, i vredelo je, baš, i opet bismo. Zato što smo u tih 10 sekundi doživeli istorijsku trku na 100 metara, ludu kao što dugo nije bila. Jer, između Olimpijskih igara i trke na 100 metara stvarno stoji znak jednakosti, to je zaštitni znak OI, to je sav sjaj najveće planetarne sportske smotre. I stvarno je spektakl kao nijedan drugi.

Ušli smo na stadion na vreme, 15-ak minuta ranije, i mogli da osetimo šta se sprema. Kada je došlo vreme najave osmorice učesnika, sve se zamračilo, dominirale su nijanse ljubičaste boje, usklađene sa nebom, i audio-vizuelna čarolija mogla je da počne.

Pravi je to uvod bio u ono što nas je čekalo, poslasticu ne samo večeri, već cele prve nedelje Igara u Parizu (hvala kolegi Sobincu na asistenciji). Muk na krcatim tribinama mogao je da se "čuje", pozor, pucanj, pa neverovatna buka i nepunih 10 sekundi za ceo život. Često ovih dana pišem - za ceo život, za pamćenje, za prepričavanje, od ovoga se živi, moći ću da pričam deci jednog dana - ali to su neke nepoznate emocije koje zaista ne mogu drugačije da opišem. Čast, privilegija, uživanje - još jedna velika "stvar" je mogla da se čekira na životnoj listi želja.

A, trka, ako je slučajno neko propustio, neka je obavezno pogleda, nisam želeo da je snimam iz jednog jedinog razloga. I nije taj što novinarski ne smem da je objavim pa je zato nema u tekstu (zbog TV prava), mogao sam za sebe, za društvene mreže, ali želeo sam jednostavno da uživam u trenutku. U tom momentu, u tih 10 sekundi, tačnije 9,78, tačnije još manje.

Moderno doba donelo je toliko pošasti (osećam se tako staro dok ovo izgovaram i pišem), da sam hteo toliko da izdržim bez telefona, duže sam uspeo samo na sopstvenoj svadbi.

Na kraju smo naučili i šta je pet hiljaditih delova sekunde, priznajem da nisam ni znao da to postoji, a upravo je foto-finiš i 0,005 odlučilo olimpijskog šampiona. Amerikanac Noa Lajls je istrčao čuvenu deonicu za 9,784 sekunde, a drugoplasirani Kišan Tompson iz Jamajke za 9,789 sekundi i tako morao da se okiti srebrom. Bronzana medalja pripala je Fredu Kirliju, sprinteru iz SAD, koji je u vremenu 9,81 prošao kroz cilj.

Ovo je prvo zlato za Amerikance na 100 metara još od Džastina Getlina i Atine 2004. godine. Evropska zvezda, Italijan Marsel Džejkobs je trčao sa povređenom butinom, a ipak je stigao do petog mesta sa vremenom 9,85.

Možda nismo dobili novog svetskog rekordera, Bolt je i dalje nedodirljiv, ali smo bez ikakve dileme prisustvovali atletskoj istoriji uživo.

BONUS VIDEO