Prazna obećanja direktora Rio Tinta: Piše Milenko Vasović

Jakob Stausholm, Danac u Ljuboviji - nije loš naslov za neki budući film u kome će biti objašnjeno kako smo ostali bez vode, vazduha i zemlje. Otkud Jakob u ovoj varoši - niti nam je zet, niti se sa kim okumio, a nije se ni zagubio posle Drinske regate. Znači, tu je s namerom.

Gospodin Jakob je direktor Rio Tinta, kompanije koja bi da nam čeprka po utrobi i na čiji pomen svaki domaćin pomisli - napolje iz Srbije. No, direktor nije došao da zatvori ispostavu u Beogradu, to je ostavljeno za drugi put.

Ne znam da li je Danac doveden ili se javio da dobrovoljno učestvuje u priredbi koju kreira putujuća cirkuska agencija sa Andrićevog venca. Tek, videlo se da je nastupao kao ispomoć najvećem litijum lobisti na ovim prostorima. Poslužio je kao jak adut čoveku koji je svojim “dobrim namerama” i “vizionarskim idejama” razorio institucije, zaboravio Kosovo, osvojio vlast na nepoštenim izborima i zadužio sve što se zadužiti može.

Gospodin Jakob, očigledno nije gadljiv na sve te činjenice, on je pre svega biznismen, finansijski stručnjak, zna šta je profit. I zna da zbog novca ponešto mora da se proguta. No, videlo se da je nepripremljen. Govori neubedljivo, zaobilazi suštinu.

Nije još naučio da glumata kao napredni lobista. Čini se da je Jakob manje zanteresovan za litijum od putujućeg promotera koji se igra sa sudbinom naroda. I zato je Danac dobio packe.

“Vođa” vaskolikog srpstva zamerio je gostu što govori kao političar. Ume “vizionar” da prepozna kad je nešto prazno, kad je neizvodljivo. Doktorirao je na temi - obećam pa “zaboravim”. Od kanalizacije u Borči, do cene spomenika Stefanu Nemanji. Sad sa istim “argumentima” zamajava narod da će se uz rudnik u Gornjim Nedeljicama uzgajati zdrava hrana. Sveti Savo pomozi, od ovoga se ne možemo sami odbraniti.

No da se vratimo gostu direktoru. Obećava Jakob da će “voditi računa i pozivati na odgovornost svakog rukovodioca "Rio Tinta", svakog zaposlenog ili izvođača radova na projektu Jadar”. Au, prijatelju, gde to da kažeš, pa zna se ko to govori, zna se ko u Srbiji poziva na odgovornost. Pa šta će On da radi, ako ti preuzmeš kontrolu. Ušao si, dragi gospodine, u sukob nadležnosti. To se u prisustvu njegovog visočanstva ne izgovara.

Sem toga, kako neko ko je direktor može nešto trajno da garantuje. Direktor bude pa prođe, može da mu se desi smena ili, ne daj Bože, nešto gore. Onda dođe drugi šef, a taj obično kaže: “To vam ja nisam obećao, ko je obećao neka ispuni”.

Naslušali su se Srbi toga. Naučili su da se obećanja gaze, da se ugovori ne poštuju ako su u njihovu korist. Znači otpada ključni adut Jakoba Stausholma.

Idemo dalje, ima još obećanja. Govori direktor kako će na hiljade zaposlenih u kompaniji "Rio Tinto" živeti u Loznici, jesti lokalnu hranu, piti lokalnu vodu… Zvuči logično, samo me interesuje kako će to Jakob da obezbedi. Šta ako neko jede ovsene mekinje uvezene iz Italije, na primer. Ili lososa iz Norveške, ne može se to propisati gospodine Danac.

Zaposleni, ako im zdravlje bude ugroženo mogu da odu iz Loznice. Ljudi koji tamo žive nemaju tu privilegiju, mogu samo da pitaju gde ima najbolji lekar.

Direktor Stausholm je duhovit čovek. Kaže "Rio Tinto" nikada neće prestati da radi na tome da zadobije naše poverenje. Dobar vic, “RioTinto” i poverenje. Liči na želju alkoholičara da vozi školski autobus.

Ima još smešnih obećanja: “Ako napravimo grešku, priznaćemo je, ispraviti je, naučiti iz nje i nećemo je ponavljati”. Ne znam šta bi na ovo rekli Abordžini Kojima je Rio Tinto uništio istorijsko nasleđe staro 46.000 godina ili oni nesrećnici u Papua Novoj Gvineji gde je zbog ove kompanije izbio građanski rat. Dobro, nama ne mogu da sruše pećine stare 46 milenijuma, jer ih nemamo, za građanske sukobe nisam baš siguran.

P.S. Molim prevodioce iz Rio Tinta da prevedu direktoru saopštenje Biološkog fakulteta u kome se kaže da je jedina optimalna mera za očuvanje biodiverziteta odustajanje od projekta Jadar.