Gostovanje Nemanje Vidića, legendarnog fudbalera, a sada kandidata za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, u emisiji "Oko" na RTS-u, bilo je prikaz svega onoga što Srbija nije. Prikaz pristojnosti, istinskog patriotizma, želje da se znanjem, okupljanjem kvalitetnih i sposobnih ljudi, podelom posla i podelom dužnosti, ali i izvlačenjem maksimuma iz svakog člana tima - dođe do određenog cilja. Mogli smo videti mladog čoveka, blistave karijere iza sebe, koji je rešio da svoje znanje, iskustvo stečeno u inostranstvu i internacionalni ugled koji ima, stavi na raspolaganje narodu, kako bi tom istom narodu vratio veru u fudbal. Takav ovde ne prolazi.
Fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu… kada se ne igra u Srbiji. Kod nas to više i nije fudbal, već „teranje lopte“ kako se to narodski govorilo, koje je i ostalo na primitivnom nivou, što će svaki ljubitelj primetiti samo bacanjem oka na neku od prvenstvenih utakmica. I dok se granica između terena i tribina izgubila, pa su se neki igrači na terenu ponašali kao da je tribina, a neki se navijači pitali za stanje na terenu, u prostorije klubova i Saveza, ušli su tipovi nedovoljno talentovani za fudbal, ali pretalentovani za valjanje u blatu. Logično je bilo da će u takvom okruženju samo dodatno rasti korov i da će degradiranje fudbala biti sve veće. Niko, ipak, nije slutio da će tendencija nestručnosti, bahatosti, osionosti dovesti do toga da se na čelu Saveza nađe Slaviša Kokeza. No, i to smo preživeli, jer je šef ovog društvenog konglomerata morao nekoga da žrtvuje u vreme velikih kriminalnih afera vlasti, pa je krst pao na Kokezu, o kojem se od tada ništa živo ne zna. No, da se manemo njega. Šta posle Kokeze?
Da i posle Kokeze dođe neki Kokeza, čitajte Branislav Nedimović, nadali su njegovi stranački sapatnici i oni iz kojih crpi moć. Nisu očekivali da bi tu trebalo ili smelo biti problema. Ako je šef na državu tako rekao – tako će i biti i to ni narod, ni navijači, niti bilo ko iz sveta fudbala ne može da spreči. No, takvu računicu imali su i mnogi najbolji svetski centarfori baš milisekundu, pre nego im je Nemanja Vidić uleteo klizeći start i pocepao im koncepciju. To se i dogodilo u trci za predsednika Fudbalskog saveza Srbije.
Pročitajte još:
Kada je onaj koji drži konce uvideo da će navući više gneva, nego što će se on i bliske mu strukture u klubovima, imati koristi, rešio je da bar ublaži reakcije i pronađe rešenje koje bi bar nekako moglo da se opravda. Tražiti veću zvezdu od Vidića nije bio težak posao, jer ih nema mnogo – uzmi Zvezdinu zvezdu i rešio si problem. Tako i bi, pa legendarni Dragan Džajić postade druga opcija. Zamislite to unižavanje fudbalske veličine kakva je Dragan Džajić. Ej, Dragan Džajić je nekome druga opcija. I to, da zlo bude veće, on je izmena Branislavu Nedimoviću. Sram bilo onoga ko je takvu igru smislio i sve one koji su na nju pristali.
Ali da se mi vratimo na igru od koje smo krenuli. Nemanja Vidić je predstavio tim sa kojim bi sarađivao ukoliko dođe na čelo Saveza. Ponudio je konstruktivna rešenja i ideje, odabrao ljude bez mrlje u svojim karijerama, distancirao se od politike i ogradio od bilo kakvog političkog uticaja. U svom timu nema ljudi iz blata, niti je dopustio da ga mulj izbaci kao kandidata. Retke su prilike da ona čuvena nova lica, koja prizivamo u svim sferama društva, pristanu da pokušaju da od blata naprave travnatu podlogu. Zato je ovo retka prilika da vidimo ovakvog kandidata u trci za predsednika FSS. Možda i poslednja.
Ukoliko kao nacija ispustimo tu šansu, jedine priče koje će ostati da se pričaju biće sećanja fudbalskih uspeha iz davnih prošlih vremena, čiji je neizbežni i sastavni deo legendarni Dragan Džajić. Ipak, došlo je vreme za neke nove priče, neke nove uspehe i neke nove ljude. Ili nije. To ćemo videti 14. marta. Videćemo da li zaslužujemo Nemanju na čelu Saveza, ili ćemo i mi ostati da se valjamo u blatu sa nekim novim kokezama.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare