4
Svaka zatvorena farma krava u Srbiji novi je bonus za najvećeg uvoznika mleka i za ovdašnju Vladu. Prvi imaju priliku da dodatno zarade, a zamlate iz Nemanjine da „uštede“ na subvencijama. Dobar biznis.
Ludilo sa mlekom je na vrhuncu. Zabranjen je izvoz, znači nema ga, mlekare ga ne otkupljuju ili smanjuju cenu po litru – ne treba im. Država kasni sa isplatama subvencija i snižava premije – nije je briga. Proizvođači prosipaju mužu, a u prodavnicama je uvozna roba iz Poljske i Mađarske.
Naoko zamršeno, a nije – uvoznici skidaju kajmak, država ne ulaže i ne štiti domaće farmere, sve je tako očigledno.
Predsednik Udruženja proizvođača iz Banata Vukašin Baćina kaže glavni problem je kod „Imleka“. Ta mlekara uvozi velike količine i stvara višak na tržištu dok ne obori otkupne cene i ne uništi domaće farmere. Isto ili još negativnije o „Imleku“ govore i Josip Mačković iz Ljutova i Dejan Trajković iz Skorenovca kraj Pančeva.
Verujem ovoj trojici ljudi, jedino ne znam da li su „Imlek“ i Vlada potpisali kakvo pismo o namerama, možda memorandum o razumevanju. Imam utisak da njihovo delovanje vodi ka istom rezultatu – zatvaranju štala.
Od kada je kod gospođice Brnabić proradio očinski instinkt ona samo brine o zaštiti Prvorođenog sina. Da je deo energije koju troši na Danilovu odbranu usmerila na pomoć seljacima bilo bi mleka i haj i ne bi teklo po Ibarskoj magistrali.
Najveći šahista koji je ikad vodio državu mudro zaključuje da niko neće da muze krave. Isplati šahisto ono što duguješ, garantuj otkupne cene, povećaj premije, reguliši uvoz, pa da vidiš hoće li neko da muze. Umesto da ulažeš u engleski fudbal, u nacionalni stadion, u spomenik Stefanu Nemanji… uloži u farme i biće mleka. Niko još nije pomuzao Premijer ligu, pa nećemo ni mi.
Šta vođa misli o poljoprivredi najbolje svedoče kadrovi koje bira. Evo kako probleme u toj grani poima Jelena Tanasković. Kaže aktuelna ministarka dozvolićemo uvoz milion tovnih prasića da bi obnovili stočni fond. O zemljo otvori se. Prasići za tov, pa pod nož, krmače trebaju stočarima – gospođo. I uslovi da se te krmače prase. To je ta naopaka logika, samo čekam da kaže – uvozićemo mleko i mleko u prahu da bi povećali mlečnost domaćih krava.
Neverovatno je koliko vlast voli „Imlek“, dodeljuju im priznanja, samo što se ne ljube. Privredna komora im je odobrila i znak „čuvarkuće“, što će reči čuvaju domaće a oni pakuju poljsko mleko u „Moju kravicu“. I svi se prave ludi, niko da ih javno prozove, da kazni, oduzme to što im ne pripada. Da im kaže – ne možete dovoditi kupce u zabludu.
Išao sam na sajt „Imleka“ da vidim kako oni podstiču proizvodnju, da li daju kredite i pod kojim uslovima, da li nabavljaju opremu i junice… I šta sam tamo našao – ništa.
Najveća mlekara samo koristi Vučićeve blagodeti i isporučuje profit vlasniku – investicionom fondu. Njihov interes je da što više zarade i potom prodaju kompletan biznis. To što će sirotinji biti skupo mleko nije njihova briga.