Kako se približava sezona prehlade i gripa, mnogi od nas počinju da razmišljaju kako da poboljšaju imunološki sistem. Važno je da povećamo hranljive materija u našoj ishrani, obezbedimo sebi dovoljno sna i što manje stresa. Još jedan način da ojačamo imunitet je uzimanje suplemenata vitamina i minerala.
Koji su vam zaista potrebni?
Vitamin A pomaže vašem vidu štiteći oko i mrežnicu. Takođe pomaže u održavanju zdrave kože u slučajevima poput akni i ekcema, objašnjava Šabir Daja, farmaceut, za Glamour. Oni koji pate od slabog vida, stalnih infekcija i problema sa kožom, poput akni , imali bi veliku korist od uzimanja vitamina A.
Pročitajte još:
Najveći izvor su ulja riblje jetre, ali naći ćete ga i u mlečnim proizvodima poput margarina, putera i punomasnog mleka.
Prema Šabiru, folna kiselina je potrebna za formiranje krvnih zrnaca, zaštitu nervnog sistema i sprečavanje defekata kičme tokom rane trudnoće. Trebalo bi da je redovno uzimaju sve žene u reproduktivnom dobu.
Folnu kiselinu ima crveno meso, školjke (posebno ostrige), žumance, mlečni proizvodi, integralne žitarice i mahunarke.
Magnezijum je izuzetno važan za nervni sistem, kao i za zdravlje mišića, kostiju i zuba. Mnogi ljudi kažu da pomaže i u smirivanju simptoma anksioznosti. Nizak nivo magnezijuma povezan je sa mnogim zdravstvenim problemima, uključujući loš san, stres, loš oporavak mišića i generalno osećaj umora.
Teško se apsorbuje, što je jedan od razloga zašto ne dobijamo dovoljno iz ishrane, pa su suplementi dobro rešenje. Prirodno ga ima u zelenom lisnatom povrću.
Gvožđe je potrebno za proizvodnju hemoglobina koji je nosilac kiseonika u crvenim krvnim zrncima. Gvožđe je takođe potrebno za proizvodnju hormona i neurotransmitera.
„Žene koje imaju obilne menstruacijemožda nemaju dovoljno gvožđa. Nažalost, mnogi suplementi izazivaju zatvor ili stomačne tegobe jer gvožđe narušava ravnotežu probiotika u crevima. Zato je najbolje uzeti ga u spreju koje osigurava to se apsorbuje iz krvnih sudova pravo u krvotok zaobilazeći želudac i creva “, kaže Šabir.
Pročitajte još:
Dozu gvožđa možete dobiti od spanaća, crvenog mesa, oraha i integralnih žitarica.
„Selen je mineral od vitalnog značaja za proizvodnju glutationa peroksidaze, za koju se smatra da štiti naše ćelije od oštećenja. Takođe je važan za aktivnost hormona štitne žlezde. Naučnici smatraju da hrana koju unosimo nema dovoljno selena i stoga predlažeu uzimaje 200 mcg dnevno u vidu suplemenata“, kaže Šabir.
Brazilski orasi i riba najbolji su prirodni izvori selena.
Omega ulja su najpopularniji dodatak ishrani jer su važne za jake kosti, zdrav nivo holesterola, imunitet i raspoloženje.
Omega ulja se sastoje od esencijalnih masnih kiselina koje se nazivaju omega 3, 6 i 9. Uopšteno govoreći, dobijamo dovoljne količine omega 6 i 9 iz ishrane kroz namaze, semenke i orašaste plodovea, ali omega 3 nedostaje mnogima od nas, kaže farmaceut.
Ova masna kiselina nudi širok spektar benefita – sprečava taloženja holesterola, dobra je za mentalno zdravlje, borbu protiv upale i kosti.
Nadoknadite je kvalitetnim ribljim uljem, kao i masnom ribom – skušom, haringom, srdelama, sardinama, lososom i pastrmkom.
Tableta vitamina B treba da sadrži svih osam vitamina B grupe. Oni deluju u sinergiji i pružaju brojne benefite za celokupni organizam, od metabolizma do proizvodnje enzimskih sistema, objašnjava Šabir.
Žitarice, integralne žitarice i pasulj su dobar izvor B1, B2 i B3. Zeleno lisnato povrće će vam dati dozu B2 i B9, jaja B7 i B12, piletina B3, B6 i B12, agrumi B9 i orasi B3 i B9. Za B6 i B7 jedite banane.
Vitamin C ne samo da jača imunitet, već i aktivno štiti ćelije, jača kolagen i održava kosti, tkivo i organe zdravim.
„Vitamin C se najviše potcenjuje jer većina nas misli da dobijamo dovoljno hranom“, upozorava Šabir.
Osim narandži, paprike imaju neverovatno visok sadržaj vitamina C, kao ,kelj, karfiol, brokoli, mango, jagode, kivi i ananas.
Vitamin D je neophodan za zdrave zube, kosti i kosu jer nam omogućava da apsorbujemo i koristimo kalcijum. Nedostatak ovog vitamina je vrlo čest, a dobija se i iz sunčevih zraka, masne ribe i žumanaca.
Vitamin D zimi je od vitalnog značaja, jer se ljudi često osećaju letargično,i podložniji su prehladama tokom zime – pa najviše ima smisla tada piti suplemetne. Preporučuje se doza od 1000 IU dnevno.
„Vitamin E deluje kao antioksidans i ima neka svojstva razređivanja krvi, pomažući u zaštiti kardiovaskularnog sistema“, kaže Šabir.
Vitamin E je zapravo kombinacija četiri aktivna tokoferola i nažalost većina suplemenata nudi samo jednu vrstu koja se naziva alfa tokoferol.
Ako želite da povećate unos vitamina E, trebalo bi da povećate korišćenje biljnih ulja, orašastih plodova i semenki u ishrani.
***
Bonus video: Biljke za imunitet
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar