0
Većini ljudi treba oko 600 do 800 IU vitamina D dnevno, i tokom letnjih dana tu količinu možemo dobiti jednostavno izlaganjem sunčevoj svetlosti na pola sata. Međutim, u zimskoj sezoni moramo da se oslonimo na ishranu i suplemente - kada ne dobijamo dovoljno vitamina D, naša tela osećaju posledice.
Nedostatak vitamina D dolazi sa brojnim simptomima, od umora i iscrpljenosti preko bolova u mišićima i kostima do gubitka kose, pa čak i promena u ponašanju, navodi Byrdie.
Ljudi sa niskim nivoom vitamina D mogu osećati težak umor, slabost, bol i grčeve u mišićima, ali i bol u kostima. Zapravo, gubitak koštane mase je najopasnija posledica nedostatka vitamina D koji je neophodan našem telu da apsorbuje kalcijum, pa neunošenje dovoljne količine vitamina D svakog dana može da rezultira većim rizikom od osteoporoze kasnije u životu.
Gubitak kose takođe može da bude simptom. „Nizak nivo vitamina D povezan je sa gubitkom kose i usporavanjem rasta kose zbog zakržljanja folikula“, objašnjava Tejlor Engelke, registrovana dijetetičarka i nutricionistkinja, i dodaje da je „autoimuno stanje zvano alopecija povezano upravo sa nedostatkom vitamina D, gde kosa po celom telu prestaje da raste zbog smrti folikula“.
Vitamin D igra veliku ulogu kad je u pitanju imuni sistem, pa ako se često razboljevate, važno je da na vreme proverite da nije u pitanju nedostatak ovog vitamina. Pored češćih bolesti, nedostatak vitamina D je takođe povezan sa povećanjem autoimunih problema i povećanom osetljivošću na infekcije.
Pročitajte još:
Pojačana osetljivost zbog nedostatka vitamina D odnosi se i na mentalno stanje. „Ne postoji medicinsko istraživanje da je vitamin D ili uzrok ili rešenje za depresiju, ali kada sistem ne radi kako treba, telo se dodatno forsira. To može da dovede do umora mozga i upale“, kaže dijetetičarka Alana Kesler. „Vremenom, ovo može uticati na mentalno zdravlje, ravnotežu hormona i opšte zdravlje.“
Na kraju, tu je i gojaznost. Mada istraživanja ne uspostavljaju jasnu vezu između nedostatka vitamina D i povećanja telesne težine, postoji utvrđena povezanost između niskog nivoa vitamina D i gojaznosti. Istraživači sugerišu da to može biti zato što ljudima sa gojaznošću može biti potrebno više vitamina D da bi postigli poželjan nivo u telu.
Inače je preporučena dnevna doza vitamina D 600 IU dnevno. Stariji od 70 godina trebalo bi da unose 800 IU dnevno, a tolerisani najviši dnevni unos, za uzrast preko 9 godina, je 4000 IU dnevno.
U zimskom periodu, kad nema dovoljno sunca, potreban unos vitamina D potrebno je nadoknaditi kroz ishranu i suplemente.
Pročitajte još:
Među namirnicama koje treba konzumirati kako bi se organizmu obezbedio vitamin D je na prvom mestu masna riba, uključujući lososa, tunjevinu i sardine. Vitamin D je rastvoriv isključivo u masnoj sredini, što znači da je ishrana masnijim namirnicama važna za apsopciju ovog vitamina, a pored masne ribe, ovim vitaminom bogati su i punomasni mlečni proizvodi, te goveđa jetra, sojino mleko, ulje jetre bakalara. Vitamina D ima i u šampinjonima, kozjem siru, pomoranžama, ovsenim pahuljicama, žumancetu…
Što se tiče suplemenata, važno je pravilno doziranje. „Preporučena dnevna doza vitamina D za bebe do godinu dana 10 mikrograma, za decu, trudnice, dojilje i odrasle 15 mikrograma, a za stare preko 70. godine 20 mikrograma. Doza od 10 mikrograma jeste zapravo 400 IJ vitamina D“, kaže dr Ivana Đurić.
***
Bonus video: U frižideru devojke koja jede samo sirovu hranu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
