Podeli
koronavirus; starac
Foto: EPA-EFE/ENRIC FONTCUBERTA

Bližimo se kraju godine, a mnogi među nama se nadaju da će kada otkuca ponoć 1. januara i kada ova grozna godina bude iza nas, nestati i koronavirus. Međutim, stručnjaci upozoravaju da se kraj pandemije još uvek ne nazire. Ni blizu.

Drugi talas koronavirusa strašan je kao što se i predviđalo – pola Evrope je u karantinu, a broj zaraženih i u Srbiji raste iz dana u dan. Noćnoj mori zvanoj koronavirus nema kraja. I bolje da se odmah pomirite sa tim da će nas pandemija pratiti i u narednoj godini, a možda i duže.

Pročitajte još:

Glavni naučni savetnik u Velikoj Britaniji Sir Patrik Volas rekao je da “postavljanje vremenskih rokova u vezi sa pandemijom nije moguće”, piše Independent.

“Nemoguće je odrediti datum kraja. Ako vam neko kaže datum, to je kao da gleda u kristalnu kuglu. Realnost je da će biti sa nama zauvek, jer se toliko proširila”, kaže za The Independent dr Sajmon Klark, profesor ćelijske mikrobiologije na Univerzitetu Reding.

Doktor Klark smatra da je posebno zabrinjavajuće to što se osoba može zaraziti virusom i biti bez simptoma, pa onda virus i lakše prošiti dalje.

“Nema razloga da se kaže da se to neće događati i u budućnosti”, ukazuje doktor.

Dr Džena Macioči, profesorka imunologije na Univerzitetu u Saseksu, slaže se da je teško proceniti kad će doći kraj pandemije.

“To je pitanje na koje verovatno svi želimo da znamo odgovor i sumnjam da neko sigurno zna, jer to zavisi od mnogih faktora”, rekla je.

Majkl Hed, viši naučni saradnik za globalno zdravlje na Univerzitetu Sauthampton, kaže da su procene posebno otežane jer je koronavirus novi virus.

“Teškoća u bilo kom modeliranju ili budućim predviđanjima je što je ovo potpuno novi virus, a razmere ove pandemije su bez presedana u živom pamćenju. Obim globalizacije i međunarodne povezanosti je takav da je krajnji ishod tako teško predvideti sa bilo kojom sigurnošću”, rekao je.

Ipak, Hed kaže da se nada da će novi slučajevi u narednih nekoliko meseci moći da se ograniče i svedu na mnogo niže nivoe.

Pročitajte još:

“Međutim, dolazi zima, postoji značajna zabrinutost zbog naglog povećanja broja slučajeva koronavirusa. Ovo bi se moglo poklopiti sa početkom sezone gripa i vreme je kada su bolnice i lekari opšte prakse tradicionalno pod još većim pritiskom”, dodaje on.

Dr Klark ukazuje da će ključ u borbi protiv koronavirusa biti razvoj vakcine.

“To je ono što će kontrolisati stvari. Možemo razviti i načine kontrole simptoma, ali oni se samo leče i ne mogu da se skroz uklone”, kaže.

Ako se vakcine daju dovoljnom broju stanovništva (više od 60 procenata), zemlja će razviti ono što je poznato kao “imunitet krda” što znači da se virus u budućnosti ne može tako lako širiti.

Ali dr Klark upozorava da ovo nije tako jednostavno kako zvuči.

“Sa vakcinama morate da generišete imunološki odgovor koji pruža dovoljnu zaštitu. Moraće da zaštiti od naknadnih infekcija kada se dogode. Naravno, vakcina takođe mora biti sigurna i mora biti dovoljno dugotrajna. Besmisleno je davati imunitet ljudima na par meseci”, smatra on.

Kaže da postoji dodatni problem u proizvodnji vakcine u dovoljnim količinama i dovoljno brzo.

“Podsećam ljude da već 40 godina pokušavamo da pronađemo vakcinu za HIV”, kaže on, sugerišući da nije nemoguće da nas ista sudbina čeka i sa koronom.

Profesorka Macioli i naučnik Hed procenjuju da će vakcini trebati između 12 i 18 meseci da uđe na tržište.

“Mogla bi da propadne u bilo kom delu tokom testiranja”, dodaje dr Klark.

***

Bonus video:

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar