Prvo je krenuo da mi curi nos i da mi suze oči, mislila sam zbog alergije. Onda sam počela da kašljem, baš jako, i istog dana dobila temperaturu 37,5. Sledećeg dana sam se našla u čekaonici kovid ambulante s desetinama drugih ljudi, prvi put stvarno zabrinuta da sam nekako dobila koronu.
Da ne razvlačim, ispostavilo se da nije koronavirus, sve je ok prošlo, ali tog dana u čekaonici su mi neke stvari postale jasnije.
Za početak, prvi put sam videla kako sistem zaista funkcioniše. Ja sam, na primer, računala na to da će biti hitnih i manje hitnih slučajeva, s izraženim simptomima i bez njih… Ne – svi zajedno mirno čekaju svoj red. Dobili smo brojeve, ali ti brojevi ne idu baš pravim redosledom, do kraja nisam uhvatila po kom principu ide prozivka. A dok te ne prozovu, samo možeš da čekaš.
Čekaonica puna, kao i prostor ispred. Neki deluju kao da se jedva drže na nogama, kašljucaju i gledaju u pod, neki nervozno šetkaju s mobilnim pomerajući masku i podižući glas kako bi objasnili da su eto, prinuđeni, satima da čekaju „papir“ koji im je potreban za nešto…
Prvo pred ambulantom. Onda pred laboratorijom. Onda ponovo pred ambulantom. Onda ponovo pred laboratorijom… Jer, kako su nam objasnili, prvo se radi antigenski test, rezultat stiže za 40 minuta, pa ako je pozitivan – to znači da imaš koronu. Ako je negativan, to valjda znači da ipak možda imaš koronu, jer se u tom slučaju radi i PCR test… Sutra popodne ćeš sigurno znati, a do tada da budeš u izolaciji.
I dok pokušavaš da razmišljaš logički i proveriš možeš li odmah na taj PCR, pa da što pre završiš i ideš, zaposleni pomirljivo sležu ramenima dok ti objašnjavaju da je takva procedura i nije do njih, osim toga i njima je na taj način gotovo dupliran posao. Razlog verovatno treba tražiti u činjenici da je i na lični zahtev antigenski test višestruko jeftinije uraditi nego PCR, pa bar malo da se uštedi…
U svakom slučaju, ne možeš ništa, nego da čekaš. Bez tog testa ne možeš ni da kročiš u Dom zdravlja. Ne možeš da demonstrativno uzmeš zdravstvenu i odeš kući, jer već (misliš da) znaš da je prehlada i samo treba nekoliko dana čajeva i vitamina da se povratiš. Ne možeš ni da ubrzaš ili preduhitriš neke korake – sve to zaista traje satima, a deluje još duže kad te lomi temperatura.
Pročitajte još:
Međutim, za to vreme imaš priliku da malo bolje pogledaš ljude, zatečene na istom mestu, u istoj, nimalo prijatnoj situaciji. Imaš priliku da vidiš paniku u očima onih starijih, dok im medicinske sestre strpljivo ponavljaju šta treba sledeće da urade. Imaš priliku da i kroz masku vidiš promenu izraza lica onih koji su dotad nehajno gledali na sat i kolutali očima, bez ikakvih vidljivih simptoma, pa čak i skidali masku jer ne mogu više da dišu – u trenutku kad im uručuju papir na kojem piše da je test pozitivan.
Usput, imaš priliku i da pretreseš sve potencijalno rizične situacije koje su se nizale u proteklom periodu, da se setiš svih ljudi koji su ti prilazili bez maske i bez vakcine, da se ponovo streseš pred gomilom pitanja na koje ni stručnjaci nemaju odgovor. Negativan rezultat testa dočekuješ mnogo svesniji da je čak i ta čekaonica iskustvo koje ne želiš ponovo da prođeš.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare