Šta je čikungunja, opasno oboljenje koje prenose komarci

Čikungunja je infektivno oboljenje iz grupe zoonoza, koje se na ljude prenosi ubodom zaraženog komarca.Reč „čikungunja“ znači „ono što se savija“, što je aluzija na položaj pacijenata koji pate nakon uboda komarca. Čikungunja virus prvi put je izolovan i identifikovan u Tanzaniji 1953. godine.Čikungunja virus je RNK virus, tup alfavirus iz porodice Togaviridae, kojoj još pripada i tip Rubivirus. Ova grupa ima preko 32 predstavnika, a determinisani su u zavisnosti da li su prenosnici samo ljudi ili i sisari, ptice i insekti.Čikungunja virus je prouzrokovao brojne epidemije u Africi i Aziji.U 2005 i 2006. došlo je do velike epidemije u Indijskom okeanu. Uvezeni slučajevi registrovani su u Aziji, Australiji, SAD, Kanadi i kontinentalnoj Evropi.Godine 2007. prvi put je u Evropi (Italija) je registrovana autohtona infekcija virusom čikungunja. U Francuskoj su 2010. i 2014. prijavljeni autohtoni slučajevi. U decembru 2013, čikungunja se pojavila na Karibima i brzo se proširila u Americi. Sada se virus proširio na čitave (sub)tropske regione Amerike, Afrike i Azije.Rizik od širenja virusa čikungunja u zemlje EU je visok zbog mogućnosti ulaska virusa preko zaraženih putnika, prisustva kompetentnih vektora u mnogim zemljama (posebno oko obale Sredozemnog mora) i osetljivosti stanovništva, piše danas.rs.

Rezervoar zaraze

Ljudi su glavni izvor ili rezervoar čikungunja virusa. Međutim, u Africi prirodni domaćini ovog virusa su i divlji primati koje su imali ubod komaraci Aedes koji žive u šumi.Glavni vektor groznice Zapadnog Nila je komarac roda Aedes, prvenstveno Aedes aegipti i Aedes albopictus, dve vrste koje takođe mogu preneti druge viruse koje prenose komarci, uključujući virus denga.Ovi komarci su aktivni tokom dana. Obe vrste komaraca ubadaju na otvorenom, ali Aedes aegipti će se lako hraniti i u zatvorenom prostoru.Aedes aegipti nije u stanju da prođe zimsku dijapauzu – jaja, i to u izvesnoj meri ograničava njihovu sposobnost da se nastanjuju u severnije regione sa umerenom klimom. Međutim, mogu se nastaniti u regionima Evrope koji pokazuju vlažnu suptropsku klimu (delovi zemalja Mediterana i Crnog mora).Aedes albopictus se nedavno proširio na nove regione i ovo širenje još uvek traje. Poreklom iz jugoistočne Azije, kolonizovao je i tropske i umerene regione. Trenutno je nastanjen u najmanje 11 evropskih zemalja, prvenstveno duž obale Sredozemnog mora.

Način prenošenja

Prenošenje infekcije na ljude nataje ubodom zaraženog komarca. Komarci se zaraze prilikom sisanja krvi zaraženih ljudi ili divljih primata.Prenos sa majke na dete zabeležen je kod žena koje su razvile bolest u poslednjoj nedelji pre porođaja. Nema dokaza da se virus prenosi putem majčinog mleka.Nije registrovan prenos čikungunja virusa transfuzijom krvi i transplantacijom,stoji na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd.

Period inkubacije

Simptomi bolesti nastaju jedan do 14 dana nakon uboda zaraženog komarca, u proseku od tri do sedam dana.

Klinička slika

U zavisnosti od oblasti gde se oboljenje javlja u opsegu od 17 odsto do preko 40 odsto, kod zaraženih osoba infekcija protiče asimptomatski.Bolest se karakteriše naglom pojavom groznice, jeze, glavobolje, mijalgije (bolovi u mišićima), mučnine, fotofobije (osetljivost na svetlo), onesposobljavajućih bolova u zglobovima i petehijalnog (tačkastog) ili makulopapuloznog osipa (promene u teksturi i boji kože).Akutna faza traje oko 10 dana. Tipičan klinički znak bolesti je artralgija (bol u zglobovima), obično simetrična, ali su opisane i neurološke, hemoragijske i očne manifestacije.Hronična faza bolesti, koju karakteriše ponavljajući bol u zglobovima, pogađa uglavnom 30-40 odsto zaraženih. U nekim slučajevima može trajati godinama.Opšte komplikacije su retke i uključuju miokarditis (zapaljenje srčanog mišića), hepatitis (zapaljenje tkiva jetre) i očne i neurološke poremećaje.Uprkos tome što se smatra bolešću koja nije smrtonosna, jako retko se mogu registrovati smrtni ishodi od ove bolesti.

Osetljivost i otpornost

Osetljivost na infekciju je opšta, ali osobe starosti preko 65 godina i one koje imaju pridružene bolesti, kao i bebe tokom poslednje dve nedelje intrauterinog života, imaju veći rizik za nastanak težeg oblika bolesti.Kod starijih osoba, bolovi u zglobovima mogu dovesti do sindroma hroničnog reumatoidnog artritisa. Meningoencefalitis (zapaljenje moždanih ovojnica i mozga) pogađa prvenstveno novorođenčad.Jednom kada se osoba oporavi od infekcije čikungunja, verovatno će imati doživotni imunitet protiv naknadnih infekcija virusom čikungunje.

Laboratorijska dijagnostika

Čikungunja virus se može identifikovati korišćenjem tehnika nukleinske kiseline/genomske amplifikacije ili izolacije virusa tokom prve nedelje bolesti.Serološka dijagnoza se može postaviti detekcijom specifičnih IgM antitela u uzorku seruma odčetiri do pet dana od početka bolesti. Specifična antitela IgM mogu postojati mnogo meseci, posebno kod pacijenata sa dugotrajnom artralgijom (bolovima u zglobovima).Prijavljene su serološke unakrsne reakcije između blisko povezanih alfavirusa.

Lečenje

Trenutno ne postoji vakcina za prevenciju ili lek za lečenje Čikungunja virusnog oboljenja. Odmor, uzimanje tečnosti i lekovi protiv bolova mogu ublažiti neke simptome ove bolesti.

Opšte mere prevencije

– najefikasniji način prevencije je sprečiti ubod komarca– izbegavati izlaganje komarcima u vreme njihove najveće aktivnosti, u sumrak i zoru– izbegavati područja sa velikim brojem insekata (šume, močvare i dr.)– prilikom boravka u prirodi i na otvorenom koristiti sredstva (repelente) koja odbijaju insekte, na otkrivenim delovima tela– Nositi odeću koja pokriva ruke i noge– U cilju smanjenja broja komaraca u zatvorenom prostoru koristiti zaštitne mreže na prozorima i zaštitna sredstva (preparate) u vidu tableta, tečnosti i slično.– Smanjenje broja komaraca na otvorenom, gde se radi, igra ili boravi, postiže se isušivanjem izvora stajaće vode koja je potrebna za sve faze razvoja komaraca i eliminisanjem mesta na koja se sklanjaju komarci (na taj način smanjuje se broj mesta na koja komarci mogu da polože svoja jaja.Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz posuda za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti, buradi, limenki, ukrasnih bazena i dr. Ukloniti odbačene gume i druge predmete u kojima može da se nakuplja stajaća voda.– Sprovođenje sistematskog suzbijanja larvi i odraslih formi komaraca od strane ovlašćenih stručnih službi.Vakcina protiv Čikungunja virusnog oboljenja za primenu kod ljudi još uvek ne postoji, piše n1info.rs.BONUS VIDEO: