Do sada je 21 zemlja privremeno obustavila vakcinaciju AstraZenekom zbog neispitanih slučajeva krvnih ugrušaka nakon primljene vakcine. Iz te kompanije tvrde da trenutno nema naznaka da je vakcinacija prouzrokovala ova stanja, a iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije poručuju da za sada nema razloga za prekid vakcinacije ovim cepivom. Isto kažu i Svetska zdravstvena organizacija i Evropska agencija za lekove.
Milioni ljudi širom sveta primili su do sada vakcine protiv korone bez ikakvih indicija da ona može da bude uzrok krvnih ugrušaka. Ipak, nakon više slučajeva onih koji su posle AstraZeneke dobili opasne trombove, 21 zemlja u svetu, najviše iz Evropske unije, suspendovala je vakcinaciju oksfordskom vakcinom dok se ovi slučajevi krvnih ugrušaka ne ispitaju.
S druge strane, u Srbiji se vakcinacija AstraZenekom odvija uobičajeno. Iz Agencije za lekove i medicinska sredstva tim povodom kažu da nema razloga da se prekida ili na bilo koji način ograničava primena te vakcine u Republici Srbiji.
„Agencija pažljivo prati situaciju u drugim državama, ali prati i preporuke Evropske agencije za lekove i Svetske zdravstvene organizacija koje govore u prilog nastavku vakcinacije“, kažu iz Agencije za lekove.
U međuvremenu u Evropi se prikupljaju podaci o neistraženim slučajevima tromboze nakon primljene AstraZeneke i još uvek nije potvrđeno da li su ovi događaji povezani sa vakcinom.
„Do danas nijedna zemlja ili telo nije donelo drugu odluku osim da korist AstraZeneka vakcine za sada prevazilazi potencijalne rizike od mogućih neželjenih reakcija od vakcine“, kažu iz Agencije, ali dodaju i da svi građani treba da prijave eventualne neželjene reakcije na vakcine.
Od 74 neželjene reakcije na AstraZeneku u Srbiji – nijedan tromb
A da li je bilo tih neželjenih reakcija u Srbiji kod onih koji su primili AstraZeneku?
„Agenciji je do 17. marta prijavljeno ukupno 74 slučaja neželjenih reakcija na AstraZeneka vakcinu protiv kovida 19. Od toga su 16 njih prijavili zdravstveni radnici, a 58 pacijenti. Najveći broj zabeleženih neželjenih reakcija su očekivane reakcije koje se ispoljavaju nakon primene bilo koje vakcine protiv kovida 19, i to su bol, otok i crvenilo na mestu primene vakcine, povišena telesna temperatura, bol u mišićima i zglobovima, jeza, malaksalost/slabost, glavobolja i mučnina. Nijedan slučaj embolijskih i trombotičkih neželjenih događaja nije prijavljen Agenciji do sada na AstraZeneka vakcinu na teritoriji Republike Srbije“, kažu za Nova.rs iz Agencije za lekove.
Na 17 miliona vakcinisanih 15 slučajeva tromboze i 22 plućne embolije
Što se tiče prijavljenih slučajeva tromboze van Srbije, kompanija AstraZeneka je saopštila da je do 8. marta u EU i Velikoj Britaniji od 17 miliona vakcinisanih ljudi bilo zabeleženo 15 slučajeva duboke venske tromboze i 22 slučaja plućne embolije nakon primljene vakcine AstraZeneka. Kako kažu, to je mnogo manji broj nego što bi prirodno bilo da se pomenuti simptomi jave kod tako široke populacije, a slično je i kod ostalih registrovanih vakcina protiv kovid 19 infekcije.
„Ljudi koji su u toku kliničkih ispitivanja primili vakcinu kompanije AstraZeneka nisu često imali problema sa zgrušavanjem krvi. Trenutno nema naznaka da je vakcinacija prouzrokovala ova stanja. Ona se nisu pojavila u kliničkim ispitivanjima i nisu navedena kao poznati ili očekivani neželjeni efekti vakcinacije ovom vakcinom. Čini se da broj tromboembolijskih slučajeva kod vakcinisanih ljudi nije veći od onog koji se primećuje i u opštoj populaciji. Dok traje istraga, mi smo i dalje snažno ubeđeni da dobrobiti vakcine kompanije Astra Zeneka u sprečavanju zaražavanja i hospitalizacije prevazilaze rizike od neželjenih efekata“, istakla je Emer Kuk, izvršna direktorka Evropske agencije za lekove.
Šta kažu lekari?
I šta onda činiti kada nakon prijave za vakcinaciju dođe poziv da primite AstraZeneku, koju ste možda izabrali pre nego što ste čuli za neispitane slučajeve trombova? Ovo pitanje smo postavili imunologu dr Emini Milošević, međutim, nismo dobili nedvosmislen odgovor i smernicu.
„Ja pozdravljam to što su pauzirali davanje dok se sve to ne utvrdi. Tako se radi. To je jedan akt predostrožnosti, da se jednostavno vidi da li je nešto uzrokovano vakcinom ili ne, da li nastaviti s vakcinacijom ili ne. Treba da se ispitaju ti razlozi zbog kojih su se desile te tromboembolijske komplikacije kod ljudi koji su dobili AstraZenekinu vakcinu i tek tada će moći da se zna šta je zapravo razlog tome“, kaže Emina Milošević i podseća da vakcina nije svemoćna i da ne štiti od svih mogućih bolesti.
S druge strane, kardiolog major Ognjen Gudelj kazao je za naš portal da u svemu ovome ne smemo da zaboravimo važnost vakcinacije.
„Ja bih zaista podržao bilo koju vakcinu jer to nam je jedini spas. Zato se treba vakcinisati. I treba primiti i AstraZeneku. Naime, naši lekari su toliko edukovani da će vam kad odete na vakcinaciju proceniti sve rizike. Lekar će znati šta i kako ako mu, recimo, kažete da imate oboljenje bubrega i on vam neće dati vakcinu koju po pravilu i ne sme da vam da… Dakle, naši lekari shodno rizicima i prethodnim bolestima u svakom trenutku znaju šta da kažu onima koji bi da se vakcinišu“, kaže dr Gudelj.
Podsetimo, prosečna efikasnost vakcine AstraZeneka procenjena je na 70 odsto, s naznakom da je najvažnije to što sprečava teške oblike bolesti i smrt. Efikasnost kod britanskog soja je takođe dobra, poručuju iz kompanije AstaZeneka, dok se pokazalo da je učinak kod južnoafričkog soja znatno slabiji.
Prema navodima SZO, AstraZeneku ne treba da prime samo oni koji imaju jaku alergijsku reakciju na bilo koji sastojak vakcine i oni mlađi od 18 godina jer na deci vakcina nije testirana, pa nije poznato da li je bezbedna po njih. SZO je u februaru odobrila ovu vakcinu i za starije od 65 godina.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: