Evropom će ponovo teći ruski gas, ali pod američkom etiketom? U toku su tajni pregovori, a u glavnoj ulozi je bivši špijun

Danas su gotovo svi ruski cevovodi prema Evropi zatvoreni. Kontinent je sada glavni kupac američkog tečnog prirodnog gasa (LNG); ubrzo nakon reizbora Donalda Trampa prošle godine, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da Evropa treba dodatno da smanji uvoz ruskog gasa zamenjujući ga još većim količinama američkog LNG-a.

Zbog toga su nedavni izveštaji o američkim naporima da se ponovo otvori poslednji neoštećeni cevovod Severnog toka 2, pa čak i da se popravi još jedan, u najmanju ruku iznenađujući.

Matijas Varnig, bivši špijun iz Istočne Nemačke i dugogodišnji saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, navodno lobira kod SAD-a za podršku potencijalnom ponovnom pokretanju gasovoda Severni tok 2, izvestio je Fajnnešel tajms, pozivajući se na neimenovane izvore.

Varnig, koji je do 2023. godine vodio matičnu kompaniju Severnog toka 2 u ime ruskog državnog gasnog giganta Gasprom, navodno pokušava da uspostavi kontakt sa timom američkog predsednika Donalda Trampa preko američkih biznismena.

Njegovi napori dolaze usred diskusija o okončanju ruskog rata u Ukrajini i ponovnom uspostavljanju ekonomskih veza između Vašingtona i Moskve.

Ponovno pokretanje gasovoda bi zahtevalo da SAD ukinu sankcije Rusiji, da Rusija pristane da obnovi isporuke koje je sama prekinula tokom rata, i da Nemačka dozvoli da gas teče prema potencijalnim kupcima u Evropi.

Ali protekle nedelje pokazale su koliko brzo ono što je do juče bilo nezamislivo može ponovo postati moguće.

Jedan švajcarski sud nedavno je na iznenađenje svih odlučio da odloži stečajni postupak protiv matične kompanije Severnog toka do maja 2025. Bela kuća i Kremlj očigledno žele da ostave rat iza sebe — ako treba, i preko glava Ukrajine i Evrope. Dvočasovni telefonski razgovor između Trampa i Vladimira Putina u utorak nije zaustavio sukobe. Ipak, zvanično saopštenje Bele kuće pominjalo je „ogromne ekonomske sporazume“, dok je saopštenje Moskve (uz ponavljanje svih Putinovih tvrdih zahteva) govorilo o „potencijalnim vezama od obostranog interesa u oblasti ekonomije i energetike“. Gasprom, koji je prošle godine beležio rekordne gubitke, beleži porast cena akcija od prvih nagoveštaja američko-ruskog otopljavanja.

To ostavlja Nemačku u nezgodnoj poziciji, dok demohrišćanska CDU/CSU i socijaldemokratski SPD trenutno pregovaraju o formiranju nove vlade, piše Dojče vele.

Odlazeći ministar privrede iz redova Zelenih, Robert Habek, upozorio je ove nedelje: „Socijaldemokrate i konzervativci u Nemačkoj su svesno izgradili nemačku energetsku zavisnost od Rusije.“

Stručnjak za spoljnu politiku CDU, Roderih Kizeveter, izjavio je: „Prodaja ruskog gasa pod američkom etiketom simbolično bi učvrstila vezu između Trampa, njegovih MAGA pristalica i Putinovog režima. Severni tok nikada ne može biti deo mira i neće omogućiti mirovne pregovore, naprotiv."

Neki industrijski lideri i konzervativni pregovarači su pozdravili mogućnost ponovnog puštanja ruskog gasa. Poslanik CDU-a Tomas Barajs nedavno je na društvenim mrežama objavio: „Kada se mir vrati i oružje između Rusije i Ukrajine utihne, odnosi će se normalizovati, sankcije će biti ukinute, i naravno — gas može ponovo da poteče.“
„Kao i ranije, Severni tok je privatni projekat i o njemu odlučuje privatni biznis.“

Nazvati ovu tvrdnju naivnom bio bi preblag opis, piše Fajnenšel tajms. Otvorena je tajna da nemački konzervativci nikada nisu ozbiljno suočili svoju staru i duboku „vezu s Moskvom“. Ukoliko sledeća nemačka vlada pristane da se Severni tok 2 ponovo otvori, ovog puta pod američkim vlasništvom, to bi bilo ništa manje nego katastrofalno. Time bi se otuđili evropski partneri, finansirala bi se ruska ratna mašinerija — i izdala bi se Ukrajina, zaključio je Fajnenšel tajms.