Glumačka aristokratija u savremenoj priči o Romeu i Juliji čija ljubav nije uspela: Autorska ekipa o predstavi "Svaka ptica svome jatu" u BDP-u

Ova drama libansko-kanadskog pisca i reditelja širom sveta izvedena je više od 150 puta, između ostalog i u Severnoj Makedoniji i Sloveniji, ali ovo je prva postavka na srpskom jeziku.

Mustafić je za inscenaciju ove drame, koja istražuje teme identiteta, pripadnosti i međugeneracijskih sukoba okupio, kako je sam rekao na današnjem susretu s medijima u Beogradskom dramskom pozorištu, glumačku aristokratiju. Muavadov komad, koji se "vrti" oko zaljubljenog para, čija je ljubav zbog različitog etničkog porekla, osuđena na propast na sceni će ovaplotiti Vukašin Jovanović, Tamara Šustić, Svetlana Bojković, Miodrag Krstović, Ivana Nikolić, Svetozar Cvetković, Marija Pikić i Vladan Milić.

To dvoje zaljubljenih koji su rešeni da otkriju generacijsku porodičnu tajnu tumače Jovanović i Šustić. Glumica je na susretu s medijima u Beogradskom dramskom pozorištu istakla kako ljubav dve ličnosti, čije se duše prepoznaju, čini središte komada.

- Vole se, ali njihova ljubav nalazi na prepreke, etničke, rasnme, ideološke... Iako je radnja komada većinski smeštena na Bliski istok tema korespondira s onim što živimo na Balkanu - navela je Tamara Šustić, dodavši kako je čitav proces rada bio divan, kreativan, uz pravi mir koji je pružao Dino Mustafić ekipi.

Vukašin Jovanović je priznao da, dok je čitao taj inspirativan komad, postavio je sebi pitanja koje nikada pre nije.

- Razmišljao sam o traumama i generacijskim vezama koje nama mladima nameću jednu vrstu odgovornosti prema nečemu. Razmislio sam ko sam ja, gde sam, šta o svemu mislim. Komad otvara pitanja identiteta, spoznaje. I osnovno je pitanje - ko si ti. A odgovor je čovek - otkrio je Jovanović, dodavši takođe kako je proces rada bio fantastičan, i da je, zahvaljujući saradnji s Mustafićem, sazreo.

Malo stariju, drugu generaciju u komadu igraju Svetozar Cvetković i Ivana Nikolić. Glumica je podsetila na izreku kako će način na koji vaspitavate dete docnije biti tema na njegovoj psihoterapiji.

- Svaki roditelj trudi se da uradi najbolje što može za svoje dete, da sve radi iz ljubavi. Ali, najvažnije je da roditelj sebe ode na terapiju kako bi pomogao detetu.

Svetozar Cvetković naglasio je kako Muavadov tekst, čiju je dramatizaciju uradila Vedrana Božinović, nije komercijalan, niti jednostavan, jer je posredi specifična vrsta dramaturgije.

- Nisam dosad ovakav komad igrao. Dino je čovek velikog integriteta, i bio je spreman da se uhvati ukoštac s tekstom. Komad vas tera da otkrijete tajnu koja je na nivou kriminalističkog filma. Na kraju se odvija klupko koje postavlja toliko pitanja o našoj, egzistenciji. Ne samo nacionalnoj, ne samo dva naroda koji žive, a zapravo ne mogu da žive jedni kraj drugih. I to se reflektuje na istoriju postojanja, na našu bivšu zemlju i zemlje u kojima sad živimo. Mi još uvek na ta pitanja nemamo odgovor - ocenio je Cvetković.

A treću, najstariju generaciju, od koje je potekla ta tajna koju pokušava da razotkrije mladi par, u Mustafićevoj postavci igraju Svetlana Bojković i Miodrag Krstović. Svetlana Bojković je objasnila da je suština komada potraga za identitetom u najširem smislu reči.

- Kod svake ličnosti postoji ta potraga. Mislim da smo napravili dobru i posebnu predstavu u odnosu na sve ostale teme koje nam se nude u našim teatrima. A ta tajna, oko koje se vrti predstava, ostaje otvorena. Postavlja pitanje da li istina čoveka može da rani. Ili ljubav. To je vaganje. Šta je u životu spas? Neki će reći ljubav, neki istina, ali ostavljam publici da presudi - kazala je Bojković.

Miodrag Krstović našalio se kako je srećan što igra najljubavniju scenu u komadu - onu "s njegovom Svetlanom" i dodao:

- Prošlog leta sam odlučio da napravim pauzu i ne radim neko vreme. Ali, Jug Radivojević (upravnik BDP-a, prim.aut.) me je pozvao i prevario. I kad sam čuo ko režira i ko igra, evo me ovde…

Marija Pikić, kako je priznala, kroz epizodnu rolu, koja joj je poverena, takođe doživljava samospoznaju, otvara pitanje identiteta na ličnom, nacionalnom, širem polju, a Vladan Milić je rekao kako mu je privilegija što deli scenu s glumačkom gospodom i talentovanim mladim glumcima.

- Fantastičnost i tragičnost ovog komada jeste u tome da, dok ga mi igramo na sceni, vi ga živite. Ali, i mi kada se spusti zavesa. To je dovoljno da publiku privuče da pogleda predstavu.

Reditelj Dino Mustafić pojasnio je da uvek misli kako je ona glumačka podela s kojom radi najbolja na svetu. Tako je bilo i ovoga puta.

- Radio sam s najboljom glumačkom aristokratijom, s ljudima koji su me inspirisali od studentskih dana, s onima sa kojima volim da provodim vreme privatno i profesionalno - iskren je bio Mustafić.

Ukazao je da ova drama, kao i svako veliko književno delo, jeste slojevit tekst koji ima više tema.

- Bogat je u onom što proizvodi u emotivnom i misaonom smislu. Retki su tekstovi gde su svi karakteri izgrađeni do najsitnijih detalja, u kojima se zahteva ozbiljna transformacija svakog glumca, koji nude širok spektar emocija. Retkost je kad radimo ovakav tekst u vremenu kad smo osuđeni da živimo u dehumanizovanom svetu, gde ne postoji razumevanje za drugoga, kad ponovo svedočimo tendencijama izolacionizma, novim-starim obrascima istorijskog revizionizma, kad je lako praviti neprijatelja od nekog koga ne poznajete. Komad je smešten na područje Bliskog istoka, gde su sve zemlje i narodi, koji su kolevka civilizacije, već godinama opterećeni krvavim sukobima. I tamo gde ne postoje zidovi, podignuti su oni nevidljivi, vlada ubilački mentalitet, mržnja. Ima zato mnogo sličnosti sa Balkanom, sa našom bivšom zemljom Jugoslavijom. Desilo se ovde mnogo toga tragičnog, što mi sami nismo uspeli da procesuiramo. Umesto da živimo u kulturi saosećanja, razumevanja drugoga, ovde se sistemski neguje kultura laži i poricanja. Čućete neke replike koje odjekuju. Bojim se da ćemo sve ređe igrati ovakve tekstove, jer umetnici mogu da osete nemir koji dolazi - ukazao je Mustafić.

Osećaju se sada, kako je dodao Dino Mustafić, tmurni oblaci i sve je manje sunca.

- Ovo je duboko humanistički, antiratni tekst o ljubavi koja nije uspela, o savremenom Romeu i Juliji kojima se nije dalo da svoju ljubav dovedu do kraja. Muavad je majstorski, divnim jezikom ispričao priču naših života i civilizacije. Verovali smo da posle niza revolucija, istorijskih turbulencija, s napretkom tehnologije nećemo svedočiti svetu u njegovoj besprizornosti, krvi, ali… Kad jednoga dana budemo spremni da sinhrono izgovorimo reči istina i ljubav, tad ćemo živeti u normalnom svetu.

Nakon premijere, predstava "Svaka ptica svome jatu" će reprizno biti izvedena tri dana uzastopno, od 28. do 30. marta.

Bonus video: Predstava Budućnost u BDP