28
Srčana insuficijencija, ili zatajenje srca, često nastaje kao posledica drugih zdravstvenih problema poput srčanih bolesti ili dijabetesa, ali i određeni lekovi mogu doprineti njenom razvoju. Ovo stanje ne znači da srce prestane da kuca, već da neefikasno pumpa krv, što izaziva simptome kao što su otežano disanje, umor, te otoci na nogama i stopalima.
Neki lekovi i prirodni dodaci mogu izazvati ili pogoršati srčanu insuficijenciju zbog svojih efekata, među kojima su:
Osobe sa srčanom insuficijencijom obično koriste oko 6,8 receptnih lekova dnevno. Što više lekova uzimate, to je veća verovatnoća da dođe do štetnih interakcija koje mogu ugroziti srce. Lekovi koji mogu povećati rizik od srčane insuficijencije uključuju:
NSAID (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) poput diklofenaka i ibuprofena povezani su sa većim rizikom od srčane insuficijencije. Oni mogu izazvati zadržavanje tečnosti, otežati protok krvi i smanjiti efikasnost diuretika koji se koriste za visoki krvni pritisak.
Pročitajte još
Lekovi za dijabetes: Metformin može biti problematičan ako bubrezi ne rade pravilno, dok tiazolidindioni (kao pioglitazon) mogu izazvati zadržavanje tečnosti i povećanje telesne mase. Dipeptidil peptidaza-4 inhibitori takođe mogu povećati rizik od hospitalizacije osoba sa srčanom insuficijencijom
Lekovi za visoki krvni pritisak: Blokatori kalcijumskih kanala mogu pogoršati edem, dok centralni agonisti mogu poremetiti hormonsku regulaciju koja utiče na srce.
Među drugim lekovima povezanim sa srčanom insuficijencijom nalaze se antifungalni lekovi, lekovi za rak, stimulansi, antidepresivi i TNF inhibitori.
Lekovi bez recepta Iako lekovi bez recepta mogu delovati bezopasno za manje zdravstvene tegobe, oni mogu pogoršati stanje srčane insuficijencije. Na primer, NSAID bez recepta mogu izazvati ozbiljne probleme i dovesti do hospitalizacije.
Takođe, lekovi za prehladu mogu sadržati NSAID ili druge sastojke koji utiču na srce. Nosni dekongestivi sa vazokonstriktorima, koji sužavaju krvne žile, takođe mogu izazvati srčane probleme ako se koriste prekomerno.
Uvek se posavetujte sa lekarom o bezbednosti lekova bez recepta i naučite kako da pravilno čitate etikete proizvoda.
Prirodni dodaci Prirodni dodaci nisu regulisani, pa nije uvek garantovano da sadrže ono što je navedeno na etiketi. Neki dodaci mogu biti opasni, posebno ako imate postojeće zdravstvene probleme. Na primer, prekomeran unos vitamina E (više od 400 IU dnevno) može povećati rizik od srčane insuficijencije. Dodaci mogu interagovati sa lekovima, a ono što je sigurno za jednu osobu, nije nužno sigurno i za vas.
Nemojte uzimati vitamine ili dodatke za prevenciju kardiovaskularnih problema ili poboljšanje simptoma srčane insuficijencije. Takođe, izbegavajte proizvode koji sadrže efedru jer utiču na krvni pritisak i srčani ritam, kao i one koji mogu interagovati sa lekovima za srce, poput digoksina i antikoagulanata.
Saradnja sa lekarom Bitno je redovno proveravati sve lekove i dodatke koje uzimate kod svog zdravstvenog tima kako biste minimizovali rizike. Razmislite o sledećim savetima:
Na svakom pregledu imajte spisak svih lekova i dodataka koje koristite, uključujući doze i učestalost.
Pitajte lekara da li postoji lek koji možete smanjiti ili prestati da uzimate.
Ako imate više lekara, obavestite jednog od njih da bude odgovoran za vaše lekove, i uvek ga obavestite kada dobijete novi recept ili promenite neki od postojećih. Time ćete biti u mogućnosti da prepoznate sve potencijalne rizike za srce.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
