Šta do sada znamo o novoj vrsti dijabetesa koja je otkrivena: „Postojeća terapija verovatno ne pomaže, a može čak i da naškodi“

Ove godine Međunarodna federacija za dijabetes (IDF) zvanično je priznala peti oblik dijabetesa, nakon decenija kontroverzi. Sada poziva i druge zdravstvene institucije, poput Svetske zdravstvene organizacije (SZO), da učine isto.

Dijabetes tip 5 retko se pominje ili istražuje, a ipak se smatra da pogađa i do 25 miliona ljudi širom sveta, naročito u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde je pristup zdravstvenoj zaštiti ograničen.

Prvi put je opisan 1955. godine na Jamajci, a zatim je dugi niz godina bio gotovo zaboravljen. Čak i nakon što ga je SZO priznala tokom osamdesetih godina, ova dijagnoza izazivala je brojne kontroverze.

Skoro sedam decenija naučnici raspravljaju o tome da li dijabetes tip 5 uopšte postoji, a 1999. godine SZO je povukla ovu klasifikaciju zbog nedostatka dokaza. Do danas ne postoji saglasnost o tome kako dijagnostikovati dijabetes tip 5 niti kako ga lečiti, piše Science Alert.

Za razliku od dijabetesa tip 1, 2, 3c i gestacijskog dijabetesa, dijabetes tip 5 nije povezan sa gojaznošću, načinom života, trudnoćom ili imunim sistemom. Umesto toga, čini se da potiče od neuhranjenosti.

Ranije poznat kao dijabetes melitus povezan sa neuhranjenošću (MRDM), ovaj oblik dijabetesa često se pogrešno dijagnostikuje kao neki od drugih tipova.

Ipak, pošto insulinska rezistencija izgleda nije primarni uzrok dijabetesa tip 5, postojeći terapijski pristupi možda ne pomažu. Štaviše, mogu čak biti i štetni.

„Razumevanje specifičnog tipa dijabetesa koji osoba ima ključno je za pružanje odgovarajućeg lečenja“, objasnio je u maju Krejg Bil, istraživač dijabetesa sa Univerziteta u Ekseteru.

Već godinama Meredit Hokins, endokrinološkinja iz Globalnog instituta za dijabetes pri Medicinskom koledžu Albert Ajnštajn, poziva na globalno priznanje dijabetesa tip 5, koji najčešće pogađa ljude u Aziji i Africi suočene sa ozbiljnom nesigurnošću u ishrani.

„Dijabetes povezan sa neuhranjenošću češći je od tuberkuloze i gotovo jednako čest kao HIV/AIDS, ali je nedostatak zvaničnog naziva ometao napore da se pacijenti dijagnostikuju ili da se pronađu efikasne terapije“, izjavila je Hokins ranije ove godine. „Nadam se da će ovo formalno priznanje kao dijabetesa tip 5 dovesti do napretka u borbi protiv ove dugo zanemarene bolesti, koja ozbiljno onesposobljava ljude i često ima smrtonosan ishod.“

Poslednjih godina, brojna istraživanja na životinjama i ljudima pokazala su da hronični nedostatak hranljivih materija može imati doživotne posledice po pankreas, narušavajući njegovu sposobnost da luči insulin i održava ravnotežu nivoa šećera u krvi.

Sopstveni rad Meredit Hokins, objavljen 2022. godine, prvi je koji je utvrdio jedinstven metabolički profil ovog oblika dijabetesa povezanog sa neuhranjenošću.

Ona i njene kolege sproveli su malo ispitivanje u južnoj Indiji, koje je pokazalo da osobe sa dijabetesom povezanim sa neuhranjenošću (MRDM) imaju manjak insulina poput osoba sa dijabetesom tip 1, ali ne u istoj meri, i da su i dalje osetljive na insulin — za razliku od osoba sa dijabetesom tip 2, kod kojih se razvija insulinska rezistencija.

„Dijabetes tip 5 se izdvaja po svojoj jedinstvenoj patogenezi, za koju se smatra da uključuje narušen razvoj pankreasa kao posledicu dugotrajnih perioda nutritivne insuficijencije“, napisao je u nedavnom pregledu Rahul Garg, lekar sa Medicinskog koledža i bolnice F. H. u Indiji.

U svetlu ovih dokaza, Međunarodna federacija za dijabetes (IDF) ulaže koordinisan napor da konačno prizna dijabetes tip 5.

Neki istraživači navode da je ovaj potez odavno zakasneo, dok drugi tvrde da je neopravdan zbog dijagnostičke neizvesnosti koja proističe iz raznolikosti slučajeva dijabetesa koji se naizgled povezuju sa neuhranjenošću.

Pojedini smatraju da broj pacijenata sa dijabetesom tip 5 raste; drugi tvrde da njegova učestalost opada. U svakom slučaju, sve je povezano sa tim da li se ovo stanje pravilno dijagnostikuje i prepoznaje.

Bez zvaničnog naziva i priznanja teško je obezbediti finansiranje za istraživanja, a bez dodatnih dokaza nemoguće je saznati dovoljno o ovom stanju da bi se formulisala standardna dijagnoza ili procenilo koliko ljudi ono pogađa.

Ove godine IDF je osnovao radnu grupu za dijabetes tip 5, sa Hokins kao predsedavajućom, sa ciljem da se razviju zvanični dijagnostički kriterijumi i terapijske smernice za dijabetes tip 5, uspostavi globalni istraživački registar i kreiraju programi obuke za zdravstvene radnike.

Poseban metabolički profil dijabetesa tip 5 znači da lekari koji leče ove pacijente moraju vrlo oprezno da upravljaju nivoima insulina.

Osobama sa dijabetesom tip 5 možda su potrebne samo minimalne količine dodatnog insulina ili alternativni pristupi za podsticanje lučenja insulina kako bi se izbegli opasni padovi ili nagli skokovi nivoa insulina.

„Neodgovarajuća terapija insulinom može izazvati hipoglikemiju

nizak nivo šećera u krvi], što može predstavljati poseban rizik u sredinama sa nesigurnošću u ishrani i tamo gde praćenje glukoze možda nije dostupno zbog cene“, objasnile su Hokins i njene kolege ranije ove godine, u pregledu objavljenom nakon što je dijabetes tip 5 zvanično priznat.

Problem nije ograničen samo na Aziju i Afriku. Neuhranjenost postaje sve veći problem i u delovima Latinske Amerike i Kariba, gde složena kombinacija ekoloških, političkih i ekonomskih faktora produbljuje zdravstvene nejednakosti i ekstremno siromaštvo.

„Ne postoji brzo rešenje i zato očekujemo da će borba protiv ove bolesti zahtevati značajna dodatna istraživanja i zagovaranje“, rekla je Hokins u intervjuu ranije ove godine. „Kada jednom vidite mlade pacijente kako umiru zbog neadekvatnog lečenja zapostavljenog oblika dijabetesa, nema povratka.“