Naučnici pronašli dokaz: Kako hrkanje ugrožava zdravlje

Povećano zadebljanje u sluzokoži dva velika krvna suda koji snabdevaju mozak oksidovanom krvlju je preteča ateroskleroze, otvrdnuća arterija odgovornih za mnoge vaskularne bolesti, piše Science Daily, a prenosi N1.Hrkanje je više od smetnje pred spavanje i ne bi ga trebalo ignorisati. Pacijenti bi treblo da traže lečenje na isti način na koji bi to radili da imaju apneju u snu, visok krvni pritisak ili druge faktore rizika za kardiovaskularne bolesti“, kaže vodeći autor studije dr Robert Deb sa odeljenja za otorinolaringologiju – hirurgiju glave i vrata u bolnici Henri Ford.„Naša studija dodaje sve veći broj dokaza koji ukazuju na to da izolovano hrkanje možda nije tako benigno kao što se mislilo. Zato umesto da izbacite iz sobe svog partnera koji hrče ili da provodite besane noći udarajući ga laktom, preporučite mu da potraži medicinsku pomoć".Studija je otkrila promene u karotidnim arterijama osoba koje hrču, čak i kod onih bez apneje u snu, verovatno zbog traume i naknadne upale izazvane vibracijama hrkanja.Opstruktivna apneja za vreme spavanja (OSA) je poremećaj sna koji nastaje zbog kolapsa disajnih puteva u tokom spavanja i prouzrokuje glasno hrkanje i periodične pauze u disanju. Ona je dugo povezivana sa kardiovaskularnim bolestima, zajedno sa nizom drugih ozbiljni zdravstveni problemi.Ali rizik od kardiovaskularnih bolesti može zapravo da počne sa hrkanjem, mnogo pre nego što postane opstruktivna apeja za vreme spavanja. Do sada je bilo malo dokaza kod ljudi koji bi pokazali sličnu vezu između hrkanja i kardiovaskularnog rizika.Za studiju bolnice Henri Ford, dr Deb i viši autor studije dr Ketlin Laremčuk, pregledali su podatke 913 pacijenata koji su bili posmatrani i od strane Centra za spavanje.Pacijenti, starosti od 18 do 50 godina, koji su učestvovali u dijagnostičkoj studiji spavanja nisu imali apneju u snu.Ukupno, 54 pacijenta su završila istraživanje o ishodima hrkanja u vezi sa njihovim navikama hrkanja, osim toga bili su podvrgnuti i ultrazvuku karotidnih arterija da bi se izmerila debljina kompleksa intime-medije karotidnih arterija.

Debljina intime-medije karotidnih arterija je merenje debljine dva unutrašnja sloja arterijskog zida i može se koristiti za otkrivanje prisustva i praćenje progresije aterosklerotične bolesti. Debljina intime-medije je prvi znak bolesti karotidnih arterija.U poređenju sa onima koji ne hrču, utvrđeno je da hrkači imaju značajno veću debljinu intime-medije karotidnih arterija, otkriva studija.Studija takođe nije otkrila statistički značajne razlike u debljini intime-medije kod pacijenata sa ili bez nekih od tradicionalnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti – pušenje, dijabetes, hipertenzija ili hiperholesterolemija.„Hrkanje se generalno smatra kozmetičkim problemom od strane zdravstvenog osiguranja, koje zahteva značajne troškove od strane pacijenata. Nadamo se da ćemo promeniti to razmišljanje kako bi pacijenti mogli da dobiju rani tretman koji im je potreban, pre nego što se pojave ozbiljniji zdravstveni problemi.“Istraživački tim bolnice Henri Ford planira da sprovede još jednu dugoročnu studiju na ovu temu, posebno da utvrdi da li postoji povećana incidencija kardiovaskularnih događaja kod pacijenata koji hrču.***Bonus video: Šta nam se dešava dok spavamo

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortistanamsedesavadokspavamodz-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2140459"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram