Najmanje četiri nove mutacije koronavirusa brinu naučnike - a pronađene su širom sveta. Zbog čega treba biti oprezan?
Jedna mutacija je prvi put identifikovana u jugoistočnoj Engleskoj, a sada se proširila na najmanje 50 zemalja i čini se da se širi efikasnije od starijih varijacija virusa. Mutacija je uplašila i političke lidere, koji su zatvorili granice i uveli ograničenja putovanja u pokušajima da suzbiju širenje.
Pročitajte još:
Druge dve mutacije su identifikovane u Južnoj Africi i Brazilu, nisu se još proširile po svetu, ali pokazuju neke osobine koje su privukle pažnju genetičara.
A onda se pojavila i još jedna varijacija u Kaliforniji, koja je možda uzrok porasta broja zaraženih u toj saveznoj državi.
Šta se zna o svakoj od ovih mutacija?
Naučnici kažu da ljudski imuni sistem može da se nosi sa varijantama koje su se do sada pojavile, uključujući i ovu mutaciju.
„Nije ni manje ni više ozbiljna. Ne uzrokuje veće stope hospitalizacije ili smrtnosti“, rekao je Gregori Armstrong, koji rukovodi Kancelarijom za naprednu molekularnu detekciju u SAD.
To znači da će iste mere koje su već uvedene za smanjenje širenja koronavirusa zaustaviti i nove varijante: upotreba maski, socijalno distanciranje, izbegavanje velikih grupa i često pranje ruku.
Ipak, ova mutacija lakše ulazi ćelije – što znači da je veća verovatnoća da će čestice virusa ući u ćelije u sinusima, ako neko kašlje ili kija u blizini vas. Naime, mutirani koronavirus ima ojačan protein spike koji virusi koriste za vezivanje za ćelije.
Armstrong kaže da su mu dokazi da se B.1.1.7 lakše prenosi uverljivi.
„Otprilike 11 od svakih 100 ljudi koji su bili u kontaktu sa nekim ko je bio zaražen ‘običnim’ koronavirusom i sami bi se zarazili. Ali u slučaju mutacije B.1.1.7, 16 od 100 bi se razbolelo“, rekao je Armstrong.
Pored toga, postoje dokazi da ljudi zaraženi mutacijom B.1.1.7 imaju ono što je poznato kao veće virusno opterećenje – u telu imaju više virusa koji se reprodukuje. To ima smisla ako mutacija lakše ulazi u ćelije, jer virusi ‘otimaju’ ćelije koje zaraze pretvarajući ih u fabrike virusa. Više zaraženih ćelija jednako je više virusa u telu.
Varijanta prvi put viđena u Južnoj Africi pod nazivom B.1.351 ili 501I.V2, ima drugačiji obrazac mutacija koji uzrokuje više fizičkih promena u strukturi proteina nego što to čini B.1.1.7.
Čini se da jedna važna promena, nazvana E484K, utiče na deo proteina koji je najvažniji za vezivanje za ćelije. To bi moglo da pomogne ovoj mutaciji da delimično zaobiđe efekte vakcina. Proizvođači vakcina i akademski istraživači testiraju uzorke ove varijante koronavirusa, kako bi utvrdili da li može da izbegne imuni odgovor izazvan vakcinacijom.
Međutim, dr Majkl Nusenzvajg sa Univerziteta Rokfeler ne misli da će ova mutacija biti otporna na vakcine. On i njegove kolege proučavaju imunološki odgovor na infekciju koronavirusom i kažu da telo proizvodi stotine različitih vrsta antitela za napad na virus.
Ljudski imuni sistem se vrlo dobro prilagođava virusnim mutacijama, rekao je on, i stvara stotine različitih antitela koja mogu da napadaju koronavirus.
„Sigurno je da postoji široka paleta različitih vrsta antitela koja mogu neutralizovati virus. Takva antitela u plazmi će verovatno biti otporna na nove mutacije“, rekao je Nusenzajg.
Vakcine daju imunološki odgovor sličan prirodnoj infekciji. Dakle, čak i ako se pojavi nova varijanta sa mutacijama koje joj omogućavaju da izbegne neki deo imunog odgovora, telo proizvodi antitela koja mogu da prepoznaju te problematične delove virusa.
Ove varijante pojavile su se prvo u Brazilu. Jedna, nazvana P.1, pronađena je u 42 odsto uzoraka u jednom istraživanju urađenom u brazilskom gradu Manausu, a japanski zvaničnici pronašli su je kod četiri putnika iz Brazila.
Pročitajte još:
„Pojava ove mutacije izaziva zabrinutost zbog potencijalnog povećanja prenosivosti ili sklonosti ponovnoj infekciji SARS-CoV-2 kod pojedinaca“, saopštio je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Mutacija P.2, takođe prvi put viđena u Brazilu, izazvala je uzbunu kada je prošle nedelje pronađena i u Britaniji kod 11 ljudi.
Najzad, ova mutacija koja je poslednja otkrivena nađena je u Kaliforniji. Ova varijanta koronavirusa takođe ima promene na spike proteinu, a još se ne zna da li je zaraznija.
Bilo koji virusni soj može postati dominantan zbog fenomena koji je poznat kao „efekat osnivača“.
„Efekat osnivača se dešava kada je virus na pravom mestu u pravo vreme. Ako se desi da određeni soj cirkuliše kada se prenos poveća zbog ljudskog ponašanja, taj soj će se postajati češći ne zato što se lakše širi, već jednostavno zato što je bio na tom mestu u to vreme“, objasnio je Gregori Armstrong.
U Los Anđelesu su ovu varijantu pronašli u 36 osto uzoraka uzetih od 192 pacijenta u bolnici krajem novembra i decembra, i u 24 odsto uzoraka iz južne Kalifornije.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar