Zle slutnje epidemiologa se polako ostvaruju - nakon novogodišnjih proslava, polako raste broj zaraženih. Kako smo po svemu sudeći na pragu novog talasa koronavirusa, vredi se podsetiti šta možemo imati u kućnoj apoteci u slučaju da se zarazimo.
Vakcinacija vas neće zaštiti od infekcije kovid 19, ali je imunizacija ključna kako ne biste razvili teži oblik ove smrtonosne bolesti.
Ponovo raste broj zaraženih u Srbiji, ali i u regionu. Zamenik direktora Univerzitetsko-kliničkog centra Niš, Radmilo Janković, kaže da je nemoguće zaustaviti širenje omikrona i dodaje da će brojke u narednim danima sigurno biti veće od 10.000, 20.000 ili možda 30.000 zaraženih.
Pročitajte još:
Jedna od najbitnijih stvari ukoliko osećate neke simptome koronavirusa jeste da se izolujete od porodice, prijatelja, kolega. Trudite se da ostanete što više možete sami u stanu, te da održavate minimalne kontakte sa drugima kako ih ne biste potencijalno zarazili.
Takođe, osim lekova koje vam prepisuje lekar, u kućnoj apoteci u slučaju kovida 19 najčešće se nalaze sledeći medikamenti, vitamini i minerali. Šta treba da znate o njima?
Aspirin je bezbedan i jeftin lek koji se uglavnom koristi u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti, a u prošlosti se koristio za ublažavanje bolova i groznice. U svetlu pandemije, pije se najčešće protiv zgrušavanja krvi.
„Koristi se jer sprečava nastanak trombova. Takođe se koristi kao sekundarna prevencija kod infarkta miokarda, tako da ga mnogi pacijenti već uzimaju“, rekao je za Nova.rs dr Nikola Stojković.
Ipak, uprkos svemu ovome, kao i činjenici da je aspirin lako dostupan, ne smemo početi da ga pijemo na svoju ruku. Konsultacija sa lekarom je obavezna, upozorava dr Stojković.
„Ukoliko je neko alergičan na acetil-salicilnu kiselinu ne sme ga uzima, takođe ni ako koristi neku drugu terapiju protiv tromba. Ukoliko neko ima čir na želucu, aspirin može da izazove krvarenje“, rekao je doktor.
Takođe se mora paziti na dozu, koju jedino lekar može da odredi.
Uprkos tome što se u slučaju visoke temperature kod kuće najčešće koristi brufen, paracetamol je bezbedniji lek za to.
Dozu od 500 miligrama, koliko obično ima jedna tableta, možete uzimati četiri puta dnevno, odnosno na šest sati.
Čak iako ne uzimate antibiotike, uz koje se obavezno piju probiotici, oni vam mogu pomoći kod simptoma kovida 19 ako što je dijareja.
„Probiotici jesu dobri za jačanje imuniteta jer regulišu probavu i rad creva, a imunitet ide iz creva. Zbog toga se oni uglavnom i daju često“, kaže dr Vladislava Bulat, specijalista gastroenterologije.
Prof. dr Tomislav Preveden, infektolog i predsednik Udruženja infektologa Srbije, objasnio je i na šta obratiti pažnju kad kupujemo probiotik.
„Kad kupujete probiotik u apoteci, uvek posebno obratite pažnju na broj sojeva koji su deklarisani na kutiji i koji se nalaze u jednoj dozi. Doza od 5 i 10 milijardi probiotskih kolonija (CFU) optimalna je prema svetskim preporukama. Takođe, sa farmaceutom obavezno proverite da li se u kutiji blister sa kapsulama nalazi u zaštitnoj kesici (foliji), što garantuje broj sojeva i na isteku roka trajanja, jer i bakerije i gljivice su živi mikroorganizmi koji su osetljivi na ambijentalne uslove, pa njihov broj vremenom opada, a od doze zavisi i efikasnost preparata.“
Lek protiv gorušice koristan je i tokom kovida 19, zbog činjenice da pijemo mnogo drugih lekova.
Ovaj lek pruža zaštitu želudačne sluznice, a uglavnom se pije pre jela.
Najpoznatiji vitamin za jačanje imuniteta važan je kada se naše telo bori s virusom.
Pročitajte još:
Biohemičarka Sanja Vujčić upozorava da pazimo na dozu.
„Preporučen dnevni unos vitamina C je 65-90 mg dnevno, a dozvoljeni gornji limit iznosi 2 g. Za razliku od vitamina D, vitamin C se našim uobičajenim načinom ishrane unosi uglavnom u dovoljnoj količini i deficijencija je relativno retka. Ranije se verovalo da velike doze vitamina C mogu delovati kao prevencija protiv različitih bolesti, s obzirom na to da je vitamin C antioksidant, međutim davanje u preventivne svrhe nije pokazalo efekat, pa se tako sada suplementacija visokim dozama vitamina C preporučuje samo kod osoba sa izuzetno velikim, klinički potvrđenim, rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Unošenje vitamina C iznad 2 g dokazano dovodi do ispoljavanja štetnih efekata“.
Tokom čitave pandemije, ovaj vitamin se najčešće spominjao. Preporučen dnevni unos vitamina D je 400 IU (internacionalnih jedinica), odnosno 10 μg. Tu potrebu zadovoljavamo unosom putem hrane i izlaganjem suncu, koje je neophodno za stvaranje biološki aktivnog vitamina D3. Zbog toga dugotrajno neizlaganje suncu i loša ishrana mogu uzrokovati manjak vitamina D.
Uprkos tome što su ga mnogi kupovali zbog kovida, uzimanje suplemenata bez potvrđenog deficita vitamina D se ne preporučuje, jer potrebna doza za nadoknadu zavisi upravo od stepena deficita i prisustva drugih bolesti i kreće se od nekoliko stotina do nekoliko hiljada IU, objasnila je biohemičarka Sanja Vujčić.
„Deficit se lako utvrđuje biohemijskim određivanjem 25-(OH)-vitamina D u serumu. Dnevna doza koja predstavlja gornji dozvoljeni limit iznosi 4000 IU, što znači da svakodnevno uzimanje većih doza od ove dokazano izaziva štetne efekte na zdravlje“, upozorila je.
Ovaj mineral nalazi se u svakoj ljudskoj ćeliji, jača imunitet i poboljšava zdravlje očiju, ali i reguliše metabolizam. Međutim, ako preterate s unosom cinka, očekuje vas čitav niz problema, objasnila je dr Ivana Đurić.
„Neki od njih su probavni problemi, vrtoglavica, glavobolje, umor, pojačano znojenje i halucinacije“, ističe doktorka i kaže da je optimalna doza cinka 15 mg, a maksimalni unos ne bi trebalo da prelazi 40 mg dnevno.
Ona kaže i da je najbolje vreme za uzimanje cinka kao suplementa sat vremena pre obroka ili dva sata nakon obroka.
„Unos prevelike količine cinka može uticati na lošiju apsorpciju drugih nutrijenata kao što je bakar. Posledično, nedostatak bakra u telu može dovesti do anemije. Takođe, predoziranje cinkom može izazvati trovanje teškim metalima, a simptomi su mučnina i povraćanje, metalni ukus u ustima, nizak pritisak, kratak dah.“
Još jedan mineral jako popularan za kućno lečenje kovida 19.
„Za odrasle je doza 350 mg dnevno, neki maksimum koji biste smeli da uzimate bez konsultacije lekara je do 400 mg (zavisi od potreba jer se jedan deo unese i putem ishrane). Za decu do osam godina doze su od 65 mg-100 mg dnevno, a za stariju su od 100 -350mg, mada bez konsultacije pedijatra ne bi trebalo sami da određujete dozu detetu“, rekla je dr Đurić.
U suprotnom, moguće su štetne posledice zbog velikih doza magnezijuma.
„Kad se uzmu veće doze od preporučenih, može doći do dijareje, mučnine i grčeva u stomaku. Višak magnezijuma se izbacuje putem urina, pa je očuvana bubrežna funkcija takođe važna. Znaci trovanja ovim mineralom se pojavljuju pri dozama većim od 5.000 mg dnevno i uključuju hipotenziju, mučninu, aritmije, teškoće sa disanjem, komu“, upozorava.
***
Bonus video: Zdravo misli o pravilnoj suplementaciji vitaminima i mineralima
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar