Šest meseci nakon druge doze vakcine protiv kovida potrebno je dodatno vakcinisanje trećom dozom, složni su imunolozi. Da li može test na antitela da otkrije kada je tačno vreme za takozvanu buster dozu?
Nije sporno da se nivo zaštite od koronavirusa znatno povećava nakon primanja treće doze vakcine. Ipak, mnogi se pitaju je li im je zaista potrebna ta treća doza? Možda im je u organizmu ostalo dovoljno antitela nakon primljene dve doze vakcine?
Ako sebi postavljate ista pitanja, možda razmišljate o testu na antitela kako biste mogli da donesete odluku o trećoj dozi. Ali stručnjaci veruju da su pomenuti testovi korisni samo do određene mere, prenosi N1.
Buster doza će zaista osnažiti vaš imuni sistem i učiniti ga spremnijim za odbranu organizma u slučaju zaraze Sars-CoV-2 virusom.
Međutim, često korišćeni termin „buster“ nije sasvim tačan, kaže nemački imunolog Kartsen Vacl, jer se dodatnim vakcinisanjem zapravo obnavlja ono što je nestalo.
Buster doza neće samo obnoviti nivo vašeg imuniteta nego i omogućiti delotvorniju zaštitu od one koju ste imali nakon druge doze.
Svaki put kada imuni sistem dođe u kontakt sa uzročnicima bolesti ili vakcinom, on postaje snažniji i izdržljiviji, objašnjava Vacl.
Testiranje na antitela nije bez razloga. Želite da znate na kom je nivou vaša zaštita nakon prethodnih vakcinacija i da na osnovu tog podatka procenite da li vam je potrebna dodatna doza vakcine.
U tom kontekstu test na antitela može da razjasni neke stvari, smatra Andreas Bobrovski, predsednik Strukovnog udruženja nemačkih laboratorijskih lekara.
Međutim, ne preporučuje se za opštu upotrebu. Iz takvih testova važne informacije o tome koliko su uspešne bile prve dve doze mogu da dobiju oni koji su podložni zarazama ili su uopšteno imunokompromitovani, objašnjava Bobrovski.
Naučnici se nisu usuglasili u tome koliki nivo antitela garantuje sigurnu zaštitu, a to znači da se čak i nakon takvog testa možete osećati nesigurno.
Prema Bobrovskom, test proverava nivo IgG antitela koja se formiraju kao rezultat vakcinacije.
Imunoglobulini (antitela – Ig) su glikoproteinski molekuli, kao deo imunosnog sistema proizvode se kao reakcija na ulazak neke strane supstance u organizam (antigena). Postoji pet razreda imunoglobulina: IgA, IgM, IgG, IgE i IgD.
Pročitajte još:
IgG se nalazi u međućelijskom prostoru i štiti ga od infekcije. Dokazivanjem prisustva ovog antitela može se pokazati da je postojalo predhod oboljenje ili da je sprovedena imunizacija. IgM prvi od imunoglobulina reaguje na infekciju i ukazuje na akutnu fazu oboljenja.
Ako se odlučite da se testirate na antitela, važno je da metoda testiranja omogući rezultate koji se mogu upoređivati. To je moguće ako se primenjuje standard Svetske zdravstvene organizacije koji se izražava u mernoj jedinici BAU/ml (BAU= Binding Antibody Units).
Međutim, ne postoje utvrđene granice za BAU/ml iznad koje se osoba smatra zaštićenom, napominje Vacl, koji veruje da nije važno znati količinu antiela pre primanja treće doze.
Da, postoje.
„Rezultat ispod 21.8 BAU/ml ukazuje na to da ne možemo da računamo na zaštitu koju inače obezbeđuju IgG antitela“, otkrio je Bobrovski i dodao: „Sa druge strane, rezultati iznad 21.8 BAU/ml velika su siva zona u kojoj je teško odrediti kad je zaštita dovoljno efikasna. Po mojoj proceni, vrednosti iznad 500 dovoljno su visoke i u tom slučaju ne bi trebalo žuriti sa trećom dozom“, kaže doktor Bobrovski.
Sve iznad 1000 BAU/ml može se smatrati odličnom zaštitom, dodaje.
Njegove procene podudaraju se Valcovim koji smatra da „nivo antitela iznad 1000 BAU/ml u korelaciji je sa poprilično dobrim nivoom zaštite od infekcije“.
Ne, ako je verovati Institutu Robert Koh, vodećoj naučnoj instituciji u Nemačkoj.
Ipak, mnogi greše kada pretpostavljaju da je bolje da pričekaju sa trećom dozom u slučaju kada je nivo antitela u organizmu visok.
Ako još uvijek imate dobar nivo zaštite, nema razloga za brigu što se tiče buster doze. Vaša zaštita može samo da postane još bolja.
Ne paničite, odgovara imunolog Vacl.
„Zaštita od težih simptomatskih oblika bolesti i dalje može da bude visok, ali se ipak dodatno vakcinišite“, dodaje on.
Da, ali ne deluju sve kombinacije jednako. Oni koji su stekli osnovni nivo imuniteta zahvaljujući jednoj od vektorskih vakcina poput AstraZeneke ili Džonson i Džonson vakcine svakako će primiti neku drugu vakcinu kao treću dozu što, prema dostupnim podacima, uvelike podiže imunosnu zaštitu.
Pročitajte još:
Ako su prve dve doze bile mRNK vakcine, mnogi će se pitati da li bi trebalo da odaberu nekog drugog proizvođača? Na primer, da li ćete se nakon vakcinacije Fajzerom sada odlučiti za Modernin vakcinu Ili obrnuto?
Istraživanja iz SAD pokazuju da „kombinovanje mRNK vakcina“ (na primer, prve dve doze Fajzerovom vakcinom, a treća Moderninom, dovodi do zanemarljivih razlika u jačanju imunološke zaštite.
Po efektu na nivo antitela u slučaju kombinacija Fajzer/Moderna, Fajzer/Fajzer, Moderna/Fajzer i Moderna/Moderna nije toliko važno koju ćete mRNK vakcinu odabrati za buster dozu, zaključuje Vacl.
Stručnjaci najčešće preporučuju vremenski razmak od šest meseci između vakcinacije drugom i trećom dozom. Da li je zaista toliko vremena potrebno?
Teoretski, možete da se vakcinišete i ranije. Vacl spominje period od četiri do osam meseci kad su u pitanju osobe sa zdravim imunim sistemom.
Osobe sa značajno oslabljenim imunološkim sistemom mogu da dođu po treću dozu već nakon 28 dana, sudeći prema preporuci Instituta Robert Koh.
***
Bonus video: Dr Radovanović: Zašto treba da se vakcinišete iako opet možete da se zarazite
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare