Kako da znaš da imaš aneurizmu u mozgu koja samo čeka da eksplodira: Ovo je simptom koji mnogi osete, a misle da nije ništa ozbiljno

Aneurizma se javlja kada se deo zida arterije, krvnog suda, izduži i stvori izbočinu. Iako se može desiti u bilo kojem krvnom sudu, najčešće je prisutna u arterijama mozga i aorti (velikoj arteriji koja izlazi iz srca).

Kako nastaje aneurizma u mozgu?

Zidovi arterija moraju biti čvrsti da bi podneli stalni pritisak krvi koja protiče kroz njih. Aneurizma nastaje kada postoji slaba tačka na tom zidu, što može biti uzrokovano različitim faktorima. Arterijski zidovi se sastoje iz tri sloja: unutrašnji sloj od ćelija, srednji sloj sa mišićima i elastičnim vlaknima, i spoljašnji sloj sa kolagenom. Oštećenje bilo kog od ovih slojeva dovodi do toga da zid arterije postane tanak, istegne se i formira izbočinu.

Genetika i određeni nasleđeni poremećaji mogu oslabiti arterijske zidove, a proces starenja takođe povećava rizik. Prosečna starost kada se aneurizma otkrije je oko 50 godina. Žene su pod većim rizikom od aneurizme nakon 50. godine, jer opadanje estrogena smanjuje količinu kolagena u arterijskom zidu, čineći ga slabijim, napominje Science alert.

Simptomi koje ne treba ignorisati

Mnogi ljudi imaju aneurizmu u mozgu i nisu ni svesni toga. Američka Nacionalna biblioteka medicine navodi da troje od 100 ljudi ima moždanu aneurizmu, veličine od manje od 5 mm do više od 25 mm u prečniku, ali se većina otkriva samo tokom snimanja radi nekog drugog problema (na primer, traume glave).

Manje aneurizme možda neće izazvati nikakve simptome, dok veće mogu pritiskati mozak i živce, što izaziva glavobolje, mučninu ili poremećaj vida. Ako osećate česte glavobolje, posebno ako su povezane sa osetljivošću ili nelagodnostima u određenom delu glave, to može biti signal da postoji mali „curenje“ krvi iz aneurizme, što povećava rizik od njenog pucanja u narednim danima ili nedeljama. Nažalost, mnogi ljudi te simptome doživljavaju kao obično umor ili stres, ne shvatajući ozbiljnost stanja.

Klasičan simptom koji mnogi opisuju je „gromoglasna glavobolja“ koja je nagla i vrlo jaka, a često je praćena i problemima sa vidom, gubitkom pokreta, mučninom i gubitkom svesti, što može ukazivati na pucanje aneurizme.

Ukoliko aneurizma u mozgu doživi rupturu, to može dovesti do subarahnoidnog krvarenja, što je ozbiljna vrsta moždanog udara. Samo 1 od 100 aneurizmi zapravo pukne, ali ukoliko dođe do rupture, više od 25% ljudi umre u prvih 24 časa, a više od 50% premine u naredna tri meseca.

Faktori rizika: šta povećava šanse za aneurizmu?

Iako se aneurizma može javiti bez očiglednog uzroka, postoje faktori koji povećavaju rizik. Visok krvni pritisak, pušenje, zloupotreba kokaina, stres i visok unos alkohola mogu svi doprineti slabljenu arterijskih zidova i povećanom riziku od aneurizme. Osobe sa problemima sa holesterolom, gojaznošću ili visokim krvnim pritiskom takođe su u većem riziku. Aneurizme koje su veće od 7mm obično zahtevaju hirurški zahvat, jer se kod manjih aneurizmi rizik od rupture smatra manjim.

Rizik možete smanjiti zdravim životnim navikama. Prestanak pušenja, umerena konzumacija alkohola, zdrav režim ishrane, fizička aktivnost i kontrola telesne mase mogu vam pomoći da očuvate snagu vaših arterija i smanjite rizik od aneurizme. Ako sumnjate na simptome koji bi mogli ukazivati na aneurizmu, posetite lekara i obavite potrebne testove.