"Ja sam onkolog i ovu hranu uvek imam u kuhinji i stalno je jedem"

„Ono što jedemo utiče na upale u organizmu, regulaciju hormona, rad imunog sistema pa čak i na to kako se naši geni ispoljavaju“, objašnjava Alison Tirni, registrovani dijetetičar specijalizovan za onkologiju i osnivač kompanije Wholesome LLC.

Zdrava ishrana takođe ima važnu ulogu u sprečavanju oksidativnog stresa. Kada se ćelije oštete i kada odbrambeni mehanizmi oslabe, povećava se rizik od razvoja raka i drugih hroničnih bolesti, kaže Džina Riš, onkološki dijetetičar u OSF HealthCare.

Američko udruženje za borbu protiv raka navodi da je oko petine slučajeva raka povezano sa nezdravom ishranom, prekomernom telesnom težinom, fizičkom neaktivnošću i preteranom konzumacijom alkohola. Zato je važno znati koje namirnice mogu imati zaštitnu ulogu.

Veza između ishrane i rizika od raka

Hrana biljnog porekla prepuna je nutritivnih jedinjenja koja deluju zaštitno, uključujući polifenole, karotenoide, flavonoide, antioksidante, kao i vlakna i prebiotike. Tirni objašnjava da upravo ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima i semenkama donosi najveću korist jer te materije zajedno smanjuju upale i oksidativni stres, procese koji mogu doprineti nastanku maligniteta.

Vlakna su jedan od najpotcenjenijih nutrijenata u prevenciji raka. Ona pomažu u regulisanju hormona poput estrogena i insulina, poboljšavaju varenje i hrane zdrave bakterije u crevima, što može imati ključnu ulogu u smanjenju rizika od bolesti.

Riš naglašava i važnost svesnog jedenja, jer omogućava da prepoznamo signale gladi i sitosti i tako izbegnemo prejedanje. Kada jedemo više nego što je potrebno, povećava se nivo šećera u krvi, unosimo dodatne kalorije, često i previše šećera, a to sve može dovesti do zapaljenskih procesa i nakupljanja visceralnog masnog tkiva koje povećava rizik od raka.

Preporuka stručnjaka je i da se ograniči unos jako prerađene hrane, procesa mesa, proizvoda sa dodatim šećerima i veštačkim sastojcima, kao i crvenog mesa i alkohola.

Pet namirnica koje onkološki nutricionisti uvek imaju u svojoj kuhinji

Najbolje dokaze o smanjenju rizika od raka pruža ishrana koja je pretežno biljnog porekla. Takva ishrana obezbeđuje obilje vlakana, vitamina, minerala, zdravih masti.

Tirni naglašava da cilj nije savršenstvo, već napredak, pa svaka mala promena u smeru više biljnih namirnica donosi dugoročne koristi. Riš dodaje da biljnom ishranom ne mora da se postane vegan ili vegetarijanac, već je važno da najveći deo obroka čine biljke.

Laneno seme

Mleveno laneno seme bogato je lignanima, biljnim materijama koje mogu pomoći u regulisanju hormona i smanjiti rizik od raka dojke. Prema istraživanjima, proteini iz lana utiču na ponašanje ćelija raka i mogu usporiti njihovo širenje. Stručnjaci preporučuju da se svakodnevno dodaje u ovsenu kašu, jogurt ili smutije.

Brokoli

Brokoli, kelj, prokelj i drugo kupusasto povrće sadrže sulforafan i indole, jedinjenja koja pomažu telu da neutrališe kancerogene materije i pravilno metaboliše estrogen. Takođe doprinose popravci DNK i sprečavaju aktivaciju karcinogena. Preporuka je da se jedu nekoliko puta nedeljno.

Bobičasto voće

Borovnice, maline i drugo bobičasto voće bogato je antocijanima i vitaminom C, koji štite ćelije od oksidativnog stresa i oštećenja DNK. Smrznuto bobičasto voće jednako je hranljivo kao i sveže, a često i pristupačnije.

Pasulj i sočivo

Mahunarke su bogate vlaknima i biljnim proteinima koji stabilizuju nivo šećera u krvi i smanjuju nivo IGF–1, hormona povezanog sa rastom ćelija raka. Njihova vlakna i otporn skrob podržavaju zdrav mikrobiom i smanjuju upale. Visok unos vlakana povezuje se sa manjim rizikom od više tipova maligniteta, uključujući kancer debelog creva, dojke, jajnika, prostate i pankreasa.

Ostale namirnice sa zaštitnim dejstvom

Riš preporučuje pristup poznat kao „jesti dugine boje“. Svaka boja voća, povrća, žitarica, mahunarki i orašastih plodova donosi jedinstvena zaštitna jedinjenja. Raznovrsna biljna ishrana gradi raznolik crevni mikrobiom, jača imuni sistem i smanjuje upale.

Ona podseća i na važnost hidratacije. Voda čuva zdravlje ćelija, pomaže u transportu hranljivih materija i izbacivanju toksina. Nedovoljno unošenje tečnosti povećava rizik od oksidativnog stresa. Dovoljna količina vode razblažuje potencijalne kancerogene materije u mokraći i pomaže telu da ih efikasnije ukloni.

Izvor: Parade