„Imam 6 meseci života, a zbog procedure ne mogu do bubrega“

„Lečim se u Gradskoj bolnici na Zvezdari u Beogradu i oni potenciraju dijalizu kao jedino rešenje. Ja ipak pokušavam da se izborim za to da živim normalno koliko je moguće. Dakle, od njih mi treba zeleno svetlo, tj. papir uz koji ću moći da tražim nov bubreg kroz razne organizacije da bih bez dijalize bila transplantirana“, kaže za portal Nova.rs Milica Adamović, kojoj to nije jedina muka jer ima brata sa posebnim potrebama, a i majka joj je bolesna.

Kako kaže Milica, njoj su zbog odluke bolnice ruke vezane jer bez dozvole nefrologa iz neke državne zdravstvene ustanove ona ne može da pođe u traganje za novim organom bez odlaska na dijalizu. To je i logično jer bez lekara i ne treba ništa preduzimati koja god da je bolest u pitanju.Milica priča zašto ne ide na dijalizu, koja donekle menja funkciju bubrega, ali znači i da pacijent svakodnevno mora u bolnicu, što znatno narušava kvalitet života.„Savetovala sam se sa dosta lekara nefrologa, i privatno i u drugim bolnicama. Međutim, ne mogu da dobijem odobrenje za traženje donora van svoje opštine, mada sam išla i na VMA i u druge ustanove. Ne postoji bolnica gde nisam bila u Srbiji, ali ja pripadam Gradskoj bolnici na Zvezdari i oni moraju da me upute po organizacijama kako bih spasla sebi život i našla donora.“Kako kaže Milica za portal Nova.rs, ti isti lekari smatraju da je njen život ugrožen i da joj je ostalo šest meseci do godinu dana života i da mora hitno na dijalizu. Ona navodi još jedan  razlog zašto ne ide na nju.„Oni misle da je to jedino rešenje, da mogu na listu čekanja kad krenem na dijalizu, a ta lista je podugačka. Poznajem pacijente koji su po 20, 30 godina na dijalizi, a ja to ne želim. Želim da živim normalno jer mi je dosta bolnica za poslednjih 30 godina. Zato bih da preko organizacija pokušam da brže dođem do organa nego da budem na državnoj listi u bolnici i možda nikad ne dočekam bubreg i propatim se na dijalizi.“Ova 30-godišnja devojka se muči sa zdravljem doslovno ceo život. Sve je počelo još 18. dana po rođenju.„Lečenje je bilo pogrešno jer su me u rodnom Boru lečili od sepse. Otac me je tada bez otpusne liste odneo u Beograd na Institut za majku i dete. Ni tamo nije bilo uspeha, pa su me prebacili u Tiršovu. Tamo mi je 2009. godine odstranjen levi bubreg. Kazali su da je izgubio funkciju i da mogu da dobijem sepsu i da umrem. Međutim, posle operacije nisam dobila patološki nalaz gde bi pisalo kako je i zašto odstranjen bubreg. Priča je bila da mi nalaz nije potreban i da su mi učinili uslugu."

Milica kaže kako je pre odstranjivanja bubrega bilo govora o operaciji takozvanom deflux pastom i da bi ta procedura pomogla i da bi se izbeglo odstranjivanje burega. Ipak, samo nekoliko dana kasnije lekari su se odlučili za hitnu operaciju odstranjivanja bubrega.„Kad sam prerasla dečju kliniku u Tiršovoj, poslali su me dalje i tako sam došla u Gradsku bolnicu. Tu su mi kazali da sam previše komplikovan slučaj i da to nije u njihovom domenu. Poslali su me u Dragišu Mišović, gde su mi radili brojne operacije, intervencije, snimanja sa kontrastom, rekonstrukciju mokraćne bešike, okretanje bubrega, rešavanje kanala od bubrega do bešike. Poslednja velika operacija bubrega trebalo je da poboljša stanje, pošto sam imala kateter iz bubrega direktno i kateter u bešici preko stome koju su napravili. Međutim, doktor je prespojio i pustio urin iz bubrega, a ne iz bešike, zbog čega je nastao ožiljak na tom kanalu od bubrega do bešike i urin više nije išao ka bešici. Onda me je odbacio kao pacijenta“, priča Milica kako je u međuvremenu stalno slušala da je dijaliza jedino rešenje i preduslov za transplantaciju bubrega.Od tada ona, kako kaže, svakog dana živi pakao.

„Menjam kateter iz bubrega na svakih mesec dana, a dvaput dnevno ispiram bešiku. I ne preostaje mi ništa drugo nego da se borim za svoj život. Ja ne smem da posustanem. Lekari jesu rekli da imam još pola godine do godinu, ali ja se borim. Mislim da imam prava da se na neki drugi način izborim za svoj život“, kaže Milica.Ona moli za neophodan izveštaj lekara kako bi pokušala kroz razne organizacije da nađe donora i nada se da će joj se javiti nefrolog koji bi se bavio njenim slučajem, pa da na kraju uspe da se transplantira bez dijalize.„Raspitivala sam se i sve je po zakonu, ja ne tražim ništa nezakonito, samo želim da živim normalno“, zaključuje Milica.Do objavljivanja ovog teksta iz Gradske bolnice na Zvezdari sa Odeljenja za nefrologiju nismo dobili odgovor na pozive i poruke.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram