Gama soj pred Srbijom - ima li mesta panici

Mutacija P.1, ranije poznata kao brazilski soj, postala je razlog za zabrinutost jer se smatra da je mnogo zaraznija od originalnog soja. Ima mutacije na šiljku S proteina - onom delu virusa koji se veže za ljudske ćelije. Upravo zbog toga se soj lakše prenosi.

Šta je gama soj?

Smatra se da se varijanta pojavila u novembru 2020. godine, brzo se šireći u brazilskom gradu Manaus, gde je do januara 2021. iznosila 73 odsto slučajeva, prema podacima koje su analizirali naučnici u Brazilu.Podaci sugerišu da bi gama soj mogao biti i do dva i po puta zarazniji od originalnog soja. Ne veruje se da je gama soj smrtonosniji.Rezultati laboratorijskih studija pokazali su da su antitela nastala kao odgovor na vakcinu Fajzer/Bajontek i dalje aktivna, mada nešto manje efikasna protiv mutacija pronađenih u gama varijanti. Važno je zapamtiti da čak i ako su antitela proizvedena kao odgovor na vakcinu nešto manje efikasna u vezivanju za varijantu virusa, to ne znači da neće pružiti zaštitu od bolesti.Isto pokazuju istraživanja efikasnosti AstraZeneka vakcine protiv gama soja. Vakcina AstraZeneka sadrži genetska uputstva za ceo S protein koronavirusa - različite imune ćelije će reagovati na različite delove šiljka, stvarajući antitela koja ciljaju različita područja. To smanjuje šanse da će svaka pojedinačna mutacija prisutna u novim sojevima koronavirusa učiniti vakcinu manje efikasnom.

Ima li razloga za paniku?

Imunološkinja Emina Milošević za Nova.rs objašnjava da za nas nije važno koji soj će stići u zemlju - već su zapravo najbitniji prevencija i vakcinacija."Sojevi se pojavljuju i pojavljivaće se. Suština sa sojevima je da je po pitanju ponašanja pojedinca stvar potpuno ista kao sa prethodnim: održavanje higijene, držanje distance, nošenje maski. To je poruka koja uporno treba da se prenosi putem medija. Novi soj ništa novo ne znači na nivou pojedinca", ističe naučnica.Takođe kaže da nije bitno da li je neki soj zarazniji ili izaziva neke nove simptome."Epidemiološke mere se sve manje poštuju, a o njima treba voditi računa. Novi sojevi su potpuno uobičajeno ponašanje virusa. Situacija je takva da je šira javnost upućena u nešto što su inače pratili samo virusolozi, ali to nije nikakvo iznenađenje", kaže Emina Milošević.Pored epidemioloških mera, jedino oružje koje imamo protiv virusa je vakcinacija."O tome se sve manje priča, a interes mora da se podigne. Ništa nam ne znači informacija da li je stigao delta ili gama soj. Treba insistirati na vakcinacijama - kao što znate Francuska i Grčka su uvele obaveznu vakcinaciju za određene grupe, nadam se da ćemo i mi poći tim stopama", kaže Milošević.

Treća doza vakcina?

Efikasnost vakcina jeste niža u odnosu na sojeve koronavirusa koji su prvobitno cirkulisali, ali to ne znači da su beskorisne, naglašava imunološkinja. I dalje imamo jasne benefite od vakcinacije.Emina Milošević veruje i da će treća doza vakcine biti dobro rešenje."Sigurno će se desiti, a kada i u kom trenutku - to će pokazati istraživanja. Kada budemo znali nešto zasnovano na naučnim dokazima, onda ima smisla postupati. Pogrešno je davati paušalne procene. Ono što bismo mogli je da iz dosadašnjih podataka o vakcinaciji i obolevanju zaključamo kakva je efektivnost kod nas na terenu i onda da se to uzme u obzir pri razmišljanjima o trećoj dozi", zaključuje imunološkinja.***Bonus video: Poznati koji su izgubili bitku s koronavirusom

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortipoznatipreminuliodkovidadz-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2121017"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram