Prošlo je godinu dana otkad korona vlada svetom. Sad nam je svima u glavi samo jedno – kad će kraj? Taj kraj se u nekim zemljama polako nazire, pa korona kriva, zahvaljujući masovnoj vakcinaciji, pada. I u Srbiji se dosta ljudi vakciniše, ali ta kriva nikako da krene silaznom putanjom. Šta je potrebno da se konačno iole vratimo starom životu, za portal Nova.rs priča epidemiolog Zoran Radovanović.
Toliko svi čekamo potvrdan odgovor na pitanje kad će krivulja sa zaraženima u Srbiji da padne. Ipak, uzgleda da ćemo se još načekati.
„Mi tek treba da se izborimo sa vrtoglavim porastom obolevanja koji je tokom prethodnih pet, šest nedelja bio najstrmiji u Evropi i svetu. Poslednjih dana se brojevi stabilizuju, ali se to dešava na izrazito visokom nivou. Mrnjavljenje sa protivepidemijskim merama dovelo je do ovako dramatične situacije. I promena trenda zavisiće od ponašanja donosilaca odluka“, kaže za naš portal epidemiolog Zoran Radovanović.
Za to vreme u Izraelu koncerti, puni kafići, teretane… Ova zemlja, prva u svetu po broju vakcinisanih po glavi stanovnika, dozvolila je svojim vakcinisanim građanima povratak u normalan život, a prizori mladih koji ponovo đuskaju u kafićima to i dokazuju. Tamošnje ministarstvo zdravlja čak razmatra ukidanje pravila o nošenju maski na otvorenom.
Ta slika svakodnevnog života poklapa se sa onom koja pokazuje kako to vakcinacija, ali i disciplina, obaraju čuvenu korona krivu. Jasno se vidi da se u Izraelu od januara broj novozaraženih na dnevom nivou topi. Tako je jer je svaki drugi Izraelac vakcinisan. I zato sad ceo svet gleda u ovu zemlju.
Pročitajte još:
Slično je i u Britaniji, gde je više od 27,6 miliona ljudi, tj, više od polovine odrasle populacije, primilo barem jednu dozu vakcine protiv koronavirusa. Više od 2,2 miliona ljudi primilo je obe doze vakcine pokazali su podaci. U Ujedinjenom kraljevstvu su u nedelju zabeležena 33 nova smrtna slučaja, što je najmanji broj od oktobra, daleko niži od onih najvećih vrednosti od preko 1.000 umrlih dnevno u januaru i februaru, dok je broj novozaraženih takođe pao.
Masovna vakcinacija sprovodi se i u Čileu koji je treći na listi po broju vakcinisanih po glavi stanovnika.
Ipak, tamo se situacija razlikuje od one u Izraelu i Britaniji – kao da su se ljudi opustili otkad je stigla vakcina, pa možda ne brinu i ne čuvaju se koliko bi trebalo.
I Sjedinjene Američke Dražave, koje su bile žestoko pogođene pandemijom, i u Ujedinjeni Arapski Emirati su u svetskom vrhu po broju vakcinisanih stanovnika, s tim što korona kriva kod njih ne ide sasvim dole, ne pada konstantno kao, recimo, u Izraelu, ali je situacija neuporedivo bolja nego u decembru i januaru.
A šta nam ti podaci iz zemalja koje najviše vakcinišu govore o onome što se dešava kod nas – vakcinišemo dosta, ali ne idemo nabolje kao što bismo želeli.
„Jedino je Izrael do sada vakcinacijom obuhvatio znatan deo svoje populacije i efekat je vrlo ubedljiv. Međutim, njihovo iskustvo se ne može uopštavati. Svođenje broja novoobolelih na prihvatljivo nizak nivo ne zavisi samo od procenta vakcinisanih, već i od udela prirodno obolelih u strukturi populacije, propisanih protivepidemijskih mera, stepena njihovog pridržavanja, navika i običaja u jednoj sredini“, nabraja prof. dr Radovanović.
Otuda pitanje koliko ljudi treba da bude vakcinisano u našoj zemlji da bismo, uz sve druge faktore, pošli ka normalizaciji situacije.
„Zabluda je da postoji tačno utvrđena brojka koju treba dostići kako bi problem bio potpuno prevaziđen. S jedne strane, reč je o pokretnoj meti, a dinamika njenog pomeranja zavisi od procesa sticanja i gubljenja imuniteta u populaciji (neki se prirodno zaražavaju ili bivaju vakcinisani, nekima otpornost vremenom kopni, imuni pojedinci umiru od drugih bolesti, a zamenjuju ih osetljive osobe sa suprotnog kraja uzrasne skale itd.). S druge strane, iluzija je da ćemo kovid 19 iskoreniti u globalnim razmerama. Realno je da će učestalost obolevanja biti obrnuto srazmerna procentu imunih jedinki u određenoj zajednici.“
Profesor kaže da je realno da je u dodir sa virusom prirodno došlo dva, tri miliona naših građana.
„Moramo imati u vidu da je nekima od njih otpornost u međuvremenu iščilela, posebno ako su zaraženi prošlog proleća i ako je infekcija protekla neprimetno ili blago. Takođe, ne smemo da smetnemo s uma da se i ranije oboleli građani podvrgavaju vakcinaciji. Sledstveno, sa tri miliona vakcinisanih mogli bismo da se privremeno opustimo. To bi važilo bar do naredne kasne jeseni, a možda i 6-12 meseci duže, kada bi nas čekala revakcinacija, spravljena po svoj prilici od južnoafričkog ili sličnog mutiranog soja virusa.“
USrbiji je dosad vakcinisano 1.356.000 građana od kojih je revakcinisano njih 913.000. Naš sagovornik kaže i da s vakcinacijom nikako ne sme da se odugovlači jer onda sve pada u vodu.
„Brzina je važna ne samo jer se tako smanjuju obolevanje i umiranje, već i zbog tzv. evolucionog pritiska. Naime, u prirodnim uslovima, ako se ništa ne preduzima, postoji ravnoteža između čoveka i virusa. Kada se pojavi novi lek ili vakcina, balans je narušen, pa veću šansu za preživljavanje pokazuju sojevi otporni na novu pretnju. Oni bivaju favorizovani i počinju da preovlađuju, pa se uspostavlja ravnoteža na novom nivou. Tada mi uključujemo novi soj u vakcinu i tako se nastavlja neprestana borba.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare