0
Reč „bakterije“ nas odmah podseća na nešto loše, na upalu i bolest, ali našem telu su potrebne i dobre bakterije, kulture živih mikroorganizama. To su bakterije koje dobro deluju na naš organizam, a većina njih živi u digestivnom sistemu i deo su crevne mikroflore. Dobre bakterije zaustavljaju rast loših bakterija koje mogu izazvati bolesti i infekcije.
Dobre bakterije su probiotici koji se nalaze u raznim namirnicama, fermentisanim mlečnim pićima i dodacima ishrani. Sastavni su deo crevne mikrobiote, koju čine brojni mikroorganizmi i učestvuje u metabolizmu hranljivih materija. Blagotvorno deluju i na ljude i na životinje, a pre svega u balansiranju crevne mikroflore.
Glavna svrha dobrih bakterija je da zaustave rast i širenje loših, patogenih bakterija u telu. To su uglavnom bakterije iz rodova Lactobacillus, Bifidobacterium i Streptococcus koje proizvode mlečnu kiselinu, pa se nazivaju i bakterijama mlečne kiseline. Nalaze se u usnoj duplji, vagini i koži, a u velikom broju i u crevima. Ove dobre bakterije su potrebne za održavanje zdrave crevne mikroflore, a ovaj deo našeg tela utiče na mnoge druge mehanizme u našem telu.
Zdrava osoba ima jak imunitet, dobar nivo vitamina i lako se bori protiv upala i bolesti. Upravo je taj imunitet ili odbrambeni sistem sinergija naših organa, ćelija i brojnih molekula. Tu su i dobre bakterije koje pomažu u kvalitetnom radu.
Dobre bakterije imaju ovu svrhu:
-pomoć u varenju
-učestvuju u sintezi vitamina
-deluju zaštitno na sluzokožu creva
-pomažu u održavanju imuniteta
-olakšavaju probavni trakt osoba osetljivih na laktozu
-blagotvorno utiču na mineralni metabolizam
-povećati gustinu kose
-deluju preventivno protiv raka
-ublažiti neželjene efekte izazvane hemoterapijom
Bez dobrih bakterija, veća je verovatnoća da ćete imati problema sa varenjem zbog nedovoljnog varenja hrane i zadržavanja toksina. Zadržavanje toksina u crevima može izazvati stres i probleme sa varenjem kao što su nadimanje, dijareja ili zatvor.
Nedostatak dobrih bakterija u telu često je povezan sa užurbanim načinom života, povećanim stresom, lošim spavanjem, lošom ishranom, nedostatkom vežbanja i upotrebom antibiotika.
Sistem za varenje igra glavnu ulogu u održavanju zdravlja i normalnog funkcionisanja tela. U prilog tome govori i podatak da oko 70 odsto našeg imunog sistema čini probavni sistem. Važan deo našeg varenja je sakupljanje i eliminacija otpadnih materija, a u tom delu našeg tela živi deset puta više bakterija nego što imamo ćelija.
Kada postoji loš balans loših i dobrih bakterija u crevima, mogu se javiti neželjeni efekti poremećene crevne mikroflore. Najčešći simptomi su poremećaji kao što su sindrom iritabilnog creva, povećana proizvodnja želudačne kiseline, gojaznost, dijabetes i rak creva.
Pročitajte još:
Važnu ulogu u narušavanju ravnoteže dobrih bakterija imaju antibiotici koji se koriste u slučajevima otklanjanja upale izazvane bakterijskom infekcijom. Međutim, osim što uništavaju loše bakterije, antibiotici uništavaju i dobre. Kada je pod zapaljenjem, telo je podložnije razvoju patogenih mikroorganizama koji mogu da dovedu do raznih oboljenja, najčešće dijareje. Stoga nije neuobičajeno da upotreba antibiotika odmah konzumira probiotike ili dobre bakterije koje takođe pomažu u lečenju bolesti. Dobre bakterije kada se koriste antibiotici mogu pomoći u sprečavanju ili barem ublažavanju neželjenih efekata upale.
Jedna od bakterija koja se može pojaviti u crevnom sistemu je Helicobacter pillory, i smatra se jednom od najtvrdokornijih bakterija. Sama ova bakterija uzrokuje više od 90 procenata čira na dvanaestopalačnom crevu i do 80 procenata čira na želucu. Nalazi se u sluzokoži želuca, na oralnoj sluzokoži, zubnom plaku i u pljuvački. Infekcija ovom bakterijom izaziva bolesti kao što su gastritis, čir, rak i limfom želuca. Pokazalo se da su dobre bakterije efikasne u ublažavanju bolesti uzrokovanih Helicobacter pillori bakterijama.
Dobre bakterije se mogu konzumirati putem ishrane ili dijetetskih suplemenata. Iako se najčešće dodatno koriste kada dođe do pada imuniteta, infekcije ili bolesti, mogu se koristiti svakodnevno. Najbolji način da to uradite je da jedete i konzumirate hranu sa povećanim brojem dobrih bakterija.
Namirnice sa najvećim brojem dobrih bakterija su:
-probiotički jogurt
-kefir koji je poznat kao saveznik protiv infekcija
-kiseli kupus je bogat dobrim bakterijama, vlaknima i vitaminom C.
-tempeh koji se često koristi kao zamena za meso
-kimči, pikantni korejski prilog sa kupusom
-začin miso
-kiseli krastavci koji su takođe dobar izvor vitamina K.
-mlaćenica od izrade putera
-sirevi sa probioticima kao što su sveži sir, mocarela, čedar
Prilikom odabira namirnica imajte na umu da svaki jogurt ne sadrži probiotike, kao ni mlaćenica. Takođe, danas se na policama prodavnica često mogu naći proizvodi sa netačnim nazivima. Svakako se preporučuje da pročitate spisak sastojaka pre kupovine i konzumiranja.
Najlakši način za povećanje nivoa dobrih baterija su dijetetski suplementi koji pored dobrih bakterija obično sadrže i druge vitamine i hranljive materije. Dodaci ishrani sa dobrim bakterijama sadrže ih milione, a ponekad i milijarde. Ukoliko se odlučite za ovaj oblik, takve suplemente ne treba uzimati sa toplom hranom ili pićem. Kada se uzimaju uz upotrebu antibiotika, interval između uzimanja treba da bude najmanje nekoliko sati.
***
Bonus video: Maja Kocić – Ishrana može da olakša lečenje raka limfnih žlezda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
