0
Naoružajte se SPF kremom i znanjem.
Dok se većina stručnjaka slaže da treba da nosite kremu za sunčanje tokom cele godine kako biste sprečili potencijalnu štetu od sunca, štetni ultraljubičasti zraci najjači su tokom kasnog proleća i ranog leta.
Novinari The New York Timesa postavili su stručnjacima najčešća pitanja koja čitaoci imaju o kremi za sunčanje, poput koliko su bezbedne i efikasne, kako se pravilno koriste i kako da odaberete pravu baš za vas.
Ovo su njihovi odgovori:
Faktor zaštite od sunca (SPF) jeste mera koliko dobro krema za sunčanje štiti od opekotina, koje su najčešće rezultat izlaganja ultraljubičastim B (UVB) zracima, koji izazivaju karcinom kože.
Većina dermatologa, kao i Američka akademija za dermatologiju, preporučuju SPF od najmanje 30 za većinu ljudi i klima.
„To je važno posebno za ljude čija koža lako gori ili za one koji imaju alergiju na sunce“, rekao je dr Vinod Nambudiri, dermatolog u ženskoj bolnici u Bostonu.
Kada pređete SPF 30, zaštita je veća. Kada se pravilno primeni, na primer, krema za zaštitu od sunca SPF 30 štiti kožu od oko 97 procenata sunčevih UVB zraka, dok SPF 50 štiti od otprilike 98 procenata. Nijedna krema za sunčanje ne blokira 100 odsto sunčevih zraka. Većina stručnjaka kaže da je važnije od stvarnog SPF pronaći kremu za sunčanje širokog spektra – onu koja štiti i od ultraljubičastih A (UVA) zraka, koji uglavnom uzrokuju starenje kože i bore, i od UVB zraka.
„Većina ljudi ne dobija SPF koji je naznačen na etiketi kreme jer ne nanose dovoljno debeo sloj na kožu i ne dovoljno često – obično svakih 80 minuta ili dva sata, u zavisnosti od formule“, rekla je dr Belinda Tan, dermatopatološkinja iz Toransa, Kalifornija.
Prosečnoj odrasloj osobi je potrebno oko jedne unce ili oko 30 grama kreme za sunčanje da pokrije svu kožu izloženu suncu.
„Često kažemo: čaša kreme za sunčanje dovoljna je za celo telo“, rekla je dr Džena Lester, docentkinja dermatologije na Medicinskom fakultetu U.C.S.F. „Ali ja kažem svojim pacijentima da napune čašu do vrha i koriste još više ako je potrebno kako ne bi propustili nijedno mesto.
Iako se može činiti da se ova dva termina odnose na istu stvar, uopšte ne bi trebalo da vidite „sunblock“ na etiketama. Uprava za hranu i lekove zabranila je njegovu upotrebu na odobrenim kremama za sunčanje 2011. godine, smatrajući da je to preuveličavanje efikasnosti jer nijedna krema za sunčanje ne može u potpunosti da blokira UV zrake. Agencija na sličan način ne dozvoljava termine „vodootporan“ i „otporan na znoj“.
Izbegavanje sunca (naročito između 10 i 16 časova, kada su njegovi zraci najjači) jeste odličan način da zaštitite kožu od sunca. Kao i nošenje zaštitne odeće, poput košulja dugih rukava i šešira sa širokim obodom. Alternative poput tableta za zaštitu od sunca ili suplemenata „trenutno se proučavaju“, rekao je dr Nambudiri, ali nijednu nije odobrio FDA i nema dokaza da su bezbedni i efikasni.
Najbolja krema za sunčanje za vas je ona koju ćete često nanositi i ponovo nanositi, ali svaka vrsta ima prednosti i nedostatke. Fizičke (ili mineralne) kreme za sunčanje odbijaju UV zrake od vaše kože, dok hemijske kreme za sunčanje apsorbuju UV zrake.
Jedna od prednosti mineralnih krema za sunčanje jeste to što se njihovi aktivni sastojci – cink-oksid i titanijum-dioksid – ne apsorbuju u krv.
„Ako ste osoba koja je zabrinuta za potencijalnu bezbednost nanošenja hemijske kreme za sunčanje na kožu i takođe želite da zaštitite kožu od štetnih efekata UV zraka, rekao bih da je mineralna najbolja“, rekao je dr Tan.
Mineralne kreme za sunčanje su, međutim, „generalno skuplje i manje kozmetički elegantne od hemijskih“, rekao je dr Lorens Ajhenfild, šef pedijatrijskog i adolescentnog dermatologa u dečjoj bolnici u San Dijegu.
Mineralnim kremama za zaštitu od sunca obično je potrebno duže da se utrljaju od hemijskih, koje se lakše utrljavaju, manje su uočljive i bolje se stapaju sa kožom.
Johnson & Johnson je jula 2021. godine povukao određene sprejove za zaštitu od sunca nakon što su interno testiranje otkrilo nizak nivo benzena, bezbojne hemikalije koja može izazvati određene vrste raka. Bilo je nejasno kako je benzen, za koji je pomenuti proizvođač rekao da ih nije koristio u svojim proizvodnim procesima, možda našao put u kremama za sunčanje. Dva meseca kasnije još jedan proizvođač je povukao pet aerosolnih proizvoda za zaštitu od sunca nakon što je sopstveno testiranje otkrilo i benzen u tim proizvodima.
Ljudi su redovno izloženi benzenu udisanjem iz mnogo različitih izvora – na benzinskim pumpama, iz izduvnih gasova automobila i dima cigareta, kao i radom u određenim industrijama, kao što su proizvođači plastike i gume.
Ne. U stvari, krema za sunčanje može da ublaži mnoga potencijalna oštećenja od sunca, što može dovesti do preranog starenja kože i povećanog rizika od raka kože. Međutim, stručnjaci su priznali da neki ljudi mogu biti zabrinuti zbog dokaza da neki od aktivnih sastojaka mnogih krema za sunčanje koji se prodaju u Sjedinjenim Državama mogu dospeti u krvotok i ostati tamo danima.
„Još ne znamo koje su zdravstvene implikacije, ili čak da li ih ima“, rekao je dr Lester. „Ali želimo da damo poverenje zabrinutosti ljudi.“ Treba imati na umu da je krema za sunčanje samo jedan od mnogih aktuelnih proizvoda čiji potencijalni zdravstveni efekti nisu u potpunosti shvaćeni.
„Naravno da je alarmantno kada ljudi misle da se neka hemikalija apsorbuje u njihovoj koži i može se otkriti u krvi“, rekao je dr Tan, „Ali mi stavljamo mnogo stvari na našu kožu – losione, kozmetiku, mirise… Ne radi se o tome da li se ti sastojci mogu otkriti ili ne, tako da moramo da se povučemo i stavimo razgovor o kremi za sunčanje u kontekst.“
Ako ste zabrinuti zbog mogućnosti da hemikalije za zaštitu od sunca uđu u krvotok, razmislite o korišćenju onih koji sadrže cink-oksid ili titanijum-dioksid (ili oboje) kao svoje aktivne sastojke, za koje nije utvrđeno da dospeju u krv.
Da. „Pogrešno je mišljenje da ljudi tamnije puti ne mogu da dobiju rak kože“, rekao je dr Nambudiri. Iako ljudi tamnije puti možda neće izgoreti tako brzo kao ljudi svetlije puti.
Da. Većina krema za sunčanje ima pečat sa datumom isteka, nakon čega više nije garantovano da će formule ostati maksimalno efikasne. Prema F.D.A. regulativi, lekovi bez recepta – uključujući kreme za sunčanje – moraju ostati stabilni najmanje tri godine. Ako nije označena datumom isteka, agencija kaže da bi trebalo da uzmete u obzir da je krema za sunčanje istekla tri godine nakon što ste je kupili.
Većina ljudi ne nanosi ni približno dovoljno kreme za sunčanje, možda posebno kada je reč o licu. Kada nanosite losion za zaštitu od sunca na lice, dr Amanda Dojl, dermatolog na klinici za dermatologiju Russak u Njujorku, predlaže da koristite količine otprilike jednu kašičicu – to bi trebalo da obezbedi dovoljnu pokrivenost za vaše lice, vrat i uši. Kao i kod svih krema za sunčanje, i ona koju koristite na licu zahteva ponovno nanošenje svaka dva sata ili češće u zavisnosti od vaših aktivnosti.
Ako planirate da nosite hidratantnu kremu pored kreme za sunčanje, nanesite hidratantnu kremu pre kreme za sunčanje. Uverite se da se krema za sunčanje u potpunosti upija (trebalo bi da je koža uglavnom suva na dodir) pre nego što nanesete bilo šta drugo, šminku na primer. Takođe je važno da nanesete kremu za sunčanje čak i ako koristite pudere ili pudere sa ugrađenim SPF-om, jer ti proizvodi možda neće pružiti stalnu zaštitu od sunca. Obavezno ponovo nanosite kremu za sunčanje svaka dva sata (ili češće, posebno nakon znojenja ili plivanja), čak i ako nosite šminku. Postoji mnogo opcija za ponovno nanošenje kreme za sunčanje u pokretu, uključujući sprejeve za zaštitu od sunca (iako ih i dalje morate utrljati) i korišćenje sunđera za šminkanje da je nanesete u ravnomernom sloju preko šminke.
Da; u stvari, preporučuje se. „Bilo da je sunčano ili oblačno, UV zraci su prisutni 365 dana u godini, i ja podstičem svoje pacijente da koriste kremu za sunčanje tokom cele godine“, rekao je dr Nambudiri. Iako nije neophodno da nosite kremu za sunčanje na delovima tela koji nisu izloženi suncu (obično zato što su prekriveni odećom), važno je da je nanosite na lice, uši, ruke, podlaktice, vrat i druge često izložene delove tela kako bi se sprečilo oštećenje od sunca.
Da, kaže dr Vitni Bou, dermatolog iz Njujorka. „Svakog leta imam pacijente koji dolaze sa osipom, svrabom kože ili iritacijom i zabrinuti su da bi mogli biti alergični na kremu za sunčanje“, rekla je ona. Ali „ne samo da su alergije moguće“, dodala je ona, može biti i slučaj da imaju iritantni kontaktni dermatitis, „što je nealergijska reakcija kože uzrokovana sastojkom kreme za sunčanje“. Znaci iritativnog kontaktnog dermatitisa mogu uključivati blago crvenilo, svrab ili peckanje, i obično se pojavljuju skoro odmah nakon nanošenja kreme za sunčanje i „samo direktno tamo gde je krema za sunčanje primenjena“, rekla je dr Houp Mičel, dermatolog iz Ohaja.
Znaci alergije mogu uključivati otok, jak svrab ili osip koji stvara plikove. Mirisi, konzervansi, ulja i biljni ekstrakti su najčešći sastojci krema za sunčanje koji izazivaju ili iritaciju ili alergiju.
Možda. „Određeni sastojci u nekim kremama za sunčanje doprinose oštećenju Koralnog grebena“, rekao je dr Lester. Oksibenzon, oktokrilen i oktinoksat su među glavnim sastojcima za zaštitu od sunca koji izazivaju zabrinutost, a nije poznato da je krema za sunčanje potpuno bezbedna za vodeni svet, tako da je najbolji način da zaštitite sebe i okolinu da pokrijete što je moguće veći deo tela UPF odećom.
BONUS VIDEO:
