Konačno imamo jaku šansu protiv kovida 19 - vakcinu. Kako izgleda vakcinacija u Srbiji, kako se prijaviti, gde otići i koju vakcinu primiti? Pokušali smo da odgovorimo na ova ključna pitanja.
Dogodio se presedan u ljudskoj istoriji – naučnici širom sveta su za rekordno vreme proizveli nekoliko vakcina protiv nove, smrtonosne bolesti, što nam se samo pokazalo koliko nauka može brzo da napreduje kada ima neograničena sredstva i kada nema teret birokratije.
Tako su države sveta mogle samo godinu dana nakon izbijanja pandemije da otpočnu ključnu borbu protiv novog koronavirusa.
Tačno 293 dana otkako je u Srbiji zabeležen prvi slučaj kovida 19, počela je vakcinacija, 24. decembra, a prve doze su dobile premijerka Ana Brnabić i ministarka Darija Kisić Tepavčević.
Ovo je grafički prikaz tri faze u koje će vlasti sprovesti imunizaciju građana.
Naš portal objavio je detaljan vodič u kojem smo naveli kako izgleda prijava za vakcinaciju. Od 11. januara građani mogu da se prijave za vakcinaciju na portalu eUprava.
Pročitajte još:
Važna informacija je da, kako stoji na sajtu, popunjavanjem upitnika ne dajete saglasnost za vakcinaciju, već isključivo iskazujete interesovanje.
Nakon što prihvatite učešće u uptniku ponudiće se stavke koje treba popuniti, odnosno treba dati svoje lične podatke. Prva stavka je državljanstvo i tu postoje tri opcije – za državljane Republike Srbije, za strane državljane sa boravkom u Srbiji i za strane državljane bez boravka u Srbiji.
Pored toga traženi podaci su jedinstveni matični broj građana, ime, prezime, imejl adresa, mobilni i fiksni telefon, opština gde želite da primite vakcinu.
A onda birate koju vakcinu želite da primite.
Možda se pitate kakva je procedura ako odeš na vakcinu – bez poziva?
Moguće je da se vakcinišete uprkos tome što niste dobili poziv za vakcinaciju – barem na Beogradskom sajmu. Ekipa Nova.rs na licu mesta je juče zatekla brojne građane koji su samoinicijativno došli na ovaj punkt, a koji su bez problema vakcinisani.
Ukoliko odete na vakcinaciju na Sajam bez poziva, dobićete formular koji ćete morati da popunite, a zatim će vas uputiti da sačekate u redu koji je formiran za „nezakazane“ građane.
U ovom trenutku, u Srbiji je najdostupnija kineska vakcina Sinofarm, koja se i daje na Sajmu i još nekoliko mesta u Srbiji.
Ova vakcina se sastoji od SARS-CoV-2 virusa koji su odgajani na kulturama bubrega majmuna. Nakon što je nakupljeno dovoljno virusa, oni su tretirani hemikalijom koja se zove beta-propiolakton. Ona služi da spreči dalju replikaciju virusa. Svi geni virusa ostaju neoštećeni. Tako pripremljena vakcina se ubrizga u rame, gde izaziva kovid 19, ali ne dolazi do replikacije virusa.
Vakcina je ispitivana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Maroku i Peruu. Navodno ima efikasnost od 86% i tvrdi se da je ispitana u Emiratima na 31.000 ljudi koji su bili 126 različitih nacionalnosti – ovo je jednostavno objašnjenje kineske vakcine dr Ivkovića.
Zatim, tu Fajzer / Bajontek vakcina, koja je prva stigla u Srbiju.
U pitanju je RNK vakcina koja ima efikasnost od 90 odsto, a ovde možete pogledati grafički prikaz o tome kako funkcioniše.
U Srbiju bi uskoro trebalo da dođe još doza ruske Sputnik V vakcine, koja je takođe efikasna više od 90 odsto. U pitanju je još jedna vakcina napravljena modernom tehnologijom.
Što se tiče ruske vakcine, ona funkcioniše po principu adenovirusog nosača, kao i Astrazeneka vakcina.
“One funkcionišu po sledećem principu: isto nam treba informacija za sintezu proteina. Oni su tu informaciju spakovali u adenovirus, koji inače izaziva blage prehlade. Adenovirus je potpuno modifikovan da ne može da se umnožava u našoj ćeliji niti može da nam bilo šta uradi. U njega je upakovana informacija za sintezu S proteina, mi unesemo to putem vakcine i sintetišemo S protein”, objasnila je virusolog Ana Banko.
Svaka vakcina se daje u dve doze, tako da je potrebno 28 dana da se izgradi imunitet.
Vakcine nisu svima dostupne – jer ih neke društvene grupe iz zdravstvenih razloga ne smeju primiti.
Pročitajte još:
Kineska vakcina Sinofarm nije za trudnice, za mlađe od 16 godina, alergične osobe i ozbiljne hronične bolesnike. U dokumentu koji je sa kineskom vakcinom Sinofarm stigao u Srbiji stoji da ovu vakcinu ne smeju da prime oni koji imaju alergiju na bilo koju komponentu vakcine, zatim osobe koje su imale teške neželjene reakcije na prethodnu dozu vakcine, kao i oni koji imaju teške alergijske reakcije u anamnezi.
Mlađi od 16 godina i oni koji imaju teške alergijske reakcije ne smeju da prime Fajzerovu vakcinu.
Naime, jedina grupa ljudi koja ne sme da primi Fajzerovu vakcinu protiv korone trenutno su osobe sa teškim alergijskim reakcijama (anafilaktički šok, osobe koje nose injekcije adrenalina sa sobom), osobe alergične na PEG (polietilen glikol) i osobe alergične na polisorbat, osim ako njihov alergeolog nije izvršio pregled i utvrdio suprotno.
Rusku vakcinu ne bi trebalo da prime mlađi od 18 godina, trudnice i hronični bolesnici.
U početku su iz Gamaleja centra sugerisali da stariji od 60 godina ne treba da prime Sputnjik V vakcinu, ali krajem 2020. godine stigla je vest da je vakcina odobrena i za one koji imaju više od 60 godina. Ipak, prvi kontingent vakcine Sputnjik koji je stigao u Srbiju i odobren 31. decembra bio je, prema informacijama proizvođača, namenjen osobama koje imaju manje od 60 godina.
„Treba se zaštititi vakcinom koja je na raspolaganju. Svi mi smo kao neplivači u dubokoj vodi koji se prenemažu da li hoće da im se baci tirkizni ili rezedo pojas za spasavanje. Najvažnije je sačuvati se od zaraze, a ostalo su finese“, smatra doktor Zoran Radovanović.
„Treba imati u vidu da je zaštitni efekat kineske vakcine (oko 80 odsto) niži nego što je deklarisan za ostale vakcine (oko 96 odsto)“, rekao je ovaj lekar, takođe naglasivši da je dobro dobro je izabrati vakcinu iza koje stoji Evropska agencija za lekove – što je Fajzerova vakcina.
Virusolog Milanko Šekler izjavio je da će se vakcinisati vakcinom protiv korona virusa jer ona ublažava oblik bolesti. Da zna da je preležao koronavirus, primio bi kinesku, jer sadrži mrtav virus, a samom tim povećava i broj antitela.
“Fajzerovu i Moderninu primio bih kada ne bih imao nijednu drugu”, rekao je Šekler.
Virusološkinja Tanja Jovanović i imunolog Srđa Janković tvrde da nema dokaza da je jedna vakcina bolja od druge, kao i da je imunitet koji se razvija posle vakcinacije je potpuno identičan nazavisno od toga da li se radi o jednom ili drugom tipu vakcine.
„To što sam primio Fajzerovu vakcinu ne znači da njoj dajem prednost već da je bila prva dostupna mojim kolegama u Tiršovoj. Primio bih i svaku drugu da je bila tada dostupna“, rekao je Janković.
Dr Tanja Jovanović sa Medicinskog fakulteta je za RTS navela da su u Srbiji trenutno registrovane dve vakcine – Fajzerova i ruska Sputnjik, ali da je, bez obzira o kojoj se vakcini radi efekat vakcinacije identičan i pruža nam mogućnost zaštite od susreta sa virusom i infekcija.
“Prema tome nema nikakvog razloga za to da brinemo ukoliko nemamo neko posebno medicinsko znanje pa da razlučujemo o tome koje su prednosti, a koji su nedostaci određenih vakcina. Kada je registrovana od strane Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) znači da se radi o vrlo bezbednoj, vrlo efikasnoj vakcini koja ima svoj određeni cilj”, ističe Jovanović.
Epidemiolog Predrag Kon izjavio je za N1 da je svejedno koju će građani vakcinu da prime ako je ona odobrena od srpske Agencije za lekove.
„Građani imaju pravo da imaju afiniteta, poverenja prema svom lekaru, imaju pravo na brigu koja ih sprečava da se vakcinišu. Oklevanje može da bude gubljenje vremena, jer je ovo trenutak kada mi treba da iskoristimo da steknemo kolektivni imunitet. Dakle, svejedno je koju vakcinu ćete primiti…ako idemo u detalje šta je ko primio, počeće rasprava koju 90 posto ljudi neće razumeti“, rekao je član Kriznog štaba.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar