Letovanje u Albaniji postalo je totalni hit proteklih godina među srpskim turistima. Jasno je zašto.
Prvo, u vremenu pandemije koronavirusa, Albanija je bila jedna od zemalja za koju nisu bili potrebni posebne potvrde i sertifikati. Čak i sad, u Albaniju možete ući i bez pasoša, samo s validnom ličnom kartom.
Drugo, ispostavilo se da su cene na albanskom primorju bile daleko pristupačnije čak i u odnosu na tradicionalno omiljene letnje destinacije Srba, Crnu Goru i Grčku.
S druge strane, letovališta i plaže mogu da pariraju i najlepšim evropskim, a izbor je takav da ćete lako naći svoju omiljenu destinaciju, bilo da tražite mesto za porodični odmor, all inclusive varijantu u kojoj po ceo dan možete da uživate u ležaljkama s pogledom na more ili avanturu u netaknutoj prirodi.
No, krenimo redom.
Popularna letovališta u Albaniji koje srpski turisti najčešće biraju nalaze se na oko 8 do 12 sati vožnje od Beograda, do njih ćete lako doći sopstvenim prevozom, ali ih i turističke agencije imaju u svojim ponudama.
Drač se nalazi na severu zemlje, najvažnija je luka, ali i najstariji grad Albanije sa istorijom dugom više od 3.000 godina. Danas je Drač moderan grad, pri čemu se u njegovom južnom delu nalazi najveći broj plaža i modernih hotela. Među srpskim turistima je posebno popularan kao letovalište i jer je jedno od najbližih – iz Beograda može da se stigne za osam sati, iz Niša za samo 5-6 sati vožnje. Letovanje u Draču odgovara porodicama sa decom zbog blagog nagiba obale, ali van grada postoje skriveni biseri koji mame i one koji žele da pobegnu od gužve na glavnim plažama.
Kada je reč o jugu Albanije koji izlazi na Jonsko more, glavne preporuke idu u pravcu Sarande i Ksamila. Saranda ima prostrano šetalište uz more, uređene plaže, brojne restorane, kafiće, igrališta, pa će je neki uporediti s Budvom, ali onom od pre 15 godina. Iako plaže u samom centru nisu „prva liga“, iz grada se lako i brzo stiže do prelepih plaža sa tirkiznim morem na kojima uglavnom nema gužve, a blizu je i tzv „Plavo oko“ prirodni fenomen i najlepša misterija albanskog primorja. Smeštaj se iznajmljuje relativno povoljno i postoji dobar izbor, pa je Saranda mnogima „baza“ na albanskom primorju iz koje kreću u avanturu otkrivanja ove zemlje.
Južno od Sarande, na nekih 20 minuta, pri samoj granici sa Grčkom nalazi se popularni Ksamil, inače malo mirno mesto koje tokom leta vrvi od turista iz svih krajeva. Plaže su pečšane ili sa sitnim šljunkom, more je tirkizno, a taj rajski ugođaj vam je pritom obično na samo nekoliko koraka od smeštaja. Jedino bi nešto veće gužve u jeku sezone mogle da ga malo pokvare, a važno je znati i da u Ksamilu nema plaža bez ležaljki i suncobrana – u prevodu, boravak na svakoj plaži se plaća, doduše manje nego na nekim drugim letnjim destinacijama.
Ukoliko ste ljubitelj dobrih plaža s kristalnim morem, možda je Valona još bolja destinacija – u blizini se nalazi Dermi i po mnogima najbolja plaža u celoj Albaniji, tu je čuvena Gjipe do koje se stiće jedino kroz kanjon, ljubitelji ronjenja neće propustiti da obiđu poluostrvo Karaburun, a avanturisti ostrvo Sazan, na ulazu u Valonski zaliv.
Albanija izlazi na Jadransko i Jonsko more, obalom dugom preko 450 km, sa brojnim peščanim i kamenitim plažama, uređenim, ali i divljim, s bojom mora koja se poredi sa egzotičnim zemljama. U nastavku vam predstavljamo neke od najatraktivnijih i najlepših.
Čuvena plažica Gjipe je po ocenama na sajtu Tripadvisor u samom vrhu, zbog toga što nema gužve, okružena je zelenilom i voda je prelepa, ali i zbog toga što nije baš pristupačna pa time dobija dozu ekskluzivnosti. Naime, do nje se dolazi samo brodićem ili nakon pola sata pešačenja kroz divlju prirodu.
Drymades je po nekima najlepša plaža u celoj Albaniji. U pitanju je mali zaliv u blizini sela Dermi, ali dok je Dermi plaža već preplavljena kafićima, muzikom, suncobranima, Drymades, okružena borovom šumom, nosi drugačiju atmosferu. Karakteristična je i po velikoj steni koja razdvaja šljunkoviti od peščanog dela plaže.
Pročitajte još:
Narta je prelepa peskovita laguna čiste vode, smeštena na samo 15 minuta vožnje od Valone. U blizini se nalazi malo ostrvo Zvernec na kojem je usred šume skriven pravoslavni manastir iz 18. veka, a do ostrvca se može doći jedino drvenim mostom.
Plažu Borsh zovu „biser južne Albanije“, a s dužinom od oko sedam kilometara nosi i titulu najduže plaže na Jonskom moru. Okružena je maslinovim drvećem i obroncima planina, a uprkos lepoti i popularnosti, nikada nije pretrpana turistima. takođe, zgodno je što do nje možete doći kolima, autobusom, pa čak i taksijem iz Himare ili Sarande.
Već po imenu plaže bude vam jasno da vas na njoj očekuje voda, bistra poput ogledala. Ipak, i do ove plaže je malo teže doći, ali svako će vam reći da vredi. A kao „bonus“, kad prođete iza stena možete otkriti još jednu divlju plažu, na kojoj se zaista osećate kao da ste na pustom ostrvu.
Južno od Sarande nalazi se „Manastirska“ plaža, koja sa svojim belim peskom i tirkiznom vodom garantuje pravi „karipski ugođaj“. U pitanju je lepa mala plaža koja je najbliža Krfu, ali i rimskom gradu Butrintu, što avanturu letovanja može da proširi i dalje od uživanja na suncu.
Kako se ističe na Vikipediji, albanska rivijera je obalsko područje u Valonskom okrugu uz Jonsko more i planinu Ceranija, pri čemu je ne treba mešati sa celom albanskom obalom koja uključuje rivijeru ali i, uglavnom, ravnu obalu centralne i severne Albanije. Regija počinje južno od Nacionalnog parka Logara, nastavlja se uz obalu kod sela Borš, Himara, Keparo i Pikerasi i završava se u Lukovu, a usput ćete nailaziti na tradicionalna mediteranska sela, stare dvorce, crkve, divlje plaže, morske uvale, reke i pećine…
Relativno povoljne cene su proteklih godina bile među glavnim adutima Albanije.
Hotelski smeštaj u Albaniji je u proseku 50 do 70 evra za dve osobe, mada može da se nađe i za dvadesetak evra po noćenju i to na samoj plaži. Međutim, većina srpskih turista radije bira privatni smeštaj koji je proteklih godina mogao da se nađe i za manje od 40 evra po noćenju za četvoročlanu porodicu. Takođe, iskustvo je pokazalo da i cenkanjem u tom slučaju konačna cena može dodatno da se spusti. Pravilo je da su u Sarandi i Ksamilu cene smeštaja za nijansu više u odnosu na Drač i Valonu.
Pročitajte još:
Letovanje u Albaniji će vas verovatno izaći mnogo jeftinije u sopstvenoj organizaciji nego preko agencije, međutim dosta ćete povgoljno proći i ako uhvatite neku od last minute ponuda. U tom slučaju autobuski prevoz i hotelski smeštaj na sedam noćenja može vas izaći i manje od 200 evra. Naravno, teščko da će vam se takva varijanta „otvoriti“ u glavnom delu sezone.
Cene ležaljki (komplet od dve ležaljke i suncobran) u Albaniji je bio pet do deset evra, zavisno od konkretnog letovališta. Mada nije isključeno da ove godine budu nešto više.
Iskustva srpskih turista koji su proteklih godina letovali u Albaniji mahom su pozitivna – posebni komplimenti idu na račun sjajnih plaža koje mirišu na egzotiku, ali i gostoljubivosti lokalnog stanovništva. Kako izgleda letovanje u Albaniji iz prve ruke možete saznati i od naše koleginice Dragane Pandurević koja je o tome govorila u podcastu „Život na srpskom“.
Kad već idete na letovanje u Albaniju, ne propustite da usput vidite i neke od glavnih turističkih atrakcija.
Najveći amfiteatar na Balkanu izgrađen u 2. veku p.n.e, u doba Rimljana, nalazi se u samom centru Drača, a gradski zamak sagrađen krajem 5. veka ne možete da promašite. Drač je i dom najvećeg arheološkog muzeja u zemlji, koji se nalazi baš blizini plaže.
Plavo oko je prirodni fenomen, izvor i jedna od omiljenih destinacija za posetu na jugu Albanije. Nalazi se nedaleko od mesta Muzina, u blizini Sarande. U pitanju je izuzetno popularna turistička destinacija – izvor kristalno čiste, izrazito tirkizne vode.
Ostrvo Zvernec se nalazi na oko 13 km od grada Valone. Prilično je malo, ali ima borovu šumu i napušten vizantijski manastir Svete Marije iz 13. veka.
Albanija ima više od 750 hiljada bunkera izgrađenih širom zemlje tokom komunističkog perioda – viđaćete ih na svakom koraku, a to je samo jedna od zanimljivosti o Albaniji s kojom ćete se susretati na letovanju u toj zemlji.
Na primer, zabunu bi moglo da napravi to što Albanci za „ne“ klimaju glavom, a za „da“ odmahuju. Dakle, potpuno suprotno nego mi.
Ali zato je rakija i kod njih omiljena, gotovo uvek je od šljive i proizvodi se na potpuno isti način kao i rakije u Srbiji.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare