Groblje brodova na Dunavu koje priroda polako guta izgleda kao umetnička instalacija

Selo Pilismarót u Mađarskoj, na desnoj obali Dunava, krije bogata nalazišta iz praistorijskog doba, u vreme Rimljana nalazilo se na granici tog velikog carstva, a u gotovo nedavnoj istoriji kralj Matijaš u njemu je provodio dokone letnje dane. Danas okolinu sela uglavnom obilaze izletnici i planinari, a sve češće i ona moderna kategorija turista koje nazivamo urbanim istraživačima.

U blizini sela, naime, gde Dunav teče toliko sporo da izgleda kao da stoji, u mirnom zalivu bez vetra i buke, nekako sasvim prirodno, nalazi se – groblje brodova, industrijski limb u kojem se rashodovani brodovi pozdravljaju s vodom, svojevrsni spomenik (propaloj) industriji i poslednjim plovidbama.

Brodsko groblje nastalo je sredinom 20. veka kada su stari tegljači, teretni i servisni brodovi povučeni sa svojih linija, piše Pun kufer. Kao da su bili “predobri” za staro gvožđe, ostavljeni su ovde da decenijama propadaju, rđaju i trunu. Delimično potopljeni, nagnuti, izvaljeni u mulju i obrasli travom, vremenom su se stopili s prirodom poput land-art instalacija.

Dok ih priroda malo pomalo preuzima, metal postaje sve mekaniji, iz potpalublja rastu stabla, a s komandnih mostova pevaju ptice, otkrili su ih fotografi, urbani istraživači i zaljubljenici u industrijsku baštinu.

Ovo groblje rečnih brodova posebno je atraktivno u rano jutro ili pred zalazak sunca, kada svetlo naglašava kontrast rđe i vode, prirode i industrije, prolaznog i - života.

Važno je naglasiti da ovo groblje nije zvanična turistička atrakcija niti uređeno područje. Pristup brodovima može biti opasan zbog nestabilnih konstrukcija, klizavih površina i oštrih metalnih delova. Posetiocima se preporučuje oprez, zadržavanje na bezbednoj udaljenosti i poštovanje okoline – bez penjanja po olupinama ili ostavljanja otpada.