Na zlatiborskim Vodicama prošle godine je nikao, a ove oživeo jedan novi mali grad. I to ne bilo kakav već kaubojski, ni manje ni više nego El Paso City. Pored kaubojskih konvoja, tu su i indijanski šatori, ali i zlatiborske brvnare. Posetioci uglavnom ne ostaju duže od tri noći, a najviše je onih koji ovde provedu jedan dan, koliko im je najčešće dovoljno da osete ambijent koji su nekada gledali samo na filmovima.
Hodajući kroz srpski Divlji zapad sreli smo i mladence, Katarinu Knežević iz Kruševca i Dadida Polaka iz američke Nebraske. Pronašli su mesto u Srbiji u kome su želeli da obeleže svoje venčanje i sačuvaju uspomenu iz ambijenta koji je blizak oboma.
„Tragali smo za mestom u Srbiji gde ćemo napraviti najlepše fotografije, a da to mesto ima simboliku našeg zajedničkog života. Pronašli smo ovaj kaubojski gradić jer moj suprug potiče iz takvog jednog mesta i to je bilo idealno za našu zamisao. Sa druge strane rečice je srpsko etno selo, nezamisliv ali realan spoj“, kaže za Nova.rs Katarina.
Pročitajte još:
„Sve u Srbiji mi se sviđa, vi ste poseban narod, srećan sam što sam sreo ženu iz Srbije sa kojom ću nastaviti život, jer žene su posebne, kažu ono što misle, otvorene su i romantične, najvažnije im je da nađu pravu i iskrenu ljubav. Ja sam rođen u jednom mestu u Americi koji simboliše ovo mesto pa sam posebno oduševljen što sam nešto slično pronašao u Srbiji“, dodaje Dadid.
Jedna Ljiljana nam je rekla da je svratila sa prijateljima iz čiste radoznalosti ali će sledeći put ostati tri dana.
„Sačekaću leto, a onda ćemo tri dana provesti ovde. Plan mi je da jednu noć prespavamo u kaubojskom konvoju, jednu u indijanskom šatoru, a jednu u srpskoj etno kući. To će biti idealno da spojim i uporedim ono što sam gledala na filmu i onim što ću stvarno osetiti. Kao deca smo gledali kaubojske filmove i ovaj gradić me najviše podseća na to a deluje verno i autentično. Sa druge strane su brvnare koje nose imena naših velikana, mislim da ću odsesti kod Andrića “, uz osmeh nam je rekla Ljiljana Ćosić koja je ovde predahnula na putu ka Crnoj Gori.
Ideja je realizaciju čekala pet godina, kaže Milija Čumić, vlasnik ovog tematskog mesta, Zlatiborac koji je u svom rodnom mestu želeo da osmisli i stvori nešto drugačije. Ideja je prvo bila da to bude jedno pravo srpsko etno selo, a onda su se u nju uselili kauboji i Indijanci.
Hodanje prašnjavom kaubojskom ulicom posebnu čar ima za one koji su gledali kaubojske filmove ali je u kaubojskim čizmama i šeširom na glavi, doživljaj još jači. Jahanje rodea, konja i bika, bacanje sekire, kopita,gađanje lukom i strelom, samo su neke od veština koje posetioci rado probaju i u njima uživaju.
Sa druge strane rečice igraju se košarka, odbojka, mali fudbal, rukomet a najmlađi imaju prostor za igru koja ne prepoznaje razlike.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar