Koliko košta sloboda govora u Srbiji?
„Zvali su moju majku i pitali da odabere boju kovčega u kom će joj biti sahranjena ćerka“, ispričala je Žaklina Tatalović u podcastu „Snaga uma“.
To je pretnja koja će kod svakog izazvati jezu, ali nije ni prva ni jedina koju je Žaklina dobila kao „nepodobna“ novinarka koja postavlja „previše pitanja“. Niti je Žaklina jedina koja je u Srbiji targetirana na taj način, gde se odnos „nekoga s vrha“ protumačio kao otvoreni poziv na napade.
Možda je slučaj Brankice Stanković, kojoj još upućuju pretnje otvoreno, s tribina, najjeziviji podsetnik na to kolika može da bude cena istine u Srbiji 21. veka, međutim u izveštaju „Status medijskih sloboda za novinarke“ ističe se da incidenti u Srbiji ukazuju na pogoršanje situacije sa medijskim slobodama. Kako se čini, posebno za žene koje su izabrale da se savesno bave tim poslom, čak i ako „nekom bitnom“ to baš i ne odgovara.
U redakciji Nove još se dobro sećamo kada je Ana Lalić uhapšena zbog teksta i optužena da laže – tajni ugovor Vlade je sad pokazao šta je istina, Ana je u međuvremenu dobila više priznanja za slobodu govora i novinarsku hrabrost, ali je za to platila mnogo više od neprospavane noći u pritvoru.
„Nije mi ugodno, već se cimam i okrećem iza sebe. Meni dosta ljudi prilazi i daju mi podršku, ali ima i onih koji mi upućuju pretnje. Juče mi je baš neko dobacio sa svoje terase „robija“. NDNV je takođe prijavio i pretnje koje dobijam preko društvenih mreža, a kojih je mnogo“, ispričala je Lalić svojevremeno za Raskrikavanje.
Jovani Gligorijević poručivali su da je „dan naplate blizu“, njeni lični podaci, uključujući kućnu adresu i JMBG bili su javno objavljivani. Tamara Skrozza se „na tapetu“ našla kada su isečeni i izvučeni iz konteksta njeni komentari iz „24 minuta“, a uvodi u „Dnevnik“ Jelene Obućine učinili su je metom režimskih medija, a odmah zatim su počele da joj pristižu poruke da je treba „nabiti na kolac“ i da bude „isfarsirana zarđalim skalpelom, posoljena i spaljena“.
Pročitajte još:
„U trenutku kada se to događa, ja mislim da vi imate jedan galimatijas osećanja koja se smenjuju bukvalno na par sekundi. Sa jedne strane ste potpuno… Baš vas briga za tu pretnju. Ko će meni da preti da će da me nabije na kolac. Da vidim ja tog majčinog sina. To je prvi odgovor na pretnju. A sledeći je ono što ona u stvari i treba da postigne: strah sa jedne strane i gađenje sa druge strane i nesigurnost“, opisala je Obućina za Birn i apelujući da se takve pretnje prijave.
Autorka i voditeljka emisije „Utisak nedelje“ Olja Bećković nije prijavila, ali je govorila o uznemirujućim porukama koje je na svoj privatni broj telefona dobila od predsednika Udruženja porodica kidnapovanih, ubijenih i nestalih sa prostora Kosova i Metohije Sima Spasića. „Da sanduke kupuješ ceo život od para koje dobijaš za Utisak nedelje“, stoji u jednoj od njih.
A koliko je tih groznih momenata za koje nismo ni čuli, a kojima su novinarke izložene gotovo svakodnevno?
„Najopasnije su pretnje koje su najteže i dokazive, recimo one “umotane u celofan”, “kada se mole Bogu za vas”, “požele dobro zdravlje vama i vašoj porodici” ili vam na kućnom pragu ostave morbidnu poruku. Znamo svi za tradicionalni kriminalni običaj da mafija obično pošalje poljubac pre nego što zapuca. Mene je strah i da opišem kako se osećam kada mi prete i šta me najviše pogađa, da ne bih kriminalcima nacrtala šta je potrebno da rade, kako bi uticali na moja osećanja“, objasnila je Jelena Zorić u razgovoru za Glas Amerike.
Paralelno, baš juče je objavljena analiza krivičnih predmeta na štetu novinara od 2021. do 2023. koju je radila Slavko Ćuruvija fondacija, a jedan od zaključaka je da se pretnje novinarima i medijskim radnicima postepeno iz virtuelnog prelivaju u realan život.
Kako se navodi, „u krivičnim predmetima iz tužilačke evidencije od januara 2021. do juna 2023. godine, povećan je broj slučajeva rešenih osuđujućom presudom. Od 97 predmeta rešenih u ovom periodu, osuđujuća presuda je doneta u 22 slučaja (22,7 procenata), a oslobađajuća u 4 slučaja (4,1 odsto). I dalje se, međutim, najveći broj slučajeva rešava tužilačkom odlukom – odbačajem krivične prijave – u 70 slučajeva (72,2 procenata)“.
Pročitajte još:
Da, čini se da se ceo sistem – od vrha vlasti preko medija i institucija pa do „anonimnih pojedinaca zabrinutih za dobrobit nacije“ – trudi da pokaže da nije baš bezbedno za novinarke da misle svojom glavom, da pitaju, da komentarišu, da otkrivaju, da govore. Samim tim što ove žene to i dalje rade uprkos svemu – čini ih istinskim heroinama u ovoj mučnoj borbi za slobodu govora i zdravog razuma.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar