Poznato je da narko-karteli koriste "mule", odnosno ljude koji prenose drogu u garderobi, unutrašnjim delovima tela, najčešće stomaku, i mada je ovaj način "poslovanja" uobičajen za Južnu i Srednju Ameriku i delove Afrike, ima ih i iz naših krajeva.
Pre nedelju dana na zagrebačkom aerodromu je uhvaćena „mula“, transrodna Brazilka koja je pokušala da u svom stomaku prenese 117 kapsula sa 1,17 kg kokaina.
Od maja ove godine to je prva mula koja je pala na zagrebačkom aerodromu. Međutim, ne bave se samo ljudi iz Južne Amerike ovim opasnim poslom, ima i nekoliko onih sa naših prostora koji su pali i sada odslužuju svoje kazne.
Najpoznatije hrvatske mule uhvaćene su 2011. na aerodromu u Asunsionu, glavnom gradu Paragvaja. Domagoj Tobler i Mirko Novaković osuđeni su na kaznu zatvora do 2029. godine. Ekipa hrvatske televizijske emisije „Provjereno“ uspela je nedavno da stupi u kontakt sa Domagojem koji se nalazi u jednom paragvajskom zatvoru i čuje njegovu priču.
„Dobro, ne mogu da se žalim da sam loše. Što se tiče života ovde, najteži trenuci su mi bili, naravno, kad sam pao 2011. i sad kad sam bio u unutrašnjosti tri godine i tri meseca a da ne vidim porodicu, sina i ženu i to što sam bio u zatvorima maksimalne sigurnosti i maksimalne opasnosti od zatvorenika, pošto su najveći kriminalci ovde kod njih“, ispričao je Domagoj putem video poziva.
Od hapšenja je tad bio promenio devet zatvora i kaže kako svaki od njih ima svoj karakter i način preživljavanja, dok mu je privikavanje najteže palo u početku, jer nije znao jezik i bio je stranac.
„Što se tiče zatvorenika, uvek je bilo okršaja, tuča, bio sam pokraden puno puta, pa sam bio uboden nožem. Zahvaljujući tome što sam bio u vojsci neko vreme, vojna obuka, to mi je dalo snage i dragi bog, naravno. Zatvor se zove Emboskada, ovako spavaju ljudi, većina na podu. U kupatilu radi samo jedan tuš“, rekao je.
Kada se odlučio na riskantan potez šverca droge, u Hrvatskoj je bila velika kriza, ostao je bez posla i bio u dugovima.
Pročitajte više
„Mi smo bili bez novca i kontaktirala me je jedna osoba, koja je sada, nažalost, mrtva. Da li bi ja želeo zaraditi nešto novaca, ja sam rekao naravno, šta god treba. Ja ću biti iskren, ja sam duže vreme išao, naravno, kad sam prvi put otišao svidela mi se zarada, pa sam išao opet i opet. Bila je kriza u Hrvatskoj u to vreme. Tako da je bilo lako nabaviti osobu, svako bi za 5,6 hiljada evra išao na par dana. Oni ti plate kartu, pasoš, kupe ti garderobu, torbu, sve je spremno i novo. Nema toliko pripreme, nego se traže ljudi koji su komunikativni. Ljudi koji znaju da pričaju. Na aerodromu moraš da odgovoriš pre nego što ti oni postave pitanje. Moraš biti spreman, ne smeš čekati da oni čekaju tvoj odgovor, jer tu vide da si nervozan i da se misliš šta ćeš reći“, priseća se Tobler, kome je u jednom trenutku čak ponuđeno i mesto šefa u „poslu“, međutim, budući da nije hteo, tražio je mule.
On i Mirko Novaković pali su, jer su ih uhvatili u laži. Na carini su rekli da dolaze u provod, a imali su poklone u torbi, parfeme, što znači da su kod nekoga išli. To ih je stavilo pod lupu. Njegov kolega Mirko koji kaznu služi u Lepoglavskom zatvoru progutao je više od sedamdeset kapsula napunjenih drogom.
„U jednom trenutku vidim da nije dobro, da mu je pozlilo. Tako da su nas navodno zbog toga uhvatili u Paragvaju na aerodromu. Videli su da se on znoji, imao je podočnjake. Prvo su njega odvojili, pa mene“, priseća se Domagoj i objašnjava da su uz podmićivanje sudije imali priliku da na slobodi budu za pet godina ako potpišu priznanje, međutim, Mirko nije hteo, pa su obojica dobili po 18 godina zatvora.
Reporteri emisije „Provjereno“ stupili su u kontakt i sa novinarkom Hejzel Fridmen, koja godinama istražuje narko kartele, čak se i infiltrirala u jednu organizaciju kao mula, te im je objasnila da nije sve crno-belo, kako se misli.
„Smatrala sam – počinio si delo, odsluži svoje. Ali, kada sam otkrila povezanost trgovine drogom sa trgovinom ljudima i da su mnoge mule iskorišćene, prevarene i služile su samo kao mamci, da se odvrati pažnja sa profesionalnih mula koje su nosile znatno veće količine droge. Shvatila sam na koji način su povezani, priča Hejzel i opisuje slučaj Južnoafrikanke, koja je na prevaru došla u Bangkok.
Oduzeli su joj pasoš, zatvorili je i prisiljavali da bude mula, čak su je terali da proguta kapsule kokaina, nije mogla.
„Zavezali su joj drogu na grudi, kao bombašu samoubici i nije uspela da napusti aerodrom u Bangkoku. Carina je dobila dojavu i dok su se bavili njom, četiri prave mule su prošle neopaženo“, dodaje Fridmen.
„Mule su često žrtve, moraju da odrađuju neke poslove, imaju opciju da li će da švercuju drogu ili će odraditi neki posao, možda baviti se prostitucijom i onda se često dešava da izaberu šverc droge. Često misle da će biti uhapšene i na taj način pobeći od svojih tlačitelja“, kaže stručnjak za sigurnost i bivši policijski kriminalistički inspektor Željko Cvrtila.
Objasnio je i kako funkcioniše jedan krijumčarski lanac.
„U jednom smeru ide droga, a u drugom oružje ili zlato, cigarete, nafta, ljudi. Lanac koji je uspostavljen često se koristi za više različitih roba koje se švercuju u različitim smerovima. Zašto? Zato što je jako teško uspostaviti ga. To podrazumeva prelazak preko granica, a one zahtevaju da imate plaćene policajce i carinike tamo“, kaže Cvrtila.
S obzirom da se nalazi u Evropskoj uniji, Hrvatska je prometna tačka na ruti krijumčara, a nadzor lanaca može da traje od tri meseca do nekoliko godina.
„Kada u više država budu uhvaćeni, ništa se zapravo ne događa, barem dugoročno. Kratkoročno je lanac prekinut, ali ispod njega postoje desetine ljudi koji čekaju svoju priliku da zauzmu pozicije i nastavljaju na isti način dilovanje narkotika. Do sada nikada nije uspelo da se iskoreni ovo, sumnjam da će se iskoreniti dokle god imate potrebu, odnosno potražnju, dotle ćete imati i ponudu“, kaže stručnjak.
Pročitajte više
Domagoj dane provodi gledajući televiziju, uglavnom utakmice. Mora sam da kuva i, kaže, može da živi normalno, jer sve može da se nabavi, ali i plati.
„Ovo je prvi zatvor u kojem sam, koji nema zidova, samo žice. Od 500 kuna i naviše plaćaju se kreveti, ovde isto ljudi spavaju na podu. Instalacije su jako loše, žice su nas sve strane. Ovde ja spavam, na podu“, priča.
Iako je većinu svog boravka u Paragvaju proveo po zatvorima, tamo je uspeo da osnuje i porodicu. Pre nekoliko vikenada je prvi put izašao napolje.
„Moj sin će napuniti osam godina, nakon osam godina sam mogao da budem sa njim napolju, igram fudbal, skuvam mu ručak, odvedem ga jednom u školu. Tako da, hvala bogu, nakon osam godina mogao sam da mu budem otac na neko vreme. Imam želju da radim i da živim normalno, da zaboravim celu prošlost i ono što sam radio. Želim da ostatak porodice upozna mog sina. Ostali su mi živi majka, brat i sestra. Sa majkom toliko ni ne pričam, ali barem da upozna unuka. I ostatak porodice, ako će me prihvatiti opet, jer većina mi je okrenula leđa zbog mojih postupaka. Želim da poručim svima, ako misle tako nešto da urade da im nikako ne preporučujem, jer te novce mogu da zarade na normalan način“, zaključuje najpoznatija hrvatska mula za „Provjereno“.
***
Bonus video: Akcija MUP – zaplena kokaina i heroina
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare