"Svemirska duga" zbunila naučnike

Tako je i grupa astronoma sa Univerziteta Durham u Velikoj Britaniji bila zatečena kada su ugledali ono što bi se moglo nazvati "svemirskom dugom".

Prizor je zabeležen pomoću velikog teleskopa Evropske južne opservatorije (ESO VLT), na udaljenosti od oko 731 svetlosne godine. Oko belog patuljka oznake RXJ0528+2838 snimljena je višebojna maglina koja ga okružuje. Problem je u tome što ne postoji poznat mehanizam koji bi mogao da objasni nastanak takve magline.

„Otkrili smo nešto što nikada ranije nije viđeno i, što je još važnije, potpuno je neočekivano“, ističe astronomkinja Simon Skaringi sa Univerziteta Durham. „Naizgled miran sistem, bez diska, koji je u stanju da pokrene tako spektakularnu maglinu, bio je jedan od onih retkih ‘vau’ trenutaka.“

Kako objašnjavaju istraživači, beli patuljci su ono što ostaje nakon što zvezde poput Sunca stignu do kraja svog životnog ciklusa. Iako su približno veličine Zemlje, ove "mrtve" zvezde znatno su gušće i masivnije i mogu imati masu do 1,4 mase Sunca, a često se nalaze u binarnim sistemima.

Međutim, pošto beli patuljak više ne proizvodi energiju kao aktivna zvezda, on nema mehanizam za stvaranje zvezdanih vetrova kakav je imao ranije. Zbog toga do ovakvih pojava dolazi usled interakcije sa drugim nebeskim telom — zvezdom pratiocem koja kruži oko belog patuljka.

Iako RXJ0528+2838 ima zvezdu pratioca male mase, oko njega ne postoji disk. Kako je onda nastala ova raznobojna maglina?

Naime, oblik, veličina i gustina udarnog talasa u maglini — sastavljenog od talasnih dužina koje ukazuju na prisustvo vodonika, kiseonika i azota — sugerišu da maglina postoji već oko 1.000 godina.

Zbog toga naučnici smatraju da snažno magnetno polje belog patuljka možda zaobilazi uobičajeni proces formiranja akrecionog diska, te da se materijal sa zvezde pratioca umesto toga usmerava duž linija magnetnog polja i direktno izbacuje ka belom patuljku.

„Naše otkriće pokazuje da čak i bez diska ovi sistemi mogu da pokreću snažne odlive, otkrivajući mehanizam koji još uvek ne razumemo. Ovo otkriće dovodi u pitanje standardnu sliku o tome kako se materija kreće i međudeluje u ovim ekstremnim binarnim sistemima“, kaže Kristijan Ilkjevič, postdoktorski istraživač u Astronomskom centru „Nikola Kopernik“ u Varšavi i koautor studije. Termin "odliv" astronomi koriste za materijal koji se izbacuje sa nebeskih objekata.

Rezultati ukazuju na postojanje skrivenog izvora energije, najverovatnije snažnog magnetnog polja, ali taj "misteriozni motor", kako ga naziva Skaringi, tek treba detaljno istražiti. Podaci pokazuju da je trenutno magnetno polje dovoljno snažno samo da pokrene udarni talas u obliku luka koji traje nekoliko stotina godina, što znači da ono samo delimično objašnjava ono što astronomi posmatraju.

Ona dodaje da je, radi boljeg razumevanja prirode ovakvih odljeva bez diska, neophodno proučiti mnogo veći broj binarnih sistema.