Zlatno doba, a Simovići se bore svaki dan da prežive

Otac Milun, sedamdesetogodišnjak, živi sa svoja tri sina u seoskom magacinu koji je počeo da se ruši, jer je star 120 godina, kupatilo im je seoska česma, a do poljskog WC-a moraju da pešače oko 50 metara.Kako kaže za Nova.rs imao je i sam veoma teško detinjstvo, ali najteže mu pada to što je prinuđen da gleda sopstvenu decu kako se muče."Šta da vam kažem, kada sam imao šest godina majka mi je ubila oca i završila u duševnoj bolnici. Želeo sam samo da imam srećnu porodicu, ali, nažalost, nije se dalo. Otac sam šestoro dece na koju sam ponosan. Dvoje je otišlo svojim putem, ćerke su se udale, jedna je četvrta godina u Prehrambeno-ugostiteljskoj školi u Čačku i smeštena je u hraniteljsku porodicu. Odličan je đak i zadovoljna je. Često se viđamo. Ja sam ostao sa petnaestogodišnjim Nikolom, dvadesetjednogodišnjim Darkom i dvadesetogodišnjim Dragoljubom", započinje svoju tužnu priču Milun.

Da bi se prehranili, nastavlja sa suzama u očima, rade svakojake poslove. Beru maline, pečurke, sakupljaju vosak, seku drva... Žena ga je ostavila pre šest godina, ali je on, uprkos svim nedaćama, nastavio da se bori za svoju decu."Darko je bolešljiv, iako je mlad. Ima visok šećer i krvni pritisak, ali se zato Dragoljub ponajbolje snašao. Ima vozačku dozvolu, radio je i kao vodoinstalater, ali trenutno nema posao. Nadamo se da će ga uskoro dobiti. Živimo od nadničenja i socijalne pomoći koja iznosi petnaest hiljada dinara", priča nam Milun. Međutim, kako ističe, strahuje da će im se krov magacina u kome žive obrušiti na glave i poubijati ih."Zaista živimo u nehumanim uslovima, nemamo ništa, jedino imamo električnu energiju, ali frižider ne smemo da uključimo zbog loših elektro-instalacija", zaključio je svoju tužnu priču za naš portal ovaj sedamdesetogodišnjak.Njegov sin Dragoljub kaže da ne bira posao. Radio je kao vodoinstalater, auto-mehaničar, limar, ali bi voleo da dobije stalno zaposlenje."Obavljao sam i poslove vozača, sada imam ponudu da radim u šumi, ali to je sezonska zarada", rekao nam je on i dodao da se bori na svaki pošten način da izdržava svoju porodicu.

Međutim, da još ima dobrih ljudi, svedoči postupak Čačanina Vlada Dragića, koji je rešio da se svim silama izbori za ovu porodicu da dobije kuću. On je alarmirao javnost posredstvom društvenih mreža i apelovao da pomogne koliko ko može, kako bi Simovići imali svoj krov nad glavom i uslove života dostojne čoveku."Razgovarao sam i sa predstavnicima Centra za socijalni rad u Čačku, ali u toj službi kažu da su nemoćni. Zato molim sve ljude koji su u mogućnosti da pomognu, neka to i učine. Bog će sve to vratiti, on je veliki. Neki su već počeli da se javljaju. Ne treba tu mnogo sredstava, jer seosko domaćinstvo može da se kupi za devet do deset hiljada evra", rekao je Dragić za Nova.rs.

Sada je vreme da i mi pokažemo humanost i pomognemo porodici Simović da se izbori sa svim nedaćama koje su ih snašle. Ukoliko su naši čitaoci u mogućnosti da ukažu i najmanju finansijsku pomoć, koja će mnogo značiti Simovićima, to mogu učiniti uplatom na tekući račun 200-120648829-14.